Š K O L A

M A T U R S K I   R A D

Predmet:

ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA

Tema:

ISPITIVANJE OSOBINA NAFTE

Školska godina:

2014/2015.

Ispitni rok:

junski

Nastavnik-mentor 

Kandidat:

    

   

 IV

1

-1-

С А Д Р Ж А Ј 

1. Увод
2. Порекло и хемијски састав нафте
3. Класификација нафте
4. Налазишта нафте , експлоатација нафте
5. Прилози 
6. Закључак 
7. Литература

background image

-3-

1.

      Порекло и хемијски састав нафте 

 

 

О пореклу хафте постоји више теорија , које могу да се сврстају у две 
групе :
1.1.теорија о неорганском пореклу 
1.2.теорија о органском пореклу
 

1.1.

теорија о неорганском пореклу 

 

 

Писталице   теорије   о   неорганском   пореклу   нафте   сматрају   да   је 

нафта   могла   настати   дејством   воде   на   металне   карбиде   на   повишеној 
температури и притиску у унутрашњости земље , при чему су настали 
оксиди и угљоводици . 

1.2.

теорија о органском пореклу

 

 

Присталице теорије о органском пореклу нафте сматрају да нафта 

води   порекло   од   органског   биљног   и   животињског   материјала   ,   који 
првенствено потиче од изумрлих морских организама , као што су алге , 
бактерије , планктони и други . Изумрли организми су се таложили на дну 
мора   и   језера   ,   а   наслаге   органске   материје   су   понирањем   земљишта   и 
тектонским активностима доспеле у дубље слојеве земље . У дуготрајном 
процесу   разлагања   седимената   ,   под   дејством   аеробних   ,   а   затим   и 
анаеробних бактерија , при повишеном притиску и температури , дошло је 
до   трансформације   органске   материје   у   нафту   .   Награђена   нафта   је 
миграцијом кроз порозне и пропустљиве стене доспела у дубље слојеве земље 
и формирала лежишта опкољена непропустљивим стенама , као што су 
глина , лапорац или шкриљац . 

    

 

Нафта   је   течност   чија   се   боја   мења   од   маслинастозелене   до 

тамносмеђе   и   црне   .   По   хемијском   саставу   је   смеша   великог   броја 
различитих   угљоводоника   .   У   ствари   ,   нафта   и   земни   гас   су   највећи 
природни извори угљоводоника . Њих у нафти има преко деведесет посто , а 
остале   компоненте   су   једињења   сумпора   ,   азота   ,   кисеоника   ,   метала   , 
асфалтена и нафрних смола .

Угљоводоници   садржани   у   нафти   се   међусобно   разликују   по   броју 

атома   угљеника   у   молекули   ,   по   величини   молске   масе   и   по   структури 
молекула . Основне групе угљоводоника у сировој нафти су:

1.3.ациклични угљоводоници – алкални ( парафин )
1.4.ациклични угљоводоници – ( нафтени )
1.5.ароматични угљоводоници 
1.6.више циклични ароматични угљоводоници

-4-

слика бр:1

силка бр:2

Пресек земљишта нафте са нафтоносним лежиштем 

слика бр

:3.

Угљеник

81 – 87%

Сумпор

0 – 6%

Водоник

10 – 14%

Кисеоник

0 – 7%

Азот

0 – 1,2%

Елементарни састав нафте

Осим течних алкана , који садрже од пет до петнаест угљеникових 

атома у молекули , у сировој нафти растворени су и гасовити и чврсти 
алкани .

Нафтени   се   у   сировој   нафти   налазе   као   детивати   циклопентана 

( слика бр:4 ) и циклохексана ( слика бр:5 ) са једном алкил – групом или 
више алкил – група у бочном низу . 

                   слика бр:4

слика бр:5

CH

2

CH

2

H

2

C

CH

2

H

2

C

Циклопентан

CH

2

CH

2

H

2

C

CH

2

H

2

C

CH

2

Циклохексан

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti