dimnim   gasom.   Ove   čestice   se   sastoje   najvećim   delom   od   neorganske,
nesagorive   materije   prisutne   u   uglju,   od   kojih   se   deo   tokom   sagorevanja
transformiše u staklastu, amorfnu strukturu. Leteći pepeo se uklanja iz dimnog
gasa putem sistema za prečišćavanje dimnog gasa, najčešće elektrofiltera u
velikim termoenergetskim objektima. U industrijskoj terminologiji leteći pepeo
se obično odnosi na pepeo nastao sagorevanjem uglja. U zavisnosti od sastava
uglja koji se sagoreva, sadržaj prisutnih čestica u letećem pepelu može znatno
da varira. Međutim za sve vrste letećeg pepela, koji je produkt sagorevanja
uglja, karakterističan je povišen sadržaj silicijum dioksida i kalcijum oksida.
Od toksičnih elemenata, tu se mogu naći, arsen, berilijum, kadmijum, hrom,
kobalt, olovo, mangan, kao i neke od PAH komponenti. U prošlosti većina ovog
pepela   je   ispuštana   direktno   u   atmosferu,   dok   danas   zakonska   regulativa
nalaže da se on pre ispuštanja uhvati u filtrima i po mogućnosti reciklira

(Pacheco-Torgal et al., 2008a).

Međutim

leteći pepeo može da bude poreklom i od sagorevanja

kanalizacionog   mulja.   Kanalizacioni   mulj   je   karakterističan   po   visokom
sadržaju vlage i prisustvu organskih materija, koje se kasnije mogu javiti u
letećem   pepelu.       Jako   važna   stvar   koja   se   mora   uzeti   u   obzir   prilikom
razmatranja   sagorevanja   kanalizacionog   mulja   je   da   se   tom   prilikom
oslobađaju   znatne   količine   teških   metala,   žive,   dioksina   i   furana   i   kiselih
gasova. Ove materije se nakon sagorevanja javljaju u letećem pepelu, u manjim
ili većim količinama, u zavisnosti od tipa mulja kao i njegovog sastava. Količina