Предмет:
Тероризам
Тема:
Терористичка организација
„Исламска држава“
Ментор:
Студент:
Проф. др Бориша Лечић
Стефан Миленковић
27395/18
НИШ, MAJ 2019.
3
2.
Одређење феномена тероризма
Савремени свет суочен је с бројним сигурносним претњама и сматра се да је
тероризам једна од највећих. Почетак 21. века обележен је међународном борбом против
тероризма. Тероризам је попримио изразито широке размере те готово да и нема земље на
свету која није суочена или јој не прети опасност од тероризма. У новије време
„терористички напади нису усмерени само против одређених држава, него су то напади
свих незадовољних скупина унутар одређене групације, била она верска, економска,
политичка или било која друга“. Након напада на САД, медији све више тероризам
повезују с исламистичким групама, што није у потпуности тачно: „Догађај који је погодио
Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001. јесте терористички чин и његови
починиоци јесу исламистички екстремисти, али то не потврђује америчку тврдњу да сав
тероризам долази с Блискога истока и да је исламистички.“
1
Европски стручњаци за борбу против тероризма сматрају да тероризам нема
никакве везе с једном посебном религијом или вером. Тероризам је глобални проблем који
користи медије како би показао своју моћ и изазвао страх. Своју масовност добио је у 20.
веку, док се глобални тероризам јавља у 21. веку.
2
Данас готово да и не постоје медији
који свакодневно не доносе вјести о терористичким догађањима у свету.
2.1.
Одређење појма
На међународном плану не постоји једна општеприхваћена дефиниција тероризма.
Разлог због кога не постоји светски прихваћена дефиниција тероризма је и тај што
тероризам није ни мало лако дефинисати. Реч је о сложеној и развојној појави која има
мноштво појавних облика што отежава посао дефинисања. Као и друге друштвене појаве,
тероризам не карактерише само висок степен сложености, већ и променљивост.
3
Затим,
проблем је у томе и што постоје бројне, а нејасне и притом још и међусобно спорне
представе о томе шта је тероризам. Тероризам није лако дефинисати и због тога што неке
државе ни не желе да тероризам буде дефинисан, будући да то не одговара испуњењу
њихових посебних политичких интереса.
У дефинисању тероризма једни полазе од латинске речи –
terror
што у преводу
значи страх; застрашивање; мучење- Други полазе од француске речи –
terreur
што значи
сејање страха.
1
Марић С.,
Тероризам као глобални проблем
, Медианали, Вол. 6, Но. 11, 2012, стр.97-98
2
Исто.
3
Симеуновић Д., „
Тероризам
“, Правни факултет универзитета у Београду, 2009, стр.17
4
Дефиниције тероризма се могу поделити у две групе:
1. академске дефиниције ( настале у оквиру научно-образовних институција)
2. административне дефиниције ( настале у оквиру различитих институција И за њихове
потребе)
Једна од познатијих дефиниција тероризма јесте дефиниција
Алекса Шмида
, и по
њој елементи дефиниције тероризма су следећи: насиље,сила; политички; страх; претња;
психолошки ефекти и очекиване реакције; диференцијација жртава; намерана, планирана
и системска акција; метод борбе,стратегија; присила; публицитет; застрашивање;
поновљивост; непредвидивост; криминал...
4
Такође једна од оптеприхваћених дефиниција на нашим просторима јесте
дефиниција
Драгана Симеуновића
кога гласи: „Тероризам је сложени облик
организованог групног, ређе индивидуалног или институционалног политичког насиља,
обележен не само застрашујућим брахијално физичким и психолошким, већ и
софистицирано технолошким методама политичке борбе којима се обично у време
политичких и економских криза, а ретко и у условима остварене економске и политичке
стабилности једног друштва систематски покушавају остварити “велики циљеви” на
морбидно спектакуларан начин а непримерно датим условима, пре свега друштвеној
ситуацији и историјским могућностима оних који га као политичку стратегију
упражњавају.“
5
2.2.
Ислам и тероризам
Данас се све више могу чути појмови као што су исламски тероризам, исламски
терорист, исламске терористичке организације, итд. „Може се рећи да се под појмом
исламског терористе, као припадника исламске терористичке организације, сматра особа
која у име ислама планира, организује и изводи насилна, терористичка дела. Овакво
дефинисање појма је нетачно јер ислам, као вера и начин живљења, није ни узрок ни
повод терористичког деловања, већ оправдање за постизање политичких циљева. И појам
исламски тероризам је врло штетан, јер даје додатно оправдање и упориште терористима у
њиховим тврдњама да су управо они, једини и прави борци за ислам, за његово ширење и
јачање.“
6
4
Алекс П.Шмид,
Political terrorism
, Амстердам, 1983, стр.76.
5
Симеуновић Д.,
Тероризам
, Правни факултет универзитета у Београду, 2009, стр. 90.
6
Ћосић-Драган, Д., „
National security and the future
“,бр. 1, стр. 90.
