Visoka medicinska škola strukovnih studija
„Milutin Milanković“
Seminarski rad
Predmet:
PEDIJATRIJA
Tema:
ISHRANA DECE
Profesor: Prof. Violeta Joksimović Student: Natalija Rodić, br. indexa: s57/2016
Beograd, januar 2019.
4
Sadržaj:
1. UVOD...............................................................................................................................strana 3.
2. OSNOVNI SASTOJCI HRANE.......................................................................................strana 4.
3. PRIRODNA ISHRANA...................................................................................................strana 5.
4. KONTRAINDIKACIJE ZA DOJENJE............................................................................strana 7.
5. BROJ DNEVNIH OBROKA............................................................................................strana 9.
6. ISHRANA MALOG I ŠKOLSKOG DETETA................................................................strana 9.
7. ADOLESCENTI.............................................................................................................strana 10.
7.1. NAVIKE U ISHRANI ADOLESCENATA................................................................strana 11.
8. ISHRANA MLADIH SPORTISTA................................................................................strana 12.
9. LITERATURA................................................................................................................strana 13.
4
Neadekvatna ishrana tokom detinjstva, a posebno u najkritičnijim i najdinamičnijim fazama
razvoja može ozbiljno da ugrozi zdravlje deteta i poremeti njegov rast i razvoj. Posledice
nepravilne ishrane mogu biti dalekosežne tako da se ispoljavaju u formi različitih degenerativnih
oboljenja u odraslom životnom dobu.
2. Osnovni sastojci hrane
Belančevine
(proteini) su gradivne materije koje primarno služe za izgradnju novih struktura i
obnovu organizma. Dnevne potrebe u prvoj godini iznose 1,5g/kg/dan, a potom oko 1g/kg/dan.
Ove količine odnose se na proteine visoke biološke vrednosti, tj. one koje imaju visok sadrzaj
esencijalnih i semiesencijalnih aminokiselina (belančevine humanog mleka i jaja). Belančevine iz
biljne hrane su manje kvalitetne pa se njihova kolicina mora povećati za oko 50%. Esencijalne
amino kiseline su one koje se ne mogu sintetisati u organizmu, tj moraju se hranom uneti (valin,
leucin, izoleucin, lizin, treonin, triptofan, fenilalanin, metionin i histidin).
Šećeri
(ugljeni hidrati) cine 45-55% kalorijske vrednosti hrane. Ugljeni hidrati uz masti čine
glavni izvor energije. U našoj sredini imaju veliku ulogu u ishrani. U periodu odojceta osnovni
šećer je laktoza humanog i kravljeg mleka, a kasnije saharoza (slatki šećer) i polisaharidi.
Masti
(lipidi) su glavni izvor energije., odnosno masne kiseline kao i njihov bazični element u
obliku zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Kalorijsko ucešće masti u hrani tokom prve tri
godine iznosi oko 45%, a potom pada na 30%. Esencijalne masne kiseline ne sintetišu se u
organizmu i moraju se unositi hranom (linolna, linolenska i arahidonska).
