1. POJAM I RAZLICITA ZNACENJA POJMA EKONOMIJA?
Pojam ekonomija vodi poreklo od grckih reci oikos i nomos i bukvalno prevedeno znaci –
pravila o radu u gazdinstvu.
U okviru ekonomije danas se sve vise istice razlika izmedju makroekonomije koja se bavi
analizom velikih ekonomskih agregata ( nacionalni dohodak, drustveni proizvod, itd) i
mikorekonomije, koja istrazuje pojedinacne pojave I delove nacionalne privrede (cene jednog
dobra).
Ekonomija je naucno proucavanje kako drustva upotrebljavaju retke resusre za proizvodnju
korisnih dobara i kako ih rasporedjuju izmedju razlicitih skupina.
Rec „ekonomija“ ponekad znaci isto sto i privreda. Izraz ekonomija odnosi se na neka
poljoprivredna dobra. Ekonomijom se nazivaju i razni oblici ušteda. Osoba koja se trajno i
profesionalno bavi proucavanjem ekonomskih problema naziva se ekonomista.
Agrarna ekonomija je termin koji obuhvata ekonomiku koja se odnosi na agrar. Agrar u najširem
smislu znači poljoprivreda.
2. O EKONOMSKOJ POLITICI
Ekonomska politika predstavlja posebnu oblast ekonomskih nauka, a takodje i prakticna
aktivnost koju sprovodi država i drugi subjekti društva.
Ekonomska politika, kao posebna oblast ekonomije, izučava ciljeve i metode njihove realizacije
u regulisanju ekonomskog zivota u željenim pravcima. Medjutim, nijedna ekonomska politika se
ne oslanja samo na „jednu teoriju“, ma koliko ona bila celovita i koherentna. Naravno da ista
ekonomska teorija u različitim zemljama daje i različite efekte.
Savremena ekonomska teorija temelji se na četiri osnovna kriterijuma:
Efikasnost, pravrednost, rast i stabilnost.
1.
Efikasnost
– povezuje proizvodnju sa jedinicom troskova upotrebljenih resursa.
Ekonomska efikasnost se odnosi na troskove i vrednosti. Ona ima svoje kriterijume koji
su najčešće povezani sa efikasnošću upotrebljenih proizvodnih faktora. U ekonomiji
efikasnost znači i alokativnu efikasnost. S tim u vezi efikasna je ona ekonomija koja
proizvodi ono što ljudi žele i to cini uz najmanji moguci trosak.
2.
Pravednost
– u ekonomiji zavisi od onoga ko je posmatra. Za mnoge je pravednost
jednaka raspodeli dohotka i bogatstva. Za neke pravednost znaci, ukidanje siromastva.
3.
Rast
– u ekonomiji znaci povecanje ukupnog proizvoda po glavi stanovnika. Privredni
rast u savremenoj ekonomiji je posledica, pre svega, naučnotehnološkog progresa.
4.
Stabilnost
– je osobina sistema koja mu omogućava da povremeno, u odredjenom
vremenskom intervalu, dolazi do ravnoteže, ili da bar teži ka tome. Posebno je znacajna
stabilnost cena. Ekonomska stabilnost postoji u uslovima kada se output ne menja ili
raste, sa niskom inflacijom i punom zasposlenosću resursa. Najznačajniji uzroci
nestabilnosti u ekonomiji neke zemlje su inflacija, nezaposlenost i sl.
Agrarna politika je deo ekonomske politike, koja obuhvata ukupnost ekonomskih, pravnih,
politickih i drugih mera, akcijai podhvata centralnih i lokalnih organa vlasti, koje se preduzimaju
sa ciljem da se utiče na agrarnu proizvodnju, da se poboljsavaju uslovi rada i položaj
zemljoradnika, podstice zainteresovanost proizvodjača.
3. EKONOMSKE NAUKE
- su drustvene nauke koje proucavaju odnose medju ljudima u procesu proizvodnje, raspodele,
razmene i potrosnje materijalnih dobara i usluga. Ekonomske nauke su i istorisjke nauke. U
sklopu svih drutvenih nauka, ekonomske nauke su i fundamentalne. Zbog toga što one
proucavaju materijalne drustvene odnose, koji, u krajnjoj liniji, odredjuju sve ostale odnose u
ljudskom društvu.
Danas ekonomske nauke kao zasebne nauke obuhvataju:
a) Ekonomsku teoriju – koja opisuje i objasnjava ekonomske pojave i institucije, otkriva
ekonomske zakonitosti i tendencije
b) Ekonomsku politiku – kojom se utice na kretanje ekonomskog zivota u zeljenim
pravcima
c) Pomoćne ekonomske nauke – koje omogućavaju ostvarivanje ciljeva ekonomske
politike.
Ekonometrija je naucna disciplina koja ispituje ekonomske i drustvene pojave primenom
matematickih modela.
U savremenoj ekonomskoj literaturi cesto se srece podela ekonomske nauke na: klasicnu i
savremenu ekonomsku nauku.
4. EKONOMSKI ZAKONI
Ekonomski zakoni su drustveni zakoni koji izrazavaju unutrasnje, sustinske veze koje postoje
izmedju i unutar ekonomskih odnosa. Njih izucavaju ekonomske nauke. Zbog toga se drustvene
zakonitosti mogu otkriti samo širokim masovnim posmatranjem, jer se na pojedinacnim
slucajevima manifestuju odstupanja od opste pravilnosti.
Ekonomksi zakoni izrazavaju nešto što je unutrašnje, suštinsko u ekonomskim odnosima.
Ekonomski zakoni, naime, ne objasnjavaju svaku pojedinacnu ekonomski pojavu i odnos, vec
ono sto je tipicno, opste,za veliki broj slicnih ili istih ekonomskih pojava i odnosa.
Najznacajnije karakteristike ekonomskih zakona su:
1. Objektivnost – deluju nezavisno od stepena naseg znanja i spoznaje, i nezavisno od
vrste i stepena nase svesne kontrole toga dejstva
2. Ekonomski zakoni nemaju stepen opstosti i univerzalnosti prirodnih zakona.
3. Ekonomski zakoni izrazavaju dijalekticki karakter i dijalekticke zakonitosti ekonomskog
procesa u društvu.
Postoji nekoliko grupa ekonomskih zakona: opšti, posebni i specifični.
Opšti – deluju neograničeno u svim zemljama.
Poslovna delatnost je naime i drustvena delatnost, koja moze i mora vrednosno da se
procenjuje, kao i bilo koja druga ljudska delatnost.
8. UTICAJ IDEOLOGIJE I POLITIKE NA EKONOMIJU?
Veoma je dugo pitanje da li ekonomija moze da bude „neutralna nauka“, nezavisna od
ideologoje i politike. Pošto u ekonomskoj nauci preovladava pozitivizam, logicno je da se dosta
siroko smatra da su zakoni u drustvu „isti“ kao u prirodi i zato ekonomiji ne pristaju moralna
pitanja.
Predmet drustvenih nauka su drustveni pdnosi, tvrdnje tih nauka ticu se drustvenih odnosa i na
neposredni ili posredni nacin uticu na ocene tih odnosa.
Drustvene nauke su manje više pod uticajem ideologije koja postoji u svakom drustvu.
U drustvu se razlikuju dve vrste ideologija. Ideologije koje manifestuju stvarnost i ideologije koje
otkrivaju stvarnost. Prve predstavljaju prepreku naucnom spoznavanju stvarnosti. Ideologije
koje manifestuju stvarnost, javljaju se, istorijski, u razlicitim oblicima. U ranijim drustvima javljale
su se u obliku religije raznovrsnih mitologija.
Ekonomija ne moze biti savrseno cista nauka, bez primene ljudske delatnosti.
Konzervativne ideologije mistifikuju stvarnost,tezeci na taj nacin oslabiti snage koje zele
promenu drustvenih odnosa. S druge strane, napredne ideologije su istovremeno i ideologije,
koje otkrivaju stvarnost. One nastaju i razvijaju se u borbi sa konzervativnom ideologijom.
Reakcionarne ideologije sadrze elemente koji i otkrivaju ali i elemente koji mistifikuju stavrnost.
Kompromisne ideologije, takodje sadrze mesavinu elemenata koji otkrivaju i elemenata koji
misitifikuju stvarnost.
9. METOD EKONOMIJE ( pojam, analiza, vrste, veza) – pojam istrazivanja?
Istrazivanje je traganje za novim znanjem i njegovim koriscenjem u saznajnoj ili prakticnoj
drustvenoj delatnosti. Istrazivanje tece kroz dva, naizgled suprotna, ali cvrsto povezana pravca,
od neposrednog posmatranja konkrentnih zbivanja ka apstraktnom misljenju i od toga ka
stvarnosti koja je objekt proucavanja.
Osnovan istrazivanja nemaju neku neposrednu prakticnu svrhu, vec najvise samo saznaju.
Razvojna istrazivanja koriste ta saznanja i vlastito znanje, te ih nastoje ukljuciti i iskoristiti za
odredjeni razvojni proces. Primenjena istrazivanja usmerena su na neposredno resavanje
odredjenih prakticnih problema i postizanje zeljenih ciljeva koji donose neku korist.
ANALIZA
* - to je naucno istrazivanje i objasnjavanje ekonomske stvarnosti, njenih pojava,
odnosa, procesa, ucinaka i razvojnih tendecija.
Ekonomskom analizom se dolazi do spoznaje unutrasnje povezanosti i medjuzavisnosti
ekonomskih odnosa, korena i uzorka njihovog nastajanja i kretanaj, kao i prirodne uslovljenosti i
zakonitosti njihovog nastajanja, razvoja i nestajanja.
Analiza se odvija razlicitim metodama, prema potrebi i mogucnostima, kombinuju se kvalitativna
i kvantitativna ekonomska istrazivanja.
Pojam metoda* - potice od grscke reci methodos – put, nacin postupanja, i znaci smisljen ili
ustaljen nacin obavljanja neke delatnosti.
Prema vrsti i obliku metode mogu da budu: metod analize, sinteze, indukcije, dedukcije,
dijalekticki, metafizicki, deskriptivan, meod apstrakcije, istorijski, logicki, metod jedinstva
logickog i istorijskog.
Induktivni i deduktivni metod
– izucavajuci pojedine pojave i procese slozene ekonomske
stvarnosti, ekonomisti ih najpre posmatraju, skupljaju o njima relevantne cinjenice i opisuju ih,
zatim donose zakljucke o principima realnog ponasanja individua i instituta u vezi sa
posmatranim pojavama i procesima, koje se svodi na izvodjenje principa iz cinjenica, i na kraju
opsti zaključci o ekonomskom ponasanju se koriste za izradu ekonomske politike.
Deduktivni metod
- podrazumeva isticanje hipoteza, koje se zatim uporedjuju sa cinjenicama.
10. OPŠTA EKONOMSKA METODA?
Saznjanje se ostvaruje odvajanjem pojave od sustine, sporednog od bitnog, jer se na taj nacin
(apstrakcijom i analizom) otkrivaju unutrasnje veze i karakter sustine. Ekonomija koristi opste i
posebne metodoloske postupke. Od opštih najvise koristi: apstrakciju, konkretizaciju i
verifikaciju
a)
Apstrakcija
- je metodosloski postupak, razlikovanja bitnog od nebitnogm suštinskog
od pojavnog, glavnog od sporednog. Moze imati vise nivao, zavisi od objekta
proucavanja.
b)
Konkretizacija
- je postupak povezivanja ekonomskih teorija sa ekonomskim pojavama
kojense mogu direktno posmatrati.
c)
Verifikacija
– postupak proveravanja ekonomskih zakona i teorija u stvarnom
ekonomskom zivotu.
Specificnosti metoda ekonomije
– pored opstih i posebnih metoda koje koriste drustvene
nauke, ima i odredjene metodološke specificnosti.
Metod apstrakcije
– prvi i možda najvazniji princip. Apstrakcija je takav misaoni postupak koji
moze delimicno da zameni eksperiment i donekle ublazi ovaj metodosloski postupak.
Sam pojam apstraktnog, u vecoj ili manjoj meri oznacava nesto uopsteno, ne konkretno i
pojedinacno, vec bitno i zajednicko za veci broj pojedinacnih pojava.
Za svaku misaoni nauku, potrebni su apstraktni pojmovi, do njih se dolazi dvostukim misaonim
postupkom, s jedne strane odbacivanjem svega nebitnog, prolaznog i varijabilnog, a s druge
srane identifikacijom i misaonim izdvajanjem onih elemenata,karakteristika, kljucnih odnosa i
onlika koji se cine bitnim, koji se ponavljaju ili su trajnog karaktera.
Jedinstvo logickog i istorijskog
– ekonomska saznanja objektivno proizilaze iz realnog,
empirisjkog sveta privredjivanja i naucno fundirane, logicke analize prakse. Ekonomska teorija
mora biti dobro metodosloski utemeljena upravo istorisjkom verifikacijom. Ekonomska teorija je
drustvena teorija, jer su ekonomski odnosi uvek konkretni odnosi izmedju individua i drustvenih
grupa, sa odredjenom socijalno – istorijskom pozadinom.
Jedistvo teorijske i empirijske analize
– ovaj postulat nalaze, da se u ekonomiji, pored
teorijskih modela, koji su prethodno utvrdjeni, u analizi se moraju koristiti jos i empirisjki
materijali.
Mikro i makro ekonomska analiza
- ekonomske pojave i procesi su medjusobno povezani
mnogostukim – uzročno posledicnim vezama i kao takvi cine celinu odredjenog ekonomskog
sistema – makroekonomije.
Oblik krive kod grafikona zavisi od toga kakve veze postoje izmedju varijabli. Za ekonomsku
analizu vrlo je bitan nagib krive. Nagib se uvek izrazava kao vroj koji mri promenu Y pri
jedinicnoj promeni X. Nagib krive pokazuje da li je pdnps izmedju X i Y direktan ili obrnut.
Postoje sledeće vrte grafikona
: u obliku torte, stupičasti i grafikon vremenske serije.
13. GRESKE U EKONOMSKOM REZONOVANJU?
a)
Subjektivizam
– verovatno najvece greske u ekonomskim analizama proisticu iz
subjektivizma vezanog za anlize dogadjaja koji se desavaju oko nas.
Subjektivizam kao greska je opasnost da budemo zatocenici spopstvenih i tudjih saznanja i
otkrica, ostavrenih u prethodnom periodu, uz nespremnost da se ona preispitaju.
b)
Neizvesnost je tipicna za ekonomske pojave
– otuda i potice cesto postavljeno
pitanje da li je ekonomija drustvena ili tehnicka nauka, da li je egzaktna nauka i da li je
uopste nauka ili vestina. Ekonomski zakoni su istiniti u proseku, sto znaci da ne moraju
vaziti za svaki pojedinacni slucaj.
c)
Greške zbog neizlovanja drugih uticaja
- iza svake ekonomske pojave krije se veliki
broj varijabli koje uticu na datu pojavu
d)
Greške kompozicije
– ekonomisti izgradju modele na bazi prikupljanja niza podataka
koje potom objedinjuju u odgovarajuci model. Na bazi svih pojedinacnih slucajeva izvalci
se zakljucak o efektima za celu privredu, industriju, kompaniju, preduzece..Medjutim,
ovaj model cesto daje i pogresne rezultate. Greska kompozicije upozorava da ono sto je
istinito za delove ne mora da znaci da je istinito i za celinu.
e)
Greska dekompozicije
– To je greska koja nastaje u pokusaju da se na bazi nalaza o
tome sta se dogodilo celini, izvuce i zakljucak sta se dogodilo i delovima te celine.
Greska dekompozicije je netacno zakljucivanje po kome ono sto je tacno za celinu
istovremeno je tacno i za svaki deo te celine.
f)
Post hoc greška
- sve sto sledi neke pojave , nužno izazvano tom pojavom.
14. O RAZVITKU EKONOMSKE MISLI?
Prva razmatranja ekonomskih pojava susrecu se jos u staroj Grckoj. Sve do pojave kapitalizma
moze se govoriti samo o raznim ekonomskih idejama, koje samo teže za tim da objasne pojave
ekonomskog zivota drustvene zajednice. Sve do pojave kapitalizma dominirala je naturalna
privreda u ojoj je svako gazdinstvo cinilo celinu za sebe. Mesto potrosnje i mesto proizdvonje
nije se razdvajalo. Procvatom robne privrede, bez koje nema kapitalizma, proizvodnja sve vise
dobija drustveni karakter, jer se preko trzista postavljaju veze izmedju razlicitih proizvodjaca,
koji su podelom rada sve vise upuceni jedni na druge.
15. STARI I SREDNJI VEK?
