Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu
Studijski program: strukovna medicinska sestra
SEMINARSKI RAD
TEMA:
ISHRANA DECE
Predmet: Pedijatrija
Mentor: Student:
Prof. dr sci. med. Žarko D. Barjaktarević
Beograd, Decembar,2014.
ISHRANA DECE
Pravilna ishrana je jedan od bitnijih činilaca neophodnih za normalan rast i razvoj deteta,
s obzirom na dobro poznate specifićnosti rastenja u prvoj godini života, potrebno je sa
posebnom pažnjom povesti brigu o ishrani baš u ovom periodu .
Najvažniji fiziološki činioci koji utiču na izbor načina ishrane deteta su intenzivno
rastenje i razvoj, dozrevanje funkcije gastrointestinalnog trakta, bubrega, metaboličkih
procesa, nervnog i imunološkog sistema. Na osnovu brzine funkcionalnog sazrevanja
pojedinih organa i sistema odredjena su, što se ishrane tiče , tri perioda koji se
medjusobno preklapaju, ali su dosta i omeđeni:
Period sisanja
, to su prvih 6 meseci , kada je majcino mleko, ili njegova
adekvatna zamena, jedini izvor svih hranjivih potreba deteta.
Tranzitorni period
, koji obuhvata drugu polovinu prve godine života u toku kojeg
se, uz mleko, uvodi i druga nemlecna hrana specijalno pripremljena za potrebe
deteta.
Modifikovani adultni period
, koji se odnosi na drugu godinu života , kada se u
ishranu deteta uvodi hrana koju koriste i odrasli.
Neadekvatna ishrana tokom detinjstva, a posebno u najkritičnijim i najdinamičnijim
fazama razvoja može ozbiljno da ugrozi zdravlje deteta i poremeti njegov rast i razvoj.
Posledice nepravilne ishrane mogu biti dalekosežne tako da se ispoljavaju u formi
različitih degenerativnih oboljenja u odraslom životnom dobu.
Osnovni sastojci hrane
Belančevine
(proteini) su gradivne materije koje primarno služe za izgradnju novih
struktura i obnovu organizma. Dnevne potrebe u prvoj godini iznose 1,5g/kg/dan, a
potom oko 1g/kg/dan. Ove količine odnose se na proteine visoke biološke vrednosti, tj.
one koje imaju visok sadrzaj esencijalnih i semiesencijalnih aminokiselina (belančevine
humanog mleka i jaja). Belančevine iz biljne hrane su manje kvalitetne pa se njihova
kolicina mora povećati za oko 50%. Esencijalne amino kiseline su one koje se ne mogu
sintetisati u organizmu, tj moraju se hranom uneti (valin, leucin, izoleucin, lizin, treonin,
triptofan, fenilalanin, metionin i histidin).
Šećeri
(ugljeni hidrati) cine 45-55% kalorijske vrednosti hrane. Ugljeni hidrati uz masti
čine glavni izvor energije. U našoj sredini imaju veliku ulogu u ishrani. U periodu
odojceta osnovni šećer je laktoza humanog i kravljeg mleka, a kasnije saharoza (slatki
šećer) i polisaharidi.
Masti
(lipidi) su glavni izvor energije., odnosno masne kiseline kao i njihov bazični
element u obliku zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Kalorijsko ucešće masti u hrani
tokom prve tri godine iznosi oko 45%, a potom pada na 30%. Esencijalne masne kiseline
ne sintetišu se u organizmu i moraju se unositi hranom (linolna, linolenska i
arahidonska).
1
