Inženjersko-biološke mere u planiranju predela (deo 5)

INŽENJERSKA BIOLOGIJA

Skripta

Prof. dr Jasminka Cveji

ć

INŽENJERSKO

 ‐

BIOLOŠKE

MERA

U

PLANIRANJU

PREDELA

Beograd,

jun

2010

INŽENJERSKA BIOLOGIJA

Skripta

Prof. dr Jasminka Cveji

ć

SADRŽAJ

1.

INŽENJERSKA

BIOLOGIJA

1.1

Definicija

1.1.1

Objašnjenje

1.2

Objekti

koji

su

izgra

đ

eni

biološko

 ‐ 

inženjerskim

merama

kao

ekosistemi

1.

2.1

Sastavni

delovi

i

svojstva

ekosistema

1.2.2

Inženjersko

 ‐ 

biološki

efekti

1.

2.3

Zna

č

aj

za

prirodu

i

 č

oveka

2.

PLANIRANJE

BIOLOŠKO

INŽENJERSKIH

MERA

2.1

Inženjersko

 ‐ 

biološke

mere

u

sistemu

planiranja

predela

2.2.

Razvoj

inženjersko

biološkog

okvirnog

koncepta

2.3

Izrada

inženjersko

 ‐ 

biološkog

izvo

đ

a

č

kog

plana

2.4

Odlu

č

ivanje

o

inženjersko

 ‐ 

biološkim

merama

gradnje

3.

INŽENJRSKO

BIOLOŠKE

METODE

IZGRADNJE

3.1.

Zajedni

č

ko

3.

1.1

Izbor

materijala

3.1.2

Vrste

materijala

3.1.2.1

Živi

materijal

3.1.2.2

Neživi

gra

đ

evinski

materijal

3.1.2.3

Kombinacija

živog

i

neživog

materijala

3.1.3

Osnovna

na

č

ela

za

formiranje

staništa

sa

drve

ć

em

i

travnjacima

3.1.3.1

Naseljavanje

vrsta

današnje

potencijalne

vegetacije

3.1.3.2

Naseljavanje

drugih

biljnih

zajednica

3.1.3.3

Iskoriš

ć

avanje

sukcesija

3.1.3.4

Koriš

ć

enje

gostuju

ć

ih

vrsta,

vrsta

nege

i

pionirskih

vrsta

3.1.3.4.1

Gostuju

ć

e

vrste

3.1.3.4.2

Pionirske

vrste

i

vrste

nege

3.1.3.5

Sejanje

pionirskih

varsta

i

me

đ

u

setva

leguminoza

i

drugih

vrsta

3.1

4

Izbor

na

č

ina

podizanja

4.0

METODE

NA

NAGIBIMA

I

KOSINAMA

4.1

Prirodna

vegetacija

4.2

Površinsko

osiguranje

blagih

i

jako

strmih

padina

i

kosina

4.2.1

Efekti

4.2.2

Formiranje

kosina

i

škarpe

4.2.1.1

Kosine

i

nagibi

kod

rastresitog

materijala

4.2.1.2

Nagibi

i

kosine

od

lako

raspadljivih

stena

4.2.1.3

Nagibi

i

kosine

od

teško

i

lako

raspadljivih

stena

4.2.1.4

Kosine

i

nagibi

iz

teško

raspadljivih

stena

koje

nisu

slojevite

4.3

Ugradnja

granja

i

gran

č

ica

4.3.1

Živi

materijal

4.3.1.1

Na

č

in

podizanja

4.3.1.1.1

Primena

4.4

Ugradnja

šiblja

4.4.1

Živi

materija

INŽENJERSKA BIOLOGIJA

Skripta

Prof. dr Jasminka Cveji

ć

6.3.2.1

Efekti

6.3.1.2.

Metode

6.3.2.2

Na

č

in

podizanja

6.3.2   

Metodski postupci u zoni III 

6.3.2.1

Efekti

6.3.3

Metode

6.3.3.1

Položenice

6.3.3.2

Na

č

in

podizanja

6.3.3.3

Primena

6.3.4

Reznice

6.3.4.1

Na

č

in

podizanja

6.3.4.2

Primena

6.3.5

Setva

6.3.5.1

Primena

6.3.6

Gotovi

travni

tepisi

6.3.6.1

Na

č

in

podizanja

6.4

Profilakti

č

ka

zaštita

malih

vodenih

tokova

7.

INŽENJERSKO

BIOLOŠKE

MERE

KOJE

SE

PRIMENJUJU

DUŽ

SAOBRA

Ć

AJNICA,

U

NASELJIMA

I

VAN

NASELJA

7.1

Vegetacija

7.2

Zaštita

od

buke

7.2.1

Efekti

7.3

Metode

7.3.1

Zaštitni

pojasevi

7.3.1.1

Na

č

in

podizanja

7.3.1.2

Primena

7.3.2

Ozelenjeni

zemljani

nasip

7.3.2.1

Na

č

in

podizanja

7.3.2.1

Primena

7.3.3

Ozelenjeni

strmi

nasip

7.3.3.1

Na

č

in

izgradnje

7.3.3.2

Primena

7.3.4

Ozelenjeni

zaštitni

zidovi

protiv

buke

7.3.4.1

Na

č

in

podizanja

7.3.4.2

Primena

7.4

Zaštita

od

prašine

7.4.1

Efekti

7.5

Metode

7.5.1

Na

č

in

podizanja

7.5.2

Primena

7.6

Zaštita

od

odbleska

7.6

1

Efekti

7.7

Metode

7.7

1

Efekti

INŽENJERSKA BIOLOGIJA

Skripta

Prof. dr Jasminka Cveji

ć

INŽENJERSKA BIOLOGIJA

Skripta

Prof. dr Jasminka Cveji

ć

⋅

Sposobnost

održavanja

kauzalnih

veza

prirodnih

faktora,

⋅

Sposobnost

koriš

ć

enja

prirodnih

dobara,

⋅

Bogatsvo

biljnog

i

životinjskog

sveta,

kao

i

⋅

Raznovrsnost,

jedinstvenost

i

lepotu

prirode

i

predela

kao

baze

života

ljudi

i

kao

pretpostavke

za

rekreaciju

u

prirodi

i

predelu.

(2) 

Zahtevi

koji

proizilaze

iz

stavke

1.

su

me

đ

usobno

uskla

đ

eni

kao

i

prema

drugim

zahtevima

u

vezi

prirode

i

predela.

Viši

ciljevi

plana

predela

su

prema

tome

osiguranje

i

razvoj,

za

potrebe

ljudske

zajednice,

optimalnih

i

trajnih

materijalnih

i

nematerijalnih

efekata

prirodnih

resursa.

Oni

obuhvataju

slede

ć

e

ure

đ

iva

č

ke

i

ekološke

podciljeve,

koji

se

uzajamno

prožimaju

i

uslovljavaju,

na

razli

č

itim

nivoima

i

pod

razli

č

itim

aspektima:

(a)

Obezbe

đ

enje

i

razvoj

optimalnih

ekološko

‐

bioloških

i

strukturalno

 ‐ 

vizuelnih

predeonih

celina;

(b)

Obezbe

đ

enje

ekološki

vrednih

prostora

kroz

stvaranje

integriranog

sistema

zašti

ć

enih

prostora

(podru

č

ja

zaštite

prirode

i

predela,

prirodnih

spomenika,

zašti

ć

enih

delova

predela,

zaštite

podru

č

ja

šuma

i

voda)

kao

i

zaštite

autohtonih

biljaka

i

divljih

životinja

(zaštita

vrsta)

(c)

Obezbe

đ

ivanje

i

stvaranje

optimalnih

veza

koriš

ć

enja

sa

ekološke

i

strukturalno

‐

vizuelne

ta

č

ke

gledišta,

sa

minimalnim

uzajamnim

ošte

ć

enjem

koriš

ć

enja

(minimiziranje

kroz

upotrebu

mera

zaštite

i

nege),

odnosno

maksimalnog

uzajamnog

uticaja

u

smislu

unapre

đ

ivanja.

Upore

đ

ivanjem

ciljeva

inženjerske

biologije

sa

ciljevima

plana

predela,

može

se

zaklju

č

iti,

da

se

ciljevi

inženjerske

biologije

preklapaju

sa

ciljevima

plana

predela,

pre

svega,

u

ta

č

ki

c)

ali

i

delimi

č

no

u

tav

č

kama

a)

i

b).

Iz

toga

proizilazi,

da

je

inženjerska

biologija

sredstvo,

odnosno

radno

podru

č

je

plana

predela

i

da

sa

planom

predela

ostvaruje

deo

svojih

ciljeva

.

To

svakako

ne

zna

č

i

da

se

inženjersko

biološke

mere

primenjuju

samo

u

planu

predela,

ve

ć 

se

u

praksi

one

planiraju

i

izvode

i

u

drugim

stru

č

nim

oblastima,

kao

na

primer,

u

vodoprivredi

i

šumarstvu.

Pod

ʺ

živim

materijalom

ʺ

podrazumevaju

se

delovi

biljaka,

cele

biljke

i

biljne

zajednice.

Pošto

se

u

inženjersko

  ‐ 

biološkim

merama

koriste

najviše

same

biljke

ili

u

kombinaciji

za

neživim

materijalom

(npr.:

pri

polaganju

zastora,

odnosno

kod

izgradnje

ozelenjenog

suvozida,

poplo

č

avanja

ili

izgradnje

zidova

od

raster

betonskih

elemenata),

za

sve

inženjersko

  ‐ 

biološke

“gra

đ

evine”,

pod

izrazom

“živi

materijal”,

podrazumeva

ć

e

se

delovi

biljaka,

biljke

ili

biljne

zajednice

.

Pod

  ʺ

koriš

ć

enjem

ʺ

podrazumevaju

se

koriš

ć

enja

prostora,

kao

što

su:

poljoprivreda,

uklju

č

uju

ć

i

vrtlarstvo,

šumarstvo,

vodoprivredu,

naselja,

saobra

ć

aj;

industrija,

uklju

č

iju

ć

i

dobijanje

energije

i

snabdevanje

energijom;

odmor

i

rekreacija;

i

zastita

prirode

u

svim

formama

zaštite.

ʺ

Unapre

đ

ivanje

ʺ

tih

koriš

ć

enja

prostora

interpretirano

je

kao

omogu

ć

avanje,

obezbe

đ

ivanje

i

optimizacija

koriš

ć

enja

prostora.

Prema

jednima,

u

smislu

omogu

ć

avanja