MEGATREND UNIVERZITET
FAKULTET ZA BIOFARMING, BAČKA TOPOLA
- HEMIJA -
ISTORIJA HEMIJE
Seminarski rad
1
SADRŽAJ
1. Uvod 2
2. Alhemija
2
2.1 Arapska alhemija
4
2.2 Evropska alhemija i jatrohemija
4
3. Primenjena i pneumatska hemija
6
4. Početak moderne hemije
6
5. Atomi i molekuli
8
6. Periodni sistem elemenata
10
7. Radioaktivnost i otkriće novih elemenata
12
8. Zaključak
13
8. Literatura
14
3
bakra. Takođe su se bavili grnčarstvom, i ovladali tehnikom pravljenja papirusa. Jedna od
najvećih dostignuća Egipćana svakako je umetnost mumificiranja, odnosno očuvanja tela.
Sa druge strane, u staroj Grčkoj se nisu nisu naučno bavili praktičnim veštinama. Nasuprot
Egiptu, oni su razvijali nauku uma – filozofiju.
Aristotel
, Platonov učenik, unapređuje
Empedokleovu ideju o postojanju četiri elementa koja su osnov svega (voda, vatra, zemlja i
vazduh), i dodaje im četiri karakteristike: toplo, hladno, suvo i vlažno.
Ovo Aristotelovo učenje imalo je snažan uticaj na alhemiju, i uzeto je kao njena osnova.
Alhemičari su smatrali da se pravilnom kombinacijom četiri elementa može dobiti bilo koja
supstanca prisutna na Zemlji (slika 1).
Slika 1.:
Četiri praelementa sa svojim osobinama
Grčki filozofi su bili prvi koji su uveli pojam elementa, primetili kretanje materije u prirodi i
začeli teoriju o atomima koja će biti dokazana vekovima kasnije.
Prvi poznati alhemičar bio je
Zosimos
sa Panopolisa. Nije sigurno da li je bio poreklom Grk
ili Egipćanin. On je napisao enciklopediju od 28 delova i sadrži svu dotadašnju nauku,
uključujući i alhemiju. Alhemija u njegovim tekstovima odiše religioznim duhom. Opisuje
proces dobijanja olovo-acetata (i zapaža da ima slatkast ukus), takođe pominje i proces
destilacije (proces pročišćavanja vode i ljudske duše).
4
2.1.
ARAPSKA ALHEMIJA
Padom Rimskog carstva, alhemija se seli u arapski svet. Arapi su prvi počeli da insistiraju na
praktičnoj proveri teorija, i počeli da sumnjaju u postojanje Kamena mudrosti. Arapima možemo
zahvaliti na imenovanju alkalija, nafte, eliksira i alkohola.
Džabir ibn Hajan
(
721-815)
, poznatiji kao
Geber
, dao je velik doprinos (al)hemiji. On je
pored opisivanja raznih jedinjenja (amonijum-hlorid, olovno belilo, vinska, sirćetna, limunska i
razblažena azotna kiselina) opisivao i laboratorijski pribor. Najviše je ekperimentisao sa
sumporom i živom, kao i većina posle njega. Geber je opisao i proces kristalizacije i destilacije.
Treba pomenuti
Razes
-a (865-925), poznatog po konstruisanju laboratorijskih instrumenata
koji se i danas koriste. Znao je kako da dobijeni alkohol koristi u medicinske svrhe, i prvi je
destilovao naftu i dobio kerozin. Zaslužan je za klasifikaciju supstanci na osnovu saliniteta i
zapaljivosti, i svrstavanje istih u uljaste i sumporaste.
Alberoniusa
(973-1048) smatraju
konstruktorom prvog piknometra – suda za merenje gustine čvrstih tela.
2.2.
EVROPSKA ALHEMIJA I JATROHEMIJA
U 14. veku Papa Jovan XXII (1249-1334.) ediktom zabranjuje praktikovanje alhemije, i ona
se povlači u ilegalu. Sada su alhemičari živeli u strahu da budu otkriveni i osuđeni na smrt zbog
bezbožničke aktivnosti.
Međutim, u 16. i 17. Veku, u Evropi počinje da cveta svet nauke, koja se polako odvajala od
crkve. Nemački doktor i hemičar
Andreas Libavius
(1555-1616.) u tom duhu napisao je prvi
udžbenik alhemije, oslobođen misticizma i spiritualizma. Analitički pristupa alhemiji, detaljno
opisujući proces nastajanja nekoliko kiselina, i crtajući skice posuđa koje se tada koristilo u
laboratoriji.
