многобројне промене у околини која нас окружује, разлог је појаве све већег броја
компанија које се сусрећу са проблемом стагнације и назадовања у пословању. Оно што
је данас сигурно јесте да ће успети само оне компаније које су научиле да се брзо и
успешно прилагођавају и мењају у новонасталим ситуацијама које диктира тржиште.
Нико   више   не   може   себи   приуштити   понашање   које   није   у   складу   са   околином,
неулагањем   у   сопствени   развој   и   неразликовањем   од   конкурената   Управо   због
наведеног,   потребно   је   тражити   модалитете   који   би   могли   помоћи   не   само   да   се
предузећа оријентишу ка тржиштти, већ да такву оријентацију искористе као начин за
остварење дугорочно одрживе конкурентске предности.

Све интензивнији развој тржишта и све већи захтеви купаца, уз растући

притисак конкуренције, промене у предузећима и окружењу, заједно са техничко-
технолошким достигнућима и под утицајем динамике друштвеног развоја, присилиле
су организације да проналазе и примењују нове начине и путеве решавања проблема у
суочавању са опстанком и успешношћу.

У одговору на растућу конкуренцију у промењеним условима пословања,

менаџмент предузима различите алтернативе и иницијативе за повећање
флексибилности пословних процеса и брзине реаговања на различите захтеве купаца,
али и осталих заинтересованих страна. Тако се долази до аспекта интеграције бројних
концепата, приступа и развијених менаџмент система који подижу конкурентску снагу
предузећа и утичу на његову успешност на савременом (глобалном) тржишту.

Унапређење пословања организације, више него икад пре, може да се оствари на

различите   начине,   и   то   пре   свега   применом   савремених   менаџмент   концепата
(бенчмаркинга,   реинжењеринга),   информационих   технологија,   корпоративно
друштвено   одговорног   пословања   и   маркетинг   односа,   кључних   за   тржишни   успех
предузећа.

Стога циљ овог дипломског рада је истраживање утицаја савремених

технологија на тржишни успех предузећа.

Рад се састоји од шест поглавља. Прво је Увод, а редом су поглавља:



Бенчмаркинг,



Реинжењеринг пословних процеса,



Улога информационих технологија у савременом пословању,



Корпоративна друштвена одговорност предузећа,



Маркетинг односа.

На крају дат закључак и списак коришћене литературе.

Бенчмаркинг

Дипломски рад Милијана 3

Стонер (Stoner, 1995) дефинише бенчмаркинг као:

„процес изналажења

најбољег могућег производа, производног процеса, услуге и њихова употреба као
стандарда за побољшање команијних сопствених процеса и услуга“.

Сва три напред наведена приступа у дефинисању појма бенчмаркинга наводе нас

на закључак да у савременим условима привређивања немамо јединствену дефиницију
овог појма.

Такође из наведеног се може закључити да је суштина бенчмаркинга стећи

знања (нпр. постављањем четири основна питања о сопственој организацији: Где смо
сада?, Где желимо да будемо? Од кога желимо да учимо? Како можемо да побољшамо
пословање предузећа?), прилагодити их сопственим потребама, надоградити и
оплеменити и ставити у функцију успешног пословања у организацији.

1.2 Бенчмаркинг и његова примена

Подручја примене бенчмаркинга су многобројна.

Као најважнија подручја примене бенчмаркинга издвајају се:



Стратегијско планирање

– утврђивање краткорочних и дугорочних циљева

компаније;



Предвиђање

– предвиђање долазећих трендова у релевантним пословним

подручјима;



Нове идеје

– функционално учење, размишљање из кутије,



Компарација производ

а – копарирање с конкурентима или компанијама са

најбољом праксом;



Утврђивање циљева

– утврђивање циљева пословања у односу на ниво

достигнућа изврсних компанија.

Организација која користи (примењује) бенчмаркинг учи на искуству најбоље

сопствене или туђе праксе. Непрестано се мери и компарира са најбољом праксом
пословних процеса, услуга или производа и врши имплементацију те праксе.

Бенчмаркинг је техника коју би требало постићи у добијању вишег

конкурентског   реномеа,   у   области   пословног   планирања,   унапређења   пословања,
задовољењу   потреба   потрошача,   развоја   стратегије   и   организације   која   учи,
реинжењерингу   пословног   процеса,   као   и   примена   филозофије   TQM   (тоталног
квалитета   менаџмента).   Дакле,   непред   наведена   подручја   примене   бенчмаркинга   су
бројна.

1.3Задаци Бенчмаркинга

Према проф. др Б. Машићу, бенчмаркинг се може посматрати са становишта два

аспекта:



фокус на континуиран и систематски процес мерења и компарације са
најбољом праксом пословних процеса, производа и услуга и



имплементацијом најбоље праксе, што је од суштинске важности за
побољшање праксе и перформанси у пословању.

Stoner, J., Freeman, E., Gilbert, D. (1995): Menagement, Prentice hall Internacional Editions, Sixt edition, str. 224.

Сајфери, З., Ђорђевић, Д., Бешић, Ц. (2006): Менаџмент трендови, Универзитет у Новом Саду, Технички факултет „Михаило

Пупин“, Зрењанин, стр. 99

Машић, Б. (2000):

Стратегијски менаџмент,