ISO standardi

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

DIPLOMSKI RAD

Mentor: Profesor dr Dragiša Ranđić

Student: Katarina Đuranović

Beograd

2014

Odsek: Finansije, računovodstvo i bankarstvo

DIPLOMSKI RAD

Tema: ISO STANDARDI

Komisija:

, predsednik

(potpis)

Profesor dr Dragiša Ranđić

_______

, mentor

(potpis)

, član

(potpis)

Datum odbrane rada: ___________________

Student: Katarina Đuranović

Ocena: _______________________________

Broj dosijea: 3LV/0016/11

SADRŽAJ

1. UVOD

Ljudske potrebe, razvoj tehnike i tehnologije te jaka konkurencija povećali su značenje kvaliteta
u proizvodnji, upotrebi proizvoda, ali i u ukupnom poslovanju privrednih subjekata. Konačni
učinci   svih   mera   za   podizanje   visine   kvalitete   su   povećanje   prodaje   s   konačnim   ciljem
ostvarivanja većeg profita i održivosti poslovanja. U tom smislu se razvijala i sama teorija i
praksa   upravljanja   kvalitetom.   Kvalitet   se   istovremeno   institucionalizirala   u   obliku
odgovarajućih normi, odnosno standarda. ISO (International Organization for Standardization) je
međunarodna organizacija nastala kao savez nacionalnih organizacija za norme i normizaciju čiji
je zadatak priprema, usvajanje, objavljivanje i briga o internacionalnim normama. Serija normi
ISO 9000 sadrži uputstva za izbor, primenu i izgradnju sistema za osiguranje kvalitete. Iz svega
proizlazi da poslovanje preduzeća u mnogome zavisi od upravljanja kvalitetom.
Osnovni je motiv organizacije za uspostavljanjem i potvrđivanjem sistema kvaliteta, koja se
može   meriti   različitim   pokazateljima:   novostvorena   vrednost,   produktivnost,   ukupni   prihod,
vrednost imovine, dobit i sl. Upravljanje kvalitetom je jedan od koraka u povećanju poslovne
efikasnosti koji je jednako bitan za sve organizacije bez obzira na veličinu. To je praktična
aktivnost   koja   je   usmerena   na   poboljšanje   samih   funkcija   organizacije.   Tom   se   aktivnošću
smanjuju troškovi, podiže moral zaposlenih i stalno utiče na poboljšanje kvalitete proizvoda i
usluga. Osim toga, putem kvalitete se utiče na konkurentni položaj organizacije na tržištu, i to
jačanjem povjerenja samih korisnika. Dakle, organizacija stalno teži da usvoje nove elemente
kvaliteta radi ostvarenja prednosti nad konkurencijom.

Za   preduzeća   u   Srbiji   međunarodni   standardi   predstavljaju   moćno   sredstvo   u   unapređenju
kvaliteta i konkurentnosti proizvoda i sticanja poverenja međunarodnog tržišta. Primena ovih
standarda   doprinosi   smanjenju   troškova   i   poboljšanju   konkurentnosti   i   olakšava   pristup
nacionalnom   i   međunarodnom   tržištu.   Sertiﬁkacija   obezbeđuje   primenu   standarda   u
menadžmentu, ﬁnansijama, upravljanju kvalitetom, upravljanju životnom sredinom, zdravlju i
sigurnosti za poslovni sektor i proizvođače.

Sertiﬁkacija je važna, jer dokazuje da je kompanija proverena od strane kvaliﬁkovane nezavisne
organizacije, čime se potvrđuje da su uspostavljeni dokumentovani postupci rada usklađeni sa
evropskim i međunarodnim standardima. Sertiﬁkacija pruža dokaz da se kompanija obavezala na
dostizanje kvaliteta i usaglašenost sa međunarodnim normama. Proces sertiﬁkacije takođe
doprinosi eﬁkasnosti poslovanja, kvalitetu i sigurnosti.

U ISO sistemu, standardi su razvijeni od strane nacionalnih delegacija eksperata iz poslovanja,
vlada i drugih relevantnih organizacija. Izabrani su od strane nacionalnih instituta za standarde
preko tehničkog komiteta koji ima trenutnu konsenzus poziciju zasnovanu na pogledima delegata
u njihovoj zemlji.

2. PROCES STANDARDIZACIJE

Kako bi zadovoljile različite zahteve tržišta, društva, lokalne zajednice, potrošača,

konkurencije i ostalih zainteresovanih strana, kompanije su primorane da koriste standardizaciju
kao integralni deo svoje strategije. Standardizacija se ne odnosi samo na tehnološke postupke ili
proizvode, već na celokupan način poslovanja. Ona olakšava sagledavanje zahteva tržišta
uključujući i očekivanje potrošača, društvenih faktora, aktivnosti konkurencije i upotrebu tih
informacija na inovativan i strukturiran način. Kompanije koje posluju na ovaj način ne uspevaju
samo da održe poziciju na tržištu, već i da svoje poslovanje prošire na nova tržišta.

U uslovima poslovanja na globalnom tržištu, postoje kritične oblasti koje organizacija

treba da postavi kao imperativ,kako bi zadržale svoje pozicije na tržištu i ostvarila unapređenje
svog poslovanja. To su: inovacije, stvaranje vrednosti, redukcija troškova i ispunjenost zahteva.

Inovacije

predstavljaju unapređenje koje doprinosi promenama na tržištu i koje može

ostvariti konkurentsku prednost. Nezavisno od toga da li se inovacije primenjuju u oblasti
razvoja proizvoda/usluge ili u okviru poslovnih procesa,one su uvek rezultat poznavanja potreba
tržišta, reakcije na nastale promene okruženja ili stvaranja novih uslova poslovanja.

Kompanije imaju za cilj rast poslovanja i povećanje profita. U uslovima savremenog

poslovanja neophodno je brzo odreagovati na promene u okruženju koje stvaraju nove potrebe na
tržištu. Primena prave strategije omogućava kompaniji da ostvari konkurentnu prednost na
tržištu, ali i da efektivno i efikasno vodi svoje poslovanje.

Redukcija troškova

je neophodna u poslovnom okruženju koga karakteriše izražena

konkurencija i u kome se vodi bitka za svakog potrošača. Unapređenje efikasnosti svih poslovnih
procesa postaje imperativ savremenog poslovanja.

Ispunjenost zahteva

lokalne ili nacionalne zakonske regulative je neizbežni uslov

poslovanja i on postaje eliminatorni faktor za prodor na određeno tržište. Promena postojećih ili
donošenje novih zahteva je trenutak koji pruža mogućnost za potrebe, želje i očekivanja su
uzlazni   elementi   za   osvajanje   konkurentske   prednosti,ukoliko   ti   zahtevi   budu   ostvareni   ili
nadmašeni.   Ispunjenost   zahteva   različitih   standarda   koji   doprinose   efikasnim   poslovnim
procesima   i   sveukupnom   efektivnom   poslovanju   pruža   kompaniji   mogućnost   da   ostvari
konkurentsku prednost u uslovima poslovanja na globalnom tržištu.

Proučavajući principe standardizacije, T.R.B: Sanders navodi sledeću definiciju

standardizacije: „

Standardizacija

daje jedan tako važan element kao što je poverenje koje

omogućava čvrstu osnovu za ponavljanje i sistemski pristup. Standardizacija olakšava umni rad,
unosi red, uprošćava i razjašnjava. Ona je činilac koji pomaže da se iskoristi materijalno
bogatstvo uma koje je nagomilano u toku različitih vekova i u raznim oblastima.“

Ciljevi standardizacije se ogledaju u sledećem:



uprošćavanju rastućeg broja varijanti proizvoda i postupaka;



sporazumevanju;



opštoj ekonomičnosti

pokazalo da klasično poimanje kvaliteta ne dovodi do poslovne uspešnosti. Ključnu ulogu su
preuzeli profesionalci – stručnjaci za kvalitet. Prelomni trenutak za definitivan prodor kvaliteta je
15. mart 1987. godine, tj. objavljivanje serije standarda ISO 9000 od strane Međunarodne
organizacije za standardizaciju (International Standard Organization –ISO). Nakon višegodišnjeg
iskustva stečenog u praksi, standardi ISO 9000 su 1994. godine doživeli prvu reviziju, što je
doprinelo boljem razumevanju i upoređivanju sistema kvaliteta u različitim organizacijama.

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je svetska federacija nacionalnih tela

za standardizaciju (članice ISO). Radi na izradi međunarodnih standarda obavlja se kroz ISO
tehničke komitete. Svaka članica, koja je zainteresovana za oblast za koju je formiran neki
tehnički komitet, ima pravo na svoje predstavnike u tom komitetu. Međunarodne organizacije,
vladine i nevladine, koje su u vezi sa ISO, takođe učestvuju u radu komiteta.

Nacrt međunarodnog standarda, koji usvoji tehnički komitet, šalje se članicama ISO na

glasanje. Da bi se međunarodni standard usvojio, potrebno je da ga odobri najmanje 75% od
ukupnog broja članica, koje su učestvovale u glasanju.

Osnovna filozofija standarda je sadržana u četiri osnovna zahteva:



nadležnost



odgovornost



dokumentovanost



kontrolisanost.

Za pojam standarda i standardizacije postoje razne definicije. Međunarodna organizacija

za standardizaciju (ISO) na zasedanju Saveta, jula 1962. godine utvrdila je definicije:



Standardizacija

je proces utvrđivanja i pripreme pravila s ciljem sređivanja

(regulisanja) aktivnosti u datoj oblasti na korist i uz učešće svih zainteresovanih
strana, naročito radi ostvarenja sveopšte optimalne uštede, uzimajući u obzir
funkcionalnu namenu i zahteve tehničke bezbednosti. Ona se zasniva na
objedinjavanju nauke, tehnike i praktičnog iskustva. Ona rešava ne samo osnovu
tekućeg razvitka, već i budućeg, i ona je dužna da ide u korak sa progresom.



Standard

je produkt konkretnog rada na standardizaciji, koji je donet od

kompetentne organizacije.

Osnova društvenog razvoja je standardizacija. Standardi se definišu i primenjuju na

međunarodnom, nacionalnim i nižim nivoima, ali moraju biti usaglašeni sa standardima višeg
nivoa.

Svi nivoi standardizacije imaju pet osnovnih funkcija:



upravljanje,



organizovanje

