DRUGI DEO

1. SREDNJOVEKOVNI DRŢAVA I DRUŠTVO - PERIODIZACIJA

-većina istoriĉara za poĉetak srednjeg veka uzima

476.pre n.e.

kada je

palo Zapadno rimsko

carstvo

, kada je germanski najamnik Odoakar zbacio poslednjeg zapadnorimskog cara Romula

sa vlasti
-kraj srednjeg veka je razliĉit: pad Carigrada 1453., otkrivanje Amerike 1492., Reformacija
1517.
-trajao je od kraja 15. do poĉetka 20.veka
-javile su se tokom ovog perioda

tri vrste drţava:

1. Drţave baštine

ili

patrimonijalne drţave-

cela drţava vladareva imovina

-trajale 5-10.veka, kod Slovena 8-12.veka

2. Staleške drţave

- ograniĉavanje vlasti monarha putem

staleške skupštine

trajale 10-15.veka, kod Slovena 12-15.veka

3. Apsolutne monarhije

- najviša vlast pripadala feudalnom monarhu

- trajale od 16. do 18.veka

-mada, nisu sve drţave poznavale sva tri razvojna stupnja

2. FEUDALIZAM

-najznaĉajnija karakteristika srednjeg veka je postojanje

feudalnih odnosa

-nisu svuda postojali, negde su se javili kasnije, a negde ih nikada nije bilo (Vizantija)
-karakteriše postojanje zatvorenih društvenih grupa-

staleţa

-postoji pravna nejednakost koja je strogo utvĊena
-od 10. veka se stvara i

graĊanstvo

, autonoman treći staleţ

-povlašćeni posedujun zemlju sa zavisnim seljacima, nazivaju se

feudalci

-pripadaju im politiĉka prava i osloboĊeni su plaćanja poreza
-

kmetovi

- zavisno seosko stanovništvo, vezano za zemlju

-obraĊuju zemlju i plaćaju svojim gospodarima

rentu

-razlikuju se tri vrste renti:

1) radna renta

(

kuluk

)- izvestan broj dana u nedelji kmet radi za feudalca

2) naturalna renta

- kmet daje odreĊenu koliĉinu gotovih proizvoda feudalcu

3) novĉana renta

- davanje izvesne svote novca feudalcu

graĊanstvo

- stanovnici autonomnih (slobodnih) gradova koje je slobodu ili dobilo od vladara ili

se samo izborilo za nju
- plaćaju godišnji danak (

tribut

)

-feudalni poredak karakteriše spajanje pojma svojine sa pojmom najviše vlasti
-feudalac raspolaţe svim pravima, teritorija pripada feudalnom gospodaru koji sudi stanovništvu
koje mu duguje razne daţbine
-feudalni sopstvenici ne zavise samo od vladara nego i jedni od drugih jer je svaki feudalac svoju
zemlju dobijao od drugoga
-karakteristiĉna hijerarhijska struktura
-u osnovi odnosa leţao je princip ugovora meĊu plemstvom, gde je jedna strana smatrana višom
(

sizerenom

), a druga niţom (

vazalnom

)

-sklapanje ugovora pratio je ĉitav niz formalnosti (izgovaranje zakletve, vazalovo drţanje
zemlje-

investitura

, sastavljan pismeni akt-povelja)

-feudalni posednici su raspolagali imunitetom (sizerenovi ĉinovnici nisu mogli da vrše funkcije
uprave i pravosuĊa na teritoriji datoj vazalu)
-osnovna  obaveza  vazala  prema  sizerenu  je  ukazivanje  vojne  pomoći,  materijalno  pomaganje
(ako padne u ropstvo, ako ţeni najstarijeg sina ili udaje najstariju ćerku, davanje poklona)
-ugovor je poĉivao na uzajamnosti  tako da je sizeren morao da  brani  vazala ako neko napadne
njegovu liĉnost ili imovinu i morao je da mu pruţa sudsku zaštitu
-feudalni  ugovor  je  imao  liĉni  karakter  (u  sluĉaju  smrti,  obnavljao  se;  nepoštovanje  obaveza
jedne  strane,  drugu  stranu  je  oslobaĊalo  obaveza;  nevršenje  obaveza  vazala,  gubi  posed;
nepruţanje zaštite sizerena, vazal otkazuje zakletvu i prelazi drugom sizerenu)
-odnos vlasti i poĉinjenosti je vezan za svojinu nad zemljom
-feud je predmet tri svojinsko-pravna ovlašćenja:

1. vrhovno pravo svojine

(

dominium eminens

)- vladarevo pravo

2. dominium directum

- feudalac koji neposredno drţi zemlju koju obraĊuje kmet i plaća mu

rentu

3. dominium utile

- kmet, neposredni drţalac koji sme samo da ubira odreĊeni deo plodova i

zato se kmetska svojina naziva

opterećenom

-feudalna svojina je uslovna i podeljena
-vazal sme da otuĊi posed uz pristanak sizerena
-feudalci pokušavaju da zagospodare posedima ĉesto menjajući sizerena i tako sve više feudalni
odnosi postaju nestabilni

3. HRIŠĆANSTVO - NASTANAK I OSNOVE UĈENJA

-hrišćanska vera je lagalizovana 313., a 380. je jedina dozvoljena vera uCarigradu
-hrišćanska legenda prikazana u jevanĊeljima (gr. dobar glas, radosna vest), smatra da je Isus
osnivaĉ svoje vere
-Isusa je rodila devica Marija, bezgrešno ga zaĉevši
-pridodat mu je epitet Hrist (gr. pomazanik)
-u njegovom liku izraţena je osnovna misao

gnostiĉke filosofije

- o spasitelju koji dolazi na

zemlju da spasi ljude
-spasitelj dolazi na zemlju iz Boga kao Duh, na svom putu ka zemlji poprima ljudski oblik i kao
ĉovek širi svoje uĉenje o spasenju
-ţrtvuje se za ljude muĉeniĉkom smrću, da bi kasnije uskrsnuo i vratio se kao Duh da se opet
sjedini sa Bogom
-Isus Hrist je kao Bog-Sin proizašao iz Boga-Oca
-o njegovim legendama pišu njegovi biografi,

jevanĊelisti Marko, Matija, Luka i Jovan

-Isus je širio uĉenje u Judeji, Galileji i Samariji kod Jevreja koji su ga prijavili Rimljanima i
osudili ga, razapevši ga na krst
-taj dogaĊaj se dogodio u petak 14. dana jevrejskog meseca nisana (sredina aprila), za vreme
jevrejskog praznika Pashe, za vreme vladavine rimskog cara Tiberija 33.godine
-treći dan od raspeće, Isus je uskrsnuo iz mrtvih i ponovo se sjedinio sa Bogom-Ocem
-Isus (jevrejski

Ješua

) bio je prorok male jevrejske sekte

ebionita

(hebrejski, siromašni) koja je

okupljala siromašne
-podaci o Ješui saĉuvani su u jevrejskoj svetoj knjizi

Talmudu

gde se kaţe da su vlasti u

predveĉerje praznika Pashe razapeli Isusa

-4. i 5. vek su bili vreme kada su definisane osnove prave vere

5. SREDNJOVEKOVNO PRAVO - OPŠTA SVOJSTVA

-razvijalo se pod uticajem rismkog prava koje su se dopunjavale odredbama obiĉajnog prava
-hrišćanska crkva jaĉa nakon donošenja Milanskog edikta 325. i stvara svoje posebne propise-

kanonsko

ili

crkveno pravo

-njihove odredbe vaţe za

sveštenstvo

ili

klerike

, ali neke je prihvatala i drţava pa se primenjuju

i na neka svetovna lica
-srednjovekovno pravo se zasniva na

formalnoj

i stvarnoj

nejednakosti

-osnovi izvor prava-

obiĉajno pravo

-karakteriše ih

nejedinstvo

(za pojedine drţeve ili staleţe)

-sankcionisan je

pravni partikularizam

- pravo koje vaţi za celu drţavu (opšte pravo)

6. KANONSKO PRAVO

-nakon Milanskog edikta 325. crkva je stekla veliki ugled (uspela je da se izbori da se sporovi
izmeĊu klerika i svetovnih lica-

laika

, iznose pred mešovite sudove u kojima su zasedali episkopi

i svetovne sudije)
-crkva je izricala duhovne disciplinske kazne- bacanje prokletsva (anatema) i iskljuĉenje iz
crkvene zajednice (ekskomunikacija) koja se proširila i na svetovna lica
-izvori kanonskog prava:

materijalni

formalni

1. Materijalni

- boţja volja, volja crkve i volja drţave

-sve hrišćanske crkve (pravoslavna, katoliĉka, protestanstka) saglasne su da je

Sveto pismo

ili

Biblija

izraz

boţanske volje

kroz zapovesti Isusa Hrista i njegovih apostola

-postoji i

Sveto predanje

, koje sadrţe sve o Isusu što nije ušlo u Bibliju

volja crkve

manifestuje se kroz crkveno zakonodavstvo

-organ preko kojeg crkva izraţava svoju volju-

sabor

ili

koncil

-saborske odluke-

kanoni

ili

pravila

-postoje:

1. Vaseljenski (ekumenski) sabor

- skup svih hrišćanski episkopa iz celog sveta

-prvih 7 sabora je donelo

190 kanona

2. Pomesni (oblasni) sabor

- sabori na kojima su uĉešće uzeli episkopi ili autokefalna crkva

-opšte obavezni je

321 kanon

donet na deset sabora

-rimokatoliĉka crkva smatra izvore prava i odredbe papa: svojeruĉna pisma u sveĉanoj formi ili

bule

, obiĉna pisma ili

brevia

poslanice

ili

enciklike

volja drţave

, moţe biti izvor kanonskog prava kada drţava donese zakon koji se odnosi na

crkveno pitanje, a nije u suprotnosti sa crkvenim uĉenjem

2. Formalni

-zakonodavni spomenici i zbornici crkvenog prava

-tri kanonska spisa:

Uĉenje dvanaestorice apostola, Didaskalija

Pravila svetih apostola

-sadrţe pravila o ţivotu klerika i vernika
-

sinopsisi

(skraćeni spisi kanona)

-nedostatak je bio to što su izlagani hronološki
-javljaju se sistematski zbornici u kojima je materija bila svrstana prema predmetima-

kanonske

sintagme

-prvu takvu zbirku je sastavio u

6.veku

carigradski patrijarh

Jovan Sholastik

, poznata pod

nazivom

Kanonska sintagma u 50 naslova

-u Vizantiji je drţava regulisala crkvena pitanja (Teodosijev Kodeks, Justinijanov Kodeks i
Novele) jer se pokazalo jednostavnijim da se naĊu svi pod mešovitim zbornicima-

nomokanoni

(zakonopravila)

-najpoznatija takva zbirka je

Nomokanon u 50 naslova

Jovana Sholastika nastao od Sintagme u

50 naslova i Justinijanovih Novela u 87 poglavlja
-najbolja zbirka pravoslavne crkve-

Atinska sintagma

u 6 tomova iz

19.veka

koju su sastavili

grĉki pravnici

Ralis i Potlis

-prvi kanonski zbornik na Zapadu- monah Dionisije Mali

Dyonisiana

ili

Codex canonum

-papa Grgur 13. kodifikuje kanonsko pravo-

Corpus iuris canonici (Zbornik kanonskog

prava)

7. RECIPIRANO RIMSKO PRAVO

-od 12. veka u Evropi se razvijaju gradovi i stavraju se novi društveno-ekonomski odnosi
-srednjovekovni pravnici prouĉavaju Justinijanov Corpus iuris civilis i komentare su pisali na
marginama ili izmeĊu redova
-tako nastali komentari nazivali su se

glose

pa je po njima nazvana prva pravna škola-

škola

glosatora

nastala u

Bolonji

-sudovi poĉeli da primenjuju pravna rešenja iz rimskog prava i tada dolazi do široke primene

recepcije

(prihvatanja) rimskog prava

-recepcija se odnosila na rimsko stvarno i obligaciono pravo zasnovanu na postojanju privatne
svojine
-osnov za pisanje kodifikacija: Napoleonov

GraĊanski zakonik 1804.

, austrijski

Opšti

graĊanski zakonik

1811.

Pandektno pravo

-recipirno rimsko pravo imalo je najveĉi uticaj u Nemaĉkoj dok nije donet

1900.

nemaĉki

Opšti graĊanski zakonik

8. PARTIKULARNA I GRADSKA PRAVA

Partikularna prava

-propisi koji se primenjuju u razliĉitim delovima drţave

-uslovljeno zbog feudalne rascepkanosti
-moglo je biti:

1) teritorijalni partikularizam

-posebno pravo mogli imati zaseoci i pojedini delovi nekog

grada

2) personalni partikularizam

-znaĉi da je jedno pravo vaţilo za plemstvo, drugo za sveštenstvo,

a treće za graĊanstvo
-to je zapisivanje uĉenih pravnika
-

Gradska prava

- poseban vid srednjovekovnog partikularizma

-primenjivano u ekonomski razvijenim zemljama Evrope
-da bi dobili autonomiju, gradovi su od vladara otkupljivali davanjem godišnjeg danka u vidu

tributa

, a vladari su im dodeljivali

povelju

koja im je sluţila kao privilegija

-gradska uprava regulisana pravnim aktima-

statutima

9. NASTANAK PRVIH SREDNJOVEKOVNIH DRŢAVA

-vezan je za velika pomeranja stanovništva u periodu od 4. do 7. veka-

Velika seoba naroda

-odvijala se u dve etape:

1) Germanska seoba

376.

kada su Zapadni Goti (Vizigoti) prešli na teritoriju Rismkog carstva i

usmerili se na Zapadno rimsko carstvo dok ga nisu srušili 476.

-nije mogao da sklapa brakove
-gospodar je imao pravo da mu sudi
-pod uticajem crkve, njegov poloţaj se poboljšava (gospodar gubi pravo ţivota i smrti, a rob
dobija pravo azila u crkvi)
-postajalo se roĊenjem, sudskom osudom, samoprodajom i zarobljavanjem u ratu
-mogli su se osloboditi voljom gospodara ili otkupljivanjem
-osloboĊeni rob nije bio izjednaĉen sa slobodnom osobom

*Liti

-stanovnici germanskog porekla
-mogli su zakljuĉivati brak, posedovai imovinu, imali pravnu i poslovnu sposobnost
-vezan je za zemlju od koje ga gospodar ne moţe odvojiti
-gospodaru duguje radne i naturalne obaveze
-postajao je slobodan putem formalnog oslobaĊanja

*Galo-rimsko stanovništvo

-delilo se na tri neravnomerne grupe:

1)-

rimski veleposednici koji su imali svoja imanja

-kralj ih je pozivao na dvor jer su bili pismeni da mu obavljaju neka posla

convivae regis

("gosti kod kraljeve trpeze")

-slobodni vlasnici imanja-

possessores

tributarii

-posednici koji su bili u obavezi da plaćaju daţbine

-izjednaĉeni sa litima

-razliĉite kategorije zavisnih seljaka se izjednaĉavaju i rade na feudalnom posedu koji se naziva

villa

vila

je veliki posed podeljen na nekoliko delova:

1) alod

-deo koji ostaje feudalcu kao njegova privatna svojina

-uglavnom zemljište oko nastambe

-zanatska proizvodnja

2) tansus

-izdeljen na seljaĉka gazdinstva

-seljak je obavezan da daje gospodaru razne naturalne daţbine

3)šume, pašnjaci

-pripada gospodaru, ali ga svi koriste

*Plemstvo

-nastalo spajanjem galo-rimskog veleposedniĉkog sloja sa germanskom rodovsko-plemenskom i
vojniĉkom aristokratijom
-kralj dodeljuje zemlju ĉlanovima svoje pratnje za obavljanje drţavnih poslova
-posed je na korišćenje dok traje sluţba
-takvo darivanje-

beneficium

ili

precarium

-zbog zloupotrebe i nepaţnje poseda, slabi ekonomska moć kralja i zato, da bi uvećao svoj fond,
vrši

sekularizaciju

(prelaz crkvenih dobara u svoje ruke)

-izlaz iz te situacije je stvaranje

vazalnih odnosa

(obaveza doţivotne vernosti vazala senioru,

obaveza vršenja vojne sluţbe, a obaveza seniora je da štiti i materijalno obezbedi vazala,
darivanjem poseda)
-svaki slobodan ĉovek mora da ima seniora
-nakon smrti vazala, senior prenosi imanje na njegovog sina (pretvaranje beneficijuma u svojinu)
-

imunitet

-oslobaĊanje od poreskih obaveza

12. DRŢAVNO UREĐENJE FRANAĈKE - VLADAR I DVOR