Садржај
Увод.................................................................................................................................................2
1. Енергетске потребе....................................................................................................................3
2. Општа правила исхране спортиста..........................................................................................4
3. Распоред и састав дневних оброка...........................................................................................5
4. Исхрана.......................................................................................................................................6
4.1. Исхрана код спортова издржљивости.......................................................................6
4.2. Исхрана у борилачким спортовима...........................................................................7
4.3. Исхрана у спортским играма.....................................................................................7
5. Вода у исхрани...........................................................................................................................8
6. Исхрана Нована Ђоковића........................................................................................................9
Литература....................................................................................................................................10
2
Увод
Правилна исхрана спортиста је врло значајна за обављање редовних тренинга и
такмичења, а у крајњем за постизање врхунских спортских резултата. Повезаност исхране
и успеха у спорту је врло рано запажена. Најпре се до овога дошло емпиријски, затим и
научно. Ово нам потврђују историјске чињенице као што је дневни оброк чувеног
античког рвача Мiло-а од Кротона (6. век пне), који се састојао од 9kg меса и 8,5l вина.
Претеривање у уносу хране и појединих основних хранљивих намирница од стране
спортиста различитих спортских грана има и данас. Ово се чини из незнања или заблуда
да се може успех у спорту постићи већом количином хране, не водећи рачуна да је за
успех неопходно попунити мозаик мноштва фактора који доводе до оптималних
резултата.
Оптимални резултати се могу постизати уз оптимални дневни унос у организам 59
различитих супстанци. Неке од ових супстанци се уносе у великим количинама, друге у
мањим или врло малим. Битно је при уносу водити рачуна о односима који су важни за
њихово оптимално дејство.
Свакодневно је неопходно уносити у великим количинама: кисеоник, водоник,
азот, угљених и сумпор. Пошто се налазе у храни и ваздуху, њихов оптимални унос није
проблематичан. Осталих 54 супстанци су нам потребне у умереним или малим
количинама. Поблем њиховог оптималног уноса је у томе што се оне не могу наћи у
изобиљу у животној средини или их има у врло малим количинама. Новија сазнања нам
указују да је нормално функционисање организма неопходно обезбедити унос 13
витамина, 22 минерала, 6 ко-фактора (супстанце које су помоћне), 8 аминокиселина
(есенцијалних +3 које су условно есенцијалне) и 2 есенцијалне масне киселине.
Недостатах једне од наведених супстанца при уносу у организам или смањена количина
доводи до ремећења функционисања и осталих супстанција у организма.
Термин „есенцијалан“ се у увом случају употребљава за састојке који су неопходни
у одређеној количини у организму, ако их нема или нису у одређеној количини, долази до
ремећења одређених функција. Тако овај термин указује да организам не може да ствара
одређену материју или је не ствара у довољној количини, што ремети нормално
функционисање ткива у организму човека. Ове материје се у појединим случајевима могу
обезбедити искључиво путем исхране.
Између ових наведених материја постоји синергизам у дејству. Тако витамини Б
групе најоптималније делују када су заступљени у исхране свих или више њих.
Синергично деловање постоји између витамина Б12 и витамина Е, калцијума и
магнезијума, витамина Ц и гвожђа, као и између витамина А и цинка. Може се рећи да
међу супстанцијама у организму постоји вишеструка интеракција.
Садржај калорија и хранљивих материја у животним намирницама које уносимо у
организам приказујемо на табели 4. тако струћњаци који раде са спортистима, могу да
дозирају оптималну количину хране у предвиђеном садржају и количини за сваку
спортску дисциплину, односно за сваког спортисту.
