1
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
МАШИНСКИ ФКУЛТЕТ
ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
ИСПИТНА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ИЗ
ИНДУСТРИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА
I KOLOKVIJUM
1.
Појмовно одређење организације и менаџмента?
1.1.
Вишезначност појма „ОРГАНИЗАЦИЈА“
Појам
организације
се често користи у разним пбластима људског рада и дјеловања.
Среће се како у савременом животу тако и у професионалним дијелатностима, при чему
најчешже има следећа значењ:
-
Организација као
систем композиција
природних или природних и техничкух
елемената ради оствривања личних и друштвених циљева.
-
Организација као
процес стварања
организационог система, његовог активирања,
одржавања у дејству и усмјеравања тог дејства ка циљевима који су нам постављени.
-
Организација као
активност организовања
личних и друштвених дјелатности у
разним областима (техничка, културна, просвјетна...)
-
Организација претставља и
сваки конкретан организациони облик
који је настао као
резултат активности или процеса организовања (предузеће, општина, држава итф.)
-
Организација као
квалитетно својство
друштвених појава и односа означава стање
реда у некој организацији. Често се користе оцјене „Организација је на нивоу“ или
„организација је подбацила“.
С. Марјановиц: „Организација је свако лјудско удруживање у сврху постизања заједничког
циља“.
Могуће је сва горе наведена схватанја организације груписати у три појма:
ОРГАНИЗАЦИЈА као: Систем, Пројектовање система (процес), Карактеристика система
(стање)
1.2. Вишезначност појма „МЕНАЏМЕНТ“
Менаџмент је процес планирања, организовања и контролисања рада људи у датим
условима ради постизња циљева.
Менаџмент теоријски и практично посматрано, има тројаку функцију, односно појављује
се у три посебна аспекта:
-
Менаџмент као
процес
управљања одређеним пословима, подухватима или системима
ради ефикасног постизања заједничких циљева.
-
Менаџмент као посебн група људи –
професија
, чији је посао да управља
извршавањем послова и задатака, које обављају други људи ради ефикасног
остваривања предвиђених, заједничких циљева.
-
Менаџмент као посебна
научна дисциплина
, мултидисциплинарног карактера, која се
бави истраживањем проблема управљања одређеним пословима, подухватима и
системима.
2.
Нивои менамента?
2
Постоје различити нивоимнаџерске активности. У великим организацијама некименаџери
управљајудругим менаерима, а тименаџери управљају осталим запосленим. Иако се на свим
нивоима менаџмента обављају исте функције, одговорност менаера расте са порастом нивоа
менамњнта.
Па имамо три нивоа менаџмента:
а.) Менаџерски врх (Top Management)
„
Стратешки менаџмент“, задужен је за интеграцију укупног менаџмента у организацији.
Одговоран је за цјелокупноуправљање организацијом. Менаерски врх сачињава релативно
мала група менаџера. Њихова примарна одговорност јесте проналажење
ефективних развојнох стратегија, као и управљање меуљудским одноима. Уобичајене титуле
на овом нивоу су: Предсјендник компаније (President), предсједник борда директора
(Chairman of the Board), извршни директор (Chief Executive Officer - CEO), финансијски
директор (Chief Financial Officer - CFO), директор маркетинга (Chief Marketing Officer - CMO),
директор операција (Chief Operating Officer - COO)…
б.) Менаџери средњег нивоа (Middle managers)
„Тактички менаџмент“, њихово постојање је карактеристично за средња и велика предузећа.
Претстављају везу између топ менаџера и менаџера прве линије. Основна им је одговорност
усмјеравање активности кроз које се остварује политика организације, и „балансирње“ између
захтјева надређених менаџера и могућности подређених менаџера и осталих запослених.
в.) Менаџери првелиније (First-Line Managers)
„Оперативни менаџмент“ , претставља нјнижи ниво у оквиру кога запослени остварују односе
са функцијама менаџмента. Менаџери прве линије су задужени за контролисање запослених и
пред њима се појављују као представници вишег нивоа менажмента и као особе преко којих
радници могу ступити у контакт са менаџментом. Потрбно је да имају специјалистичка и ужа
знања о технолошким процесима, рационализацији и организацији рад.
3.
Знања и вјештине потребне менаерима?
Обим
одговорности једног менаџера одреџује ниво на којем он дјелује. Што је ниво виши то су и
већњ менаерске одговорности за интагрисање активности организације и њихово вођење
ка крајњем циљу организације. Из овога слиједи да одговорности које један менаџер мора
да има зависе од нивоа на којем ће бити ангажован. Постоје три врсте знања потребне
менаерима:
а.
Техничке вјештине
Способност
примјене специјалног знања. Усмјерене су на производњу и дистрибуцију производа и
услига. Од менаџера се очекује да познаје методе, процедуре и технике у оквиру
технолошког процеса. Менаџерима на нижим нивоима је потребан већи фонд
техничких вјештина.
б. Вјештине у опхођењу с људима
Способност сарадње са људима (појединцима или групама) способност препознавања и
разумјевања њихових потреба, способност мотивисања и управљања људима.
Посједовање ове вјештине је потребно менаџерима на свимнивоима.
в. Концептуалне вјештине
Ментална способност да се изврши дијагноза и анализа проблема у сложеним
ситуцијама. Подразумјева способност менаџера да сагледа организацију као цјелину (као
систем). Менаџери морају да буду у стању да виде све дјелове организације, њихов
међусобан однос, те да успоставе склад између организације и окружења. Концептуална
знања су најпотребнија топ менаерима.
4
б.
Предузетништво као карактеристике појединца –
Предузетнички подухвт је
резултат урођених (наслеђених) особина које појединац има и које га издвајају од
других људи.
в.
Предузетништво као начин понашања (размишљања) –
предузетништво
претставља специфичан начин размишљања (понашања) појединца, и није искључиво
везано за бизнис.
7.
Заинтересоване стран (стејкхолдери)?
Stejkholder (од енглеских ријечи "
stake
" = удио, "
holder
" = држалац) су појединци или
групе које су индиректно или директно заинтересовани за остваривање циљева
организације.
Интерни стејкхолдери
Стејкхолдер Интерес
Екстерни стејкхолдери
Стејкхолдер Интерес
Власници
Profit, poslovanje i
upravljanje preduzećem
Купци
Vrijednost, kvalitet i
cijena proizvoda, briga
o kupcima
Менаџмент
Plata, beneficije,
ostvarivanje poslovnih
ciljeva, usavršavanje
Испоручиоци
Izmirivanje obaveza
na vrijeme, dugotrajna
saradnja
Остали
запослени
Plata, sigurnost posla,
uslovi radnog mjesta,
radna atmosfera,
usavršavanje
Кредитори
Kreditni rejting,
likvidnost, novi
ugovori za koje je
potrebno kreditiranje
Локална
заједница
Nova radna mjesta,
podrška razvoju
zajednice, oĉuvanje
ţivotne sredine
Синдикат
Uslovi na radu, najniţa
cijena rada
Држава
Porezi, zakonodavstvo
8.
Теорија животног циклуса (према Исаку Адижесу)
5
IIIIIIII
I Фаза – Удварање (Courtship)
Рађање и тестирање идеје о новој оргнизацији.
Много приче, убјеђивања, врбовања сарадника, много обећавања и тражења
(финансијске) помоћи.
Да ли ће се визија претворити у стварност?
•
Посвећеност оснивачкој идеји
•
Тестирање реалности.
II фаза – Доба повоја (Infancy)
Оснивање организације
Умјесто снова, приче и грађења визије, мора се РАДИТИ!
Кључна питања су:
•
Колико си данас произвео?
•
Колико си данас продао?
Мањак простора, опреме, квалификованих људи и времена.
II преурањена девијација – Смрт новорођенчета (Infant Mortality)
Измјешаност тржишта,
Престанак заинтересованости оснивача,
Оснивач губи контролу над предузећем,
Превелико мјешање са стране (акционара, матичног предузећа, државе...),
Предуго трајање фазе II (Доба повоја).
III фаза - Go-Go
7
Унутрашње борбе и подметања,
Нагласак је на томе КО је проузроковаo проблем, а на на његовом рјешавању.
IX фаза – Бирократија
Потпуно преовладавање форме над функцијама
Много система, али мало функционалности,
Пуно политика, али нема реалне контроле,
Клијенти имају проблема да буду услужени,
Паре стижу однекуд са стране”.
X faza - Smrt
Крај приче,
Нико више није посвећен,
Смрт може да траје годинама!
Вјештачко одржавање предузећа у животу је веома скупо,
“Ако је болест смртна, онда је смрт лијек.” – кинеска пословица.
9.
Класична школа теорије организације?
Теоријски правац класичне школе означава први научни пристум организацији. Велики је
број припадника овог правца. Њихова заслуга је у томе што су утврдили одређена правила
и принципе који и данас имају своју вриједност и служе као полазишта изградње
организационе структуре. Битна обиљежија овог теоријског правца најбоље се могу
видјети у радовима најеминентнијих аутора: Frederick Taylor-a, Frank Gilbert-a, Henry
Fayola-a, Max Veber-a.
Osnovne ideje I doprinosi Frederick Taylor-a
Инжењер Frederick Taylor је врло рано схватио неефикасност рада у радионицама, што га
је навело да проучава вријеме кој се утроши при раду. Сматрао је да теба створити такве
услове рада који ће омигућити сарадњу радника и руководилаца како би се повећала
продуктивност. У таквом случају радник мора бити стимулисан за повећање
продуктивности. Његове идеје се могу сажети у четири основна принципа:
-
Обликовање рада
– До Тејлора се сматрало да радници, бригадири и пословође сами,
најбоље знају како се обавља рад за који су специјализовани. Тјјлор је сматрао да је
такав приступ погречан, те да се може пронаћи бољи начин, који ће се добити
проучавањем рада уз научну и стручну анализу.
-
Избор и образовање радника
– За сваки рд требало би изабрати најприкладнијег
радника, с обзиром на то да физичке и психичке способности људи не одговарају
једнако свим врстама рада. Потребно је за одређени рад пронаћи људе којима он
најбоље одговара, па онда их обучити у складу са стандардном методом рада.
-
Мотивација радника
– Тејлор је сматрао да је потребно одредити минималну надницу
за раднике који ће рад обављати по стандардном учинку. Међутим, за повећање учинка
потребно је раднику дати материјалну стимулацију. Радника који не мозе да направи
стандардни учинак треба премјестити или отпустити. Радника треба стимулисати осим
новчано, и другим стимулацијама као што су: бољи услови рада, узимање у обзир
његових жеља и сл.
-
Одвајање планирања од извршавања
– Сваком раду претходи мања или већа
припрема коју треба да обаве посебни кадрови, односно не исти који изводе сам рад. У
ту припрему према Тејлору спада: обликовање рада (дефинисање технологије,
