ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA «TRŽIŠNA EKONOMIJA»
1. Pojam ekonomije kao nauke
Termin „ekonomija” potiče od grčkih reči oikos što znači kuća i nomos što
znači zakon. U bukvalnom prevodu ekonomija predstavlja zakone pomoću
kojih se upravlja kućom. Ekonomija kao nauka predstavlja iznalaženje
metoda čija primena omogućava uspešno upravljanje „nekom kućom”, bilo
da je reč o porodičnom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu, preduzeću,
privredi jedne države, ili pak o svetskoj privredi.
U izučavanju ekonomskih aktivnosti su se izdiferencirala dva osnovna
pristupa.
Prvi pristup se odnosi na izučavanje ekonomskih aktivnosti kroz istorijske
promene društveno-ekonomskih formacija i oblika svojine koji određuju
karakter odnosa u raspodeli.
Drugi pristup se odnosi na iznalaženje ekonomskih aktivnosti čija primena
stalno povećava racionalnost ekonomoskog ponašanja pojedinaca,
preduzeća, domaćinstava i države.
2. Ljudske potrebe
Čovek se bavi ekonomskim aktivnostima radi zadovoljavanja svojih
potreba koje su neograničene.
Biološka, kulturološka i materijalna evolucija ljudi permanentno rađa nove
potrebe, a prirodni resursi sa kojima se potrebe zadovoljavaju su
ograničeni. Odatle potiče potreba da ekonomija kao nauka iznalazi metode
čija primena omogućava da se trošenjem što manje količine resursa
zadovolji što veći broj potreba.
3. Oblici ekonomskih aktivnosti
Oblici ekonomskih aktivnosti su:
1. proizvodnja
2. potrošnja
3. raspodela
4. razmena
Proizvodnja je osnovni oblik ekonomskih aktivnosti i ostale ekonomske
aktivnosti su izvedene iz proizvodnje.
Rezultati proizvodnje su materijalna dobra sa kojima se zadovoljavaju
materijalne potrebe tokom potrošnje. Krajnji cilj proizvodnje je potrošnja.
Razvoj civilizacije prouzrokovao je podelu rada i razne specijalizacije
proizvodnih procesa i na taj način razdvojio proizvodnju i potrošnju tako
što su se između njih pojavili procesi raspodele i razmene.
4. Proizvodnja
Prizvodnja je ekonomska aktivnost u kojoj čovek svojim radom i pomoću
sredstava za rad odvaja delove prirode koje prerađuje i prilagođava za
zadovoljenje svojih potreba.
Elementi procesa proizvodnje su:
1. ljudski rad
2. sredstva za rad i
3. predmeti rada.
Ljudski rad je pokretač svakog proizvodnog procesa. Pod radom se
podrazumeva svaka svrsishodno osmišljena aktivnost čoveka prema
prirodi.
Sredstva za rad čovek u procesu rada stavlja između sebe i prirode i
pomoću njih deluje na prirodu i obrađuje prirodne materije (alati, mašine,
uređaji itd.).
Predmeti rada su delovi prirode na koje čovek deluje sredstvima za rad da
bi ih prilagodio za zadovoljenje svojih potreba.
U savremenoj ekonomskoj literaturi umesto pojma elementi procesa
proizvodnje (rad, sredstva za rad i predmeti rada) koristi se pojam faktori
proizvodnje:
1. rad,
2. zemlja i
3. kapital (kapitalna dobra)
Faktori proizvodnje služe za proizvodnju potrošačkih i kapitalnih dobara i
nisu neogranični.
2
Potrošnja je oblik ekonomske aktivnosti tokom koje se troše rezultati
proizvodnje i zadovoljavaju ljudske potrebe. U zavisnosti od toga da li se
troše sredstva za život ili sredstva za proizvodnju, razlikuje se:
1. neproizvodna i
2. proizvodna potrošnja.
1) Neproizvodna potrošnja sastoji se iz:
a) lične i
b) javne potrošnje.
a) Lična potrošnja predstavlja proces trošenja materijalnih dobara i usluga
od strane pojedinaca (hrana, odeća, obuća itd.).
b) Javna potrošnja zadovoljava one ljudske potrebe koje nije moguće
zadovoljiti na individualni način (školovanje, zabava i sport, nauka,
kultura i umetnost, državni organi, vojska, policija, sudske,
administrativne i druge javne institucije itd.)
2) Proizvodna potrošnja je trošenje sredstava za proizvodnju da bi se
dobila nova materijalna dobra i usluge sa kojima će da se zadovolje neke
nove potrebe.
8. Raspodela
Raspodela je oblik ekonomske aktivnosti raspoređivanja materijalnih
dobara koja su stvorena u procesu proizvodnje između pojedinih
društvenih grupacija i pojedinaca.
Problem raspodele svodi se na pitanje za koga će dobra i usluge biti
proizvedeni.
Novostvorena materijalna dobra se raspoređuju:
1) između vlasnika sredstava za proizvodnju,
2) između vlasnika sredstava za proizvodnju i neposrednih proizvođača –
primarna raspodela
3) između proizvodnog i neproizvodnog dela stanovništva – sekundarna
raspodela.
4
Raspodela između vlasnika sredstava za proizvodnju vrši se tokom procesa
tržišne razmene, gde oni kao robni proizvođači međusobno razmenjuju
svoje proizvode i za njih dobijaju odgovarajuću protivvrednost.
Primarna raspodela je osnovna raspodela i u njoj učestvuju vlasnici
sredstava za proizvodnju i neposredni proizvođači. Obim i struktura
primarne raspodele zavise od vladajućih društvenih i svojinskih odnosa.
Oblik primarne raspodele zavisi od karaktera privrede. U naturalnoj
privredi zastupljen je naturalni oblik raspodele, a u robnoj privredi
primarna raspodela se svodi na raspodelu novčanih prihoda i dohodaka.
Sekundarna raspodela podrazumeva odvajanje dela materijalnih dobara i
usluga neproizvodnom delu stanovništva.
Sekundarnu raspodelu vrši država tako što prikupljanjem poreza, carina,
taksi, itd., ostvaruje budžetske prihode iz kojih izdvaja deo materijalnih
dobara i usluga:
1) zaposlenom neproizvodnom delu stanovništva (u državnom aparatu,
sudstvu, vojsci, policiji),
2) nezaposlenima i
3) izdržavanom stanovništvu (penzioneri, deca, socijalni slučajevi, itd.).
9. Razmena
Razmena proizvoda je oblik ekonomske aktivnosti u kome se uspostavlja
veza između proizvodnje i potrošnje.
Razvoj podele rada i specijalizacija proizvodnje su uvećavali viškove
prizvoda. Ti viškovi su sve češće služili za trampu, pri čemu posredničku
ulogu u razmeni dobija novac. Novac je dobio funkciju prometnog sredstva
ili sredstva za razmenu svih drugih roba. Tada razmena proizvoda postaje
stalno obnavljajući proces. Kao stalno obnavljajući proces razmena
proizvoda postoji samo u robnonovčanoj, odnosno tržišnoj privredi.
10. Merkantilizam
Merkantilisti su prvi ekonomski mislioci sa koliko-toliko zaokruženim i
konzistentnim ekonomskim učenjem.
Najpoznatiji markantilistički pisci su:
Italijan Antonio Sera (napisao delo „Kratka rasprava o uzrocima koji mogu
izazvati obilje zlata i srebra u kraljevinama u kojima nema rudnika“),
Francuz Antoan Monkretjen i
5
poljoprivrednom proizvodnjom jer „zemlja je izvor svih bogatstava“.
Država treba da interveniše samo u oblasti oporezivanja zemlje.
12. Liberalni kapitalizam i klasična ekonomska misao
Začeci klasične ekonomske misli počinju sa britanskim ekonomistom
Vilijamom Petijem (William Petty, 1623-1687). Njegova najpoznatija dela su
„Rasprava o porezima i kontribucijama“ i „Nešto o novcu“.
Stvaralaštvo Vilijema Petija ostalo je pri merkantilističkom ekonomskom
učenju, ali je počelo da se i izdvaja iz tog učenja. Taj deo koji je počeo da se
izdvaja iz merkantilističkog ekonomskog učenja, predstavlja začetak
klasične ekonomske misli.
Peti je negde između stavova razvijenog merkantilizma i stavova pristalica
ekonomskog liberalizma Kenea, i posebno, Smita.
Po Petiju:
Država treba da interveniše merama koje će unaprediti tehnologiju.
Fiskalni i carisnki doprinos pojedinaca treba da bude u skladu sa
njihovom imovinom i uspešnošću poslovanja
Prilikom određivanja izvoznih carina, država treba da vodi računa o
konkurentnoj sposobnosti domaće robe, a uvozne carine moraju biti u
funkciji zaštite domaće proizvodnje.
Adam Smit (1723-1790) je britanski ekonomista koji je postavio temelje
klasične ekonomske misli. Njegovo najpoznatije delo zove se „Bogatstvo
naroda“.
Smit se definitivno obračunao sa još uvek vladajućim merkantilističkim
stavovima. Odbacuje sve zaštitne carine i ograničenja. Dokazuje potrebu
potpunog odbacivanja državnog intervencionizma i teorijski utemeljuje
ekonomski liberalizam.
Shvatanja Adama Smita o ulozi države u privrednom životu podudaraju se
sa fiziokratskim teorijskim sistemom. Razlika je u tome što fiziokrati
smatraju da društveni „prirodni poredak“ može da se ostvari u feudalnom
sistemu s apsolutističkom monarhijom, a po shvatanjima predstavnika
klasične ekonomske misli Adama Smita i Davida Rikarda, društvenom
„prirodnom poretku“ odgovara liberalni kapitalizam.
Po Adamu Smitu država treba da:
1) brani društvo od spoljnih napada
7
