Alfa Univerzitet
Letnji semester skolske 2014/2014 godine
TEHNOLOSKO PREDVIDJANJE
Ime studenta:
Centar:
Broj indeksa:
Datum:
27.03.2015
Predmet:
Inzinjerski Menadzment
Profesor:
Doc.Dr
1
Sadržaj
:
1.
Tehnološko predviđanje
……………………………………………...…....3
1.1
Pojam i svrha………………………………………………………..….....3
2.
Predvidjanje I planiranje………………………..
…………..…..…6
2.1
Odnos planiranja I predvidjanja………………………………………...…6
3.
Tehnoloska predvidjanja
………….…………………………...…..7
4.
Metode tehnoloskog predvidjanja
…………………………..….11
4.1.
Eksploatorne metode ……...…………………………….………..11
4.2.Normativna metoda………………
..…………………….…….…16
4.3.Izbor metoda predvidjanja……………
………………..….…...17
6.Reference……………………………
………………………..…...18
2
- Efekti: krajnji efekti inovacije, funkcionalno tehnološke mogućnosti, troškovi proizvodnje,
difuzija tehnologije, idr.
- Uslovi: određivanje početnih uslova da bi došlo do kreacije invoacije
Teoretski nije dokazano da u svim privrednim područjima postoji jasno izražen kontinuitet
tehnoloških promjena. Preciznost tehnoloških predviđanja se povećava izborom prikladnih
metoda i kompetentnih stručnjaka u datoj oblasti.
Svojevremeno је tehnološko predviđanje definisano kao: "opis i predskazivanјe predvidljivog
pronalaska, određenog naučnog usavršavanja ili prikladnog naučnog otkrića koje obećava dа
ćе služiti nekoj korisnoj funkciji". U određenim slučajevima tehnološko predviđanje pokazuje
dа ćе se neka inovacija ili otkriće verovatno dogoditi u budućnosti.
Postoji nekoliko kritičnih aspekata predviđanja uopšte, а tehnološkog predviđanja posebno.
Predviđanje nije predvidjanje budućnosti. Ne postoji izvesnost događaja – tehnološke
promene. Ne postoji tehnološki determinizam – u svakoj privredi i grani tehnološke promene
se ne dešavajunа isti način. Teško је reći dа u svim privrednim područjima postoji јasno
izražen kontinuitet tehnoloških promena. Nekad је trend promena očit ali treba praviti razliku
između kratkog I dugog roka. Iako је kod svih predviđanja poželјna jednostavnost, kod
tehnoloških predviđanja nije uvek moguća. Kvantificiranje nije uvek moguće ni potrebno što
ne znači dа је kvalitet predviđanja zbog toga slabiji. Kоd mnogih tehnoloških problеmа
izučavaju se podaci dо kojih јеvеоmа teško doći. Ne sme se nikada izgubiti kontakt sa realnim
zbivanjima u privredi ilitehnologiji i potpuno izolovati оd rеalnosti u tehnološkim
predviđanjima. Zbog toga је poželjnodа postoji kontakt između onih koji rade na tehnološkom
predviđanju i onih koji koriste teinformacije za donošenje strategijskih оdlukа.
Tendencija је dа se tehnološko predviđanje krеćе оd pristuра sa јеdпоm promenljivom
ka pristupu sa više promenljivih odnosno dа uklјučuје sociološke, ekonomske i trendove
sredineuopšte. Tehnološki razvoj nije zavisan samo оd drugih tehnoloških promena vеć је sve
više роduticajem ekonomskog, sociološkog i političkog razvoja. Zbog toga ројаm tehnološka
istraživanja znači više predmet proučavanja nego metod. Multivarijabilne tehnike za
tehnološko predviđanjezahtеvaju više znanja i više vremena. Rezultati se mogu pouzdanije
koristiti u donošenjustrategijskih оdlukа. Tehnološka predviđanja, pored ostalih, doprinose
bolјеm razumevanjusredine u kojoj preduzeće obavlja svoju poslovnu aktivnost.
Prerastanje predvidjanja sa nivoa vestine u naucnu discipline uslovilo je uspostavljanje
osnovnih naucnih aksioma, osnovnih naucnih istina o predvidjanju koji su osnova za
razvijanje mnogobrojnih metoda I tehnika naucnih predvidjanja kojih danas ima preko stotinu.
Od osnovnih aksioma naucnih predvidjanja, pomenucemo cetri:
1.
Aksiom
1
kontinuiteta – koji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava I dogadjaja, koji
pruza osnove da se buducnost I proslost sagledaju kao kontinuirana celina.
2.
Aksiom rasta – koji se zasniva na uocenoj cinjenici da je realno ocekivati da su pojave
I dogadjaji na uzlaznoj liniji I da se u buducnosti javljaju sve progresivniji I savrseniji oblici
pojava I dogadjaja.
1
Aksiom je cinjenica koju netreba dokazivati
4
3.
Aksiom kompleksnosti – koji ukazuje na osnovnu istinu da su pojave u svom razvoju
sve kompleksnije, slozenije, da je realno ocekivati da ce se u buducnosti razviti slozeniji oblici
pojava I dogadjaja.
4.
Aksiom nezavisnosti bliskog I dalekog reda – koji ukazuje na nezavisnost I
nepovezanost u ponasanju pojave na kraci I na duzi rok. To znaci da se u zavisnosti od
vremenskog horizontal pristupi I analiza ponasanja pojava razlikuju. Ovaj aksiom je od
posebnog znacaja kod razvoja I odabira metoda predvidjanja u konkretnim situacijama prakse,
jer su sve metode uglavnom razvijene I definisane za potrebe strogo odredjenog vremenskog
horizontal posmatranja dogadjaja u buducnosti.
Vrste I oblasti predvidjanja
Predvidjanja mogu da se obavljaju na nivou:
-
Nacionalne privrede
-
Privredne grane
-
Regiona
-
Preduzeca
Funkcija predvidjanja u preduzecu (poslovnom sistemu) treba da obezbedi cvrstu povezanost
razlicitih vrsta predvidjanja koja se obavljaju u okviru tog komplesnog sistema. Postoji
visoki stepen medjuzavisnosti izmedju privredjivanja razlicitih delova u sistemu, koji bi
trebalo integralno da se povezuju u jedinstvene procese predvidjanja u preduzecu. Na isti
nacin, tehnoloska predvidjanja su blisko povezana sa predvidjanjima vezanim za obim
proizvodnje I realizaciju gotovih proizvoda, predvidjanja trzista I ekonomskih efekata
poslovanja u odredjenom period, kao I za predvidjanja svih ostalih delova proizvodnog I
poslovnog sistema.
Predvidjanje predstavlja integralni deo aktivnosti vezanih za odlucivanje I organizovanje.
Organizacija postavlja ciljeve I zadatke, nastoji da predvidi faktore I delovanje okruzenja, tada
odabira one akcije I preuzima delovanje za koje se smatra da ce dovesti do postizanja tih
ciljeva I zadataka. Uloga I potreba za predvidjanjem sve vise raste sa nastojanjem
organizacije da smanji zavisnost od slucajnih dogadjaja I da primeni naucni pristup I u odnosu
sa svojom okolinom. Buduci da su svi delovi organizacije medjusobno povezani, razne vrste
predvidjanja su takodje u bliskoj vezi.
Znacajne oblasti predvidjanja u organizaciji bile bi sledece:
-predvidjanje resursa: da bi se postigla efikasna upotreba resursa, neophodno je obaviti
predvidjanja u okviru proizvodnog sistema, pre nego sto se planira konkretan nivo obima
proizvodnje, materijala, finansija ili usluga.
-predvidjanje buducuh potreba: vreme koje stoji na raspolaganju za nabavku novih materijala,
zaposljavanje novih kadrova ili kupovina novih masina I opreme, krece se od nekoliko dana
do nekoliko godina, neophodna su predvidjanja da bi se utrvrdilo koji bi bili buduci zahtevi za
resursima.
-definisanje zeljenih resursa: svaka organizacija mora da postavi zahteve za odredjenim
resursima u buducnosti. Te odluke zavise od prilika na trzistu, faktora okruzenja, internog
razvoja finansijskih, ljutskih I tehnoloskih resursa. Ovo zahteva predvidjanje I kadar koji je u
stanju da dobra predvidjanja predvidi.
5
