91.Velika seoba naroda

Sa upadima Huna u centralnu Evropu u drugoj polovini IV veka zapoceo je process

velike seobe naroda

koji ce trajati puna cetiri stoleca.
Medju germanskim plemenima prvi su stigli

Vizigoti

preko balkana i poharali anticku Grcku zauzeli Rim i

na kraju se nastanili na Iberijskom poluostrvu.Zatim dolaze

Langobardi

koji nastanjuju sever Apeninskog

poluostrva,Za njima slede

Vandali

koji idu do severne Afrike.

Burgundi

koji se nastanjuju duz reke Rone i

na kraju

Franci

koji se zaustavljaju na teritoriji nekadasnje Galije dok

Angli

Sasi

odlaze za Britaniju.

Slovenski narodi su oformili prvi plemenski savez

Zapadnih Slovena

tzv

Samova drzava

cije jezgro cine

moravska i ceska plemena, savez traje do Samove smrti.

Juzni

Sloveni

zaposedaju Balkansko poluostrvo

stvaraju se Hrvatska , Duklja , Raska.Do IX veka i

Istocni Sloveni

formiraju svoju teritoriju , odnosno dve

drzavotvorne oblasti Kijevsku i Novgorodsku knezevinu.

92.Patrimonijum, beneficijum i leno

Prve ranofeudalne drzave bile su varvarske tvorevine nastale krajem i pocetkom sestoga veka.Njihovo
osnovno obelezje u periodu ranog srednjeg veka predstavlja

patrimonijalni

odnos vladara prema drzavi

( patrimonijum-ocevina).Vladar je bio vrhovni sopstvenik celokupne drzavne teritorije u privatno-pravnom
smislu i raspolagao je zemljom kao svojom imovinom.Drzavna teritorija se dodeljuje u zemljisni posed, u
obliku –

lena

namenski, najcesce kao nadoknada dok traje vojna sluzba.

Nije postajao princip primogeniture pa su vladara nasledjivali svi sinovi i najcesce bi se od podeljenih
teritorija formirale nove drzave.
Tokom vremena leno je izgubio svoj ranofeudalni karakter i pretvorilo se u stvarno pravo- u posed koji

sizereni

( plemstvo ) u razvijenoj fazi feudalizma uspeli da prenesu na sebe kao nasledno dobro –

beneficijum.

Naravno ni crkva se nije htela odreci svog vlasnistva nad zemljom radi ocuvanja sopstvenih

pozicija.Na osnovu podele zemljista tece proces transformacije zajednice iz patrimonijalnog karaktera
drzave ka

staleskoj

drzavi.

93.Sizerensko-vazalski sistem i stvaranje staleške države

Za vreme Karla Velikog uvidelo se da se mnogo veci efekti kako na spoljnjem tako i na unutrasnjem planu
postizu ukoliko se zemlja dodeli kao nasledno dobro ili beneficijum a ne kao najam ili leno.Karlo postaje
prvi srednjevekovni vladar koji zemlju daje u nasledje svojim

sizerenima

koji pak tu zemlju daju svojim

vazalima

.Sama velicina dobijenog zemljista ili

feuda

zavisila je od preuzetih obaveza.Zemlja se cepala sve

do onog trenutka kada je to bilo vise neizvodljivo i na dnu plemicke hijerarhije bili su

riteri

. Ovime je

ozvanicena

Feudalna Hijerarhija

koja cini osnov staleske drzave.Postepeno osamostaljivanje pojedinih

vazala , dovodi do njihovog jacanja, sto utire put stvaranju posebnog drustvenog sloja –

staleza

i nastanku

staleske drzave.Ovi procesi kulminiraju u razvijenoj fazi feudalizma kada dolazi do sukoba centralne i

lokalne vlasti kao i pitanje suprematije opsteg i partikularnog prava.Na kraju se srednjevekovno drustvo
izdiferenciralo u tri staleza:

-plemstvo

( feudalci )

-svestenstvo

(crkva je vlasnik velikog dela zemljista )

-kmetovi

( narod, koji nece biti svestan svoje pripadnosti sve do pojave burzoazije)

94.Feud

Obaveze bivsih robova i poluslobodnih kolona u novonastalim okolnostima svode se iskljucivo na
obradjivanje zemlje.Tako je nastao process njihovog pretvaranja u zavisne seljake –kmetove.Njima su
dodeljene kuce sa okucnicama koje su obradjivali za svoje potrebe-

urbarijalni deo( terra colonica)

sto

cini glavninu feuda .Dok manji deo zemljista oko sizerenovog zamka se obradjivao za potrebe vlasnika i to
se nazivalo

alodijalni deo ( terra dominica)

.Vlasnik feuda nije smeo ubiti ili prodati svoga kmeta, koji je

bio vezan za zemlju.Osim obrade zemljista kmet je je imao

radnu , naturalnu i novcanu rentu

.Prisvajajuci

deo prinosa sa zemljista kmet je bio zainteresovan za poboljsanje procesa proizvodnje te je i poljoprivreda
napredovala, stvaraju se viskovi koji ce kasnije inicirati razvoj zanatstva i trgovine i dovesti do pojave
gradova i manufakturnog nacina proizvodnje.
Do kraja XIV veka generisace se u gradovima i treci stalez

gradjanstvo(burzoazija)

95.Opšte i partikularno pravo u srednjem veku

Generalno, srednjevekovno pravo karakterise veliko nejedinstvo i disjunktivnost (iskljucivost) pravnih
normi, sto je u praksi znacilo da se razliciti pravni propisi primenjuju za razlicite delove drzave.

Opste pravo ( ius commune)

predstavlja sitem pravnih normi koje donosi sam vladar (senior) kao

apsolutni i jedinstveni organ vlasti na citavoj drzavnoj teritoriji.Ovo pravo je bilo jako slozeno i zasnivalo se
na:

-rimskom pravu

-obicajnom pravu naroda
-crkvenom pravu ( kanonskom )
-kraljevskom pravu (regalnom )
-sudskoj praksi kraljevskih sudova

Ovo zajednicki

postaju izvori srednjevekovnog kontinentalnog prava

Partikularno pravo ( ius proprium ) –

Stajalo je nasuprot opstega prava i primenjivalo se na uzem

teritorijalnom podrucju tzv

teritorijalni partikularizam.

Nakon preuzimanja sudske i izvrsne vlasti koje su

na pocetku vrsene u ime vladara presudno za pojavu partikularnog prava bilo je i preuzimanje zakonodavne
vlasti.Kroz zakonodavnu i sudsku delatnost feudalne vlasti formirao se

partikularni pravni sistem.

Kao poseban oblik teritorijalnog partikularnog prava pojavilo se i

gradsko pravo

u obliku gradskih statuta

pa se ovo pravo nazivalo i

statutarno.

Ovaj vid prava se primenjivao u srednjevekovnim gradovima koji su

Sa uvlacenjem rimskih imperatora u svojstvu arbitara u svoje dogmatske rasprave uspevaju da izuzmu kler
iz nadleznosti svetovnih sudova i osnuju crkvene sudove u kojima ce vaziti

kanonsko pravo

97. Periodizacija Vizantijske države

Nastanak i nestanak vizantijske drzave u hronoloskom pogledu simbolizuju pocetak i kraj srednjevekovne
epohe u kojoj razlikujemo pet vremenskih perioda

1) Ranovizantijski period 330/395/476-610
2) Vreme uspona vizantijske drzave 610-1025
3) Vreme vladavine civilnog i vojnog plemstva 1025-1204
4) Vreme krstasa-Latinsko carstvo 1204-1261
5) Vreme Paleologa i pad Vizantije 1261-1453

98.Državno uređenje Vizantije

Vizantija je citav jedan milenijum predstavljala cvrstu

apsolutisticku monarhiju

, zasnovanu na

teokratskim nacelima ( vlast dolazi od boga ) Car je smatran za bozijeg izaslanika na zemlji- da u ime boga
upravlja drzavom i crkvom.Takav oblik vlasti naziva se

cezaropapizam.

Caru je sve bilo podredjeno pa i

vasiljenski patrijarh-za razliku od zapadnog hriscanskog sveta gde je majorizovana uloga pape u odnosu na
drzavne   vladare.Despotska   vlast   monarha   i   njegova   ekonomska   moc   umnogome   su   usporavali   process
feudalizacije.
   Citav drzavni aparat do VII veka nosio rimske titule, da bi car Iraklije poceo da uvodi Grcki jezik.Ukida
titulu   avgust   i   uvodi   basileus.Bilo   je   XVIII

logoteta

– najvisih drzavnih cinovnika ili

kancelara.Administrativni aoparat dalje broji jos LX razlicitih cinovnickih razreda.
Vizantiski carevi imaju vrhovnu zakonodavnu,sudsku,vojnu i izvrsnu vlast.Direktno im je sve
podcinjeno , kako su neposredno bili odgovorni vladaru sizerensko-vazalski odnosi nisu ni postojali.Car je
posedovao velike zemljisne posede

domene

koji su takodje kocili stvaranje feudalne hijerarhije.Zemljisni

posed u Vizantiji sastojao se samo iz urbarijalnog dela zemljista koji se kao beneficijum obradjivao od
strane slobodnih seljaka,stratiota i parika dok alodijalnog dela nije bilo.
U drzavnoj upravi postojala su dva kolektivna organa :

-carski savet –konzistorijum ( svi logoteti )
-senat – sinklit ( predstavnici uglednih porodica i bivsi drzavni funkcioneri)

Konzistorijum je u carevo ime obavljao ulogu sudskog organa, dok je sinlikt imao zakonodavnu ulogu
odnosno ulogu predlagaca zakona jer su oba ova tela bila savetodavnog tipa.Car Vizantije Lav VI oduzeo je
sinliktu i ovo pravo sa obrazlozenjem „

nisu odgovarali redu stvari gde je car jedini koji se o svemu brine

”

99.Izvori prava i zakonici u Vizantiji

Za vizantijsko pravo se cesto kaze da predstavlja potklasicnu fazu rimskoga prava.Kao neprikosloveni
izvor prava u prva dva veka vizantije bio je Corpus iuris civilis Pocetkom VI veka sve veci uticaj dobijaju:

-nomokanoni

- crkveni propisi

-hrisovulje

- povelje koje se odnose na pojedine pravne slucajeve

Drzava donosi prve

nomose

pocetkom VII veka u nameri da spreci feudalizaciju zemlje i zaustavi

pretvaranje slobodnih seljaka u parike.

Nomos Georgikos

ili zemljoradnicki zakon po kome se dozvoljavalo

udruzivanje slobodnih seljaka u seoske opstine kao zasebne jedinice.Paralelno sa nomosom georgikosom
donet je i :
-Vojni zakon

Nomos stratiotikos

-Pomorski zakon

Nomos nauticos

Za vreme cara Lava III dolazi do daljih reformi drustva –donosi se ukaz o zabrani postovanja ikona
( skinuta ikona Isusa Hrista sa vrata Aja Sofije ) oduzima se manastirska zemlja i dodeljuje se stratiotima , iz
upotrebe se izbacuje latinski a kao novi administrativni jezik uvodi se Grcki.Objavljuje se prva zbirka
zakona na grckom jeziku

Ekloga-

( izbor ) predstavlja selekciju Justinijanovog prava upotpunjenu normama

crkvenog i obicajnog prava.Novosti su prisutne u bracnom pravu, gde se uvodi obavezna veridba,
dozvoljava se razvod kao i stupanje u brak tri puta za redom dok se cetvrta zenidba ili udaja zabranjuje.U
naslednom pravu uvodi se takozvani nuzni deo i testament je nevazeci bez njega, kazne u krivicnom pravu
su izuzetno klasnog karaktera.
Nakon pobede ikonodula , delatnost ikonoklastika trebala je biti anatemisana.Tako se na udaru nasla i
ekloga.Carevi iz makedonke dinastije Vasilije i Lav VI donose zakonike:

-Prohiron –

Predstavlja recepciju Institucija al ii delova ekloge posebno u naslednom i krivicnom pravu.

-Epanogoga –

Oslanja se na Prohiron i Justinijanovu kodifikaciju al ii na Eklogu u domenu bracnog prava.

-Vasilika –

Izvrsene sistematizacija svih do tada pozitivnih zakonskih normi kojom je istisnut Justinijanov

Corpus iuris civilis.
Tako je Vasilika postala

via facti

odnosno osnovni pravni izvor u srednjovekovnoj Vizantiji.

100.Bračno i nasledno pravo u Vizantiji

Bracno pravo je bilo regulisano normama kanonskoga prava, sto je posledica jacanja crkve i njene odluke
da brak proglasi svetom vezom izmedju muskarca i zene.Veridbu je takodje pratio crkveni obred koji od XI
veka bio nuzan uslov sklapanja braka.Kao ni brak ni veridba se nije mogla samovoljno raskinuti.
Veridba se mogla raskinuti samo ako je ispunjen jedan od uzroka :
-obostrana zelja verenika da nestupe u brak
-veridba sklopljena bez znanja i pristanka nekog od roditelja.
-ukoliko su verenici u bliskom srodstvu ( do cetvrtog kolena )
-ocigledne bracne nezrelosti i nesposobnosti jednog od verenika,izvrsenje lrivicnog dela, teska fizicka i
dusevna bolest duza od 2 godine, neizvesno odsustvo duze od 3 godine.

102.Periodizacija franačke države i Verdenski ugovor

Nakon pada Rima 476 nastupa svojevrsni politicki vakum na prosturu nekadasnjeg mocnog Zapadnog
Rimskog carstva, ispunjen anarhijom i pokusajima pojedinih provincija da se suprostave varvarima, jedan
od poslednjih pokusaja je bio pokusaj Sijagrija namesnika severne Galije da se odupre

Klodoviku

vodji

Salijskih Franaka

486 godine i ova godina se uzima kao pocetak stvaranja prve ranofeudalne drzave u

Evropi

Franacke drzave.

Franacka drzava egzistirala je vise od 350 godina i u njenom postojanju razlikujemo 2 perioda

merovinski

do 751 koji predstavlja konstituisanje feudalnih odnosa i feudalne hijerarhije i

karolinski

751-843 u kome

dolazi do izgradnje feudalnih institucija.A nakon

Verdenskog ugovora

drzava se podelila na 3 dela.

Najpoznatiji Franci su bili Salijski zatim Ripuarci,Brukteri,Sigambri,Hamavi.Nakon pobede nad
Rimljanima Klodovik dinastickim brakovima ujedinjuje sve franke i namece se kao jedinstveni vladar ,
rodonacelnik dinastije

Merovinga

na jednom prostoru koji deli u 2 dela Austraziju severno i Neustriju juzni

kojima kasnije pripaja Burgundiju i Akvitaniju.Uspeo je da ujedini teritorije ali ne i plemena izmedju kojih
vremenom dolazi do razlika u statusu gde su franci i slobodni Galorimljani postali povlasteni sloj spram
ostalih.( Vizigota,Ostrogota) Nedugo zatim Klodovik priznaje hriscanstvo posle jedne pirove pobede nad
Alemanima kada mu njegova bozanstva nisu u osudnim trenutcima bitke pruzila podrsku.Posle
Klodovikove smrti drzava se deli na cetiri dela sto samo dokazuje njen patrimonijalni karakter odnosno da
vladari sa drzavnom zemljom raspolazu kao sa licnom imovinom.Nakon toga pocinje podela osvojenih
zemalja pojedinim predstavnicima privilegovanog drustva kao i crkvi na koju se vlastodrsci tog vremena
izrazito oslanjaju.Pocetkom VII veka jedan od Merovinga

Lotar II

donosi dokument poznat kao

Lotarov

edikt

ili

Vecna konstitucija

ogranicavajuci svoju vlast i prenoseci na majordomusa velika ovlastenja.I od

tada drzavom vladaju majordomusi i plemenska aristokratija.

Karlo Martel

posle bitke kod Poatjea gde je

porazio Arabljane pokusao je da zbaci Merovinge i uspostavi novu dinastiju.Ono sto njemu nije poslo za
rukom , uspeva vec njegovom sinu

Pipinu Malom

koji uz pomoc pape svrgava sa prestola poslednjeg

Merovinga Hilderika III .Pipin je pitao papu sledece: “

da li kralj treba da bude onaj koji drzi titulu, ili onaj

koji drzi vlast

”? Dobisi pozitivan odgovor ubrzo ustolicuje novu dinastiju

Karolinga

. Za ucinjenu uslugu

papi je dodelio Ravenski egzarhat obavezujuci sve vlasnike zemlje da 1/10 prinosa moraju dati crkvi, tako
su udareni temelji papinske drzave.Pipin pred smrt deli drzavu Kalomanu i Karlu.Kaloman ubrzo umire i
Karlo ostaje jedini naslednik.Posle pobeda protiv Langobarda,Sasa,Avara i Arabljana u Spaniji postaje

Karlo Veliki

i papa Lav II ga na bozic 800-te godine krunise za cara

Renovatio Imperii Romani

.Posle

smrti Karla Velikog na vlast dolazi

Ludvign Pobozni

a vec njegovi sinovi dele Franacku drzavu na vise

delova.

Verdenskim ugovorom-

iz 843 godine drzava se deli na tri dela :

Lotaru

- koji zadrzava carsku titulu, i kome pripada oblast danasnje severne Italije

Ludvigu

-Nemacke zemlje ( Svapska,Saksonija,Bavarska,Frankonija)

Karlu Celavom

– dobija zapadni deo carstva buducu Francusku

Ideju o jedinstvuZapada odnosno Rimskoga carstva pod jednim vladarem a posle pada dinastije Karolinga
preuzeli su nemacki carevi a nakon njih Hazburzi i tu ideju nisu napustali do pocetka XIX veka