Садржај
Садржај......................................................................1
Увод, Софисти...........................................................2
Антички педагози......................................................2
Сократ, Платон, Аристотел......................................2
Стари Рим..................................................................3
Марко Фабије Квинтилијан.....................................3
Феудализам................................................................4
Тома Аквински..........................................................4
Хуманизам и ренесанса............................................4
Еразмо Ротердамски.................................................5
Франсоа Рабле...........................................................6
Мишел Монтењ........................................................7
Томас Мор.................................................................7
Јан Амос Коменски..................................................8
Просветитељство......................................................9
Џон Лок.....................................................................9
Жан Жак Русо.........................................................10
Клаудије Адријан Хелвеције................................11
Јохан Хајрних.........................................................11
Фридрих Фрибел....................................................12
Имануел Кант.........................................................12
Марксизам..............................................................13
Марија Монтесори................................................14
Српски педагози....................................................15
Закључак.................................................................15
Литература..............................................................16
Педагигија као научна дисциплина развија се у 19.
веку. Тежи развоју педагошке теорије и праксе. До 19. века
она се налазила у склопу филозофије. Њени зачеци се
наилазе код
софиста
(Сократа, Платона и Аристотела у 5-6
в.п.н.е.).
Познати историчари педагогије су:
18.век – Г.К. Румер, К.А. Шмид, Ф.Пулсен...
19.век – О. Вилман, П. Барт, П. Монрое, С.А. Фрумов...
Антички педагози
Антички филозофи своја размишљања нису издвајали од
универзалне слике света и човека свога доба. Најпознатији
педагози античке Грчке:
Сократ
– (4. јун, 470. п. н. е. - 399. п. н. е. у Алопеки)
његов најзначајнији допринос
западњачкој мисли је његова
дијалошка метода истраживања,
позната као сократски метод
који је
он широко примењивао у
испитивању кључних моралних
концепата, а први пут је описан
у Платоновим Сократским
дијалозима. Умро је 399.године тако
што је испио пехар кукутиног
отрова, након смртне пресуде коју му је изрекао
атински демократски суд.
У периоду феудализма ауторитет цркве и црквене
хијерархије је изнад свега, такође и
изнад науке “Наука је слушкиња
теологије”. Истакнути представници
хришћанске цркве су св. Августин,
Јован Златоусти, Василије Велики – 4. и
5. век.
Тома Аквински –
(око 1225 - 7.
март 1274)
одваја умни од физичког
рада. Негативне карактеристике
школастике у настави: учење напамет,
без разумевања и активности интелекта.
“...крајњи циљ живота је постизање блаженства на другом
свету
”
Хуманизам и ренесанса
(14.-15. век)
Раст нетрепељивости између буржоазије и феудалаца.
Нова грађанска класа истиче оптимизам, здравог и активног
човека и развоју новог правца
хуманизма.
Хуманисти
истичу Јувеналову изреку
“здрав дух у здравом телу”.
Педагогију хуманизма и ренесансе обележило је велико
занимање за дете, као особу. Задатак васпитања био је
развити младу личност. Педагози су захтевали вођење бриге
о психичком и интересном развоју детета.
Педагогија хуманизма
ће посвећивати највећу пажњу
физичком васпитању и здрављу.
1453. године проналази се дело Квинтилијана
“Одгој
говорника”
што ће значајно утицати на нови прилаз
педагошкој теорији и пракси.
Педагогија ренесансе:
развијање дечије активности и
личног рада на себи, интелектуални развој младе личности.
Проширује се наставни програм и уводе се предмети
природних наука. Црква губи монопол над школством, иако
је већина школа још увек под њеним утицајем.
Познати теоретичари:
Виторино да Фелтре, Еразмо
Ротердамски, Лудвиг Вивес, Франсоа Рабле, Мишел
Монтењ, Томас Мор, Томазо Кампанела...
Еразмо Ротердамски
(1446-
1536) – Холанђанин, највећи
хуманиста сев
ерне
Европе,
филозоф, песник, педагог,
сатиричар. Пријатељ лутерових
реформи, али се касније удаљује
због
протестантске
нетолеранције. Живео је и
стварао у доба реформације.
Иако је доследно критиковао
црквене злоупотребе,
корумпирано папство,
неканонске елементе обреда и
сујеверја, остао је
веран католичкој доктрини. Дело
“Похвала глупости”
сатирички критикује средњовековни живот. Залагао се за
