Seminarski rad:
Predmet:
Bankarsko poslovanje i platni promet
Tema:
Istorija novčanica
Mentor:
Student:
Dr Vladimir Mladenović
Nenad Vukić 14/18f
Uvod
Novac je sve ono što je opšteprihvaćeno kao sredstvo plaćanja za robu i
usluge i za otplatu dugova. Novac ima tri osnovne funkcije:
• kao sredstvo razmene,
• kao jedinica za računanje i
• kao skladište vrednosti.
Novac kao sredstvo razmene izbegava različito vrednovanje robe kod trampe,
pa time olakšava razmenu, smanjuje transakcione troškove i podstiče
specijalizaciju. Novac kao jedinica za računanje smanjuje broj cena potrebnih
u ekonomiji, pa time i transakcione troškove. Novac kao skladište vrednosti
pruža jednu alternativu, koja je bolja od čuvanja nekih roba koje tokom
vremena gube vrednost (namirnice, itd), mada i sam novac može, u vreme
inflacije, da gubi vrednost.
Trampa predhodi trgovini
Davno u prošlosti ljudima nije bio potreban novac, jer je sve za život
svako sam proizvodio ili na neki drugi način pribavljao. Potrebe ljudi bile
su male, a viška nije bilo.
Kada su se neka plemena stala baviti pretežno stočarstvom, a druga
pretežno ratarstvom, među njima je počela razmena, zbog višaka.
Razmenjivali su stočarske proizvode za ratarske. Takva neposredna
razmena robe za drugu robu naziva se trampa. Pri tome su ljudi utvrdili
koliko jedne robe vredi dati za drugu. Tako je npr. za glineni lonac
trebalo dati jedno jagnje, a za bakren nož tri jagnjeta. Međutim,
ponekad vlasniku bakrenog noža nisu trebala tri jagnjeta, već zemljan
lonac. Tako se jagnjetom plaćala druga roba: Razvila se posredna
razmena: trgovina. Jednom robom plaćala se druga roba, a takva roba
kojom se može platiti bilo koja druga roba je novac. Prvi novac bio je
robni.
Simbolični novac
U nekim krajevima Afrike za plaćanje je služila jedna vrsta pužića
(kauri), slonova kost itd. Zanimljivo je da i devojke u Dalmaciji na
prslucima stare narodne nošnje imaju prišivene pužiće kaure. U staro su
doba oni predstavljali bogatstvo, kao nizovi dukata na nošnjama seoskih
devojaka. Na ostrvu Japu u Južnome moru sve do naših dana kao
sredstvo plaćanja služilo je okruglo probušeno kamenje, vrednost se
određivala prema veličini.
Metalni novac
Takav način plaćanja robnim i simboličnim novcem nije bio spretan i ljudi
nisu bili sigurni da su za svoju robu uvek dobili pravu protivrijednost. Zato su
zaključili da novcem može postati samo ona roba koja će trajno predstavljati
sveopštu protivrijednost za svaku drugu robu. Za tu svrhu poslužili su metali,
kovanice. Oni imaju mnoge prednosti: mogu se seći u komade jednake
veličine, mogu se pretopiti u predmete praktične uporabe, manje se kvare od
drugih proizvoda i zauzimaju manje mesta. Zato je razumljivo da se
upotrbom metala javlja i novac kovan od različitih vrsta metala (još pre 8000
godina), ali su s vremenom plemeniti metali - zlato i srebro - preuzeli ulogu
novca. Oni su u prirodi vrlo retki, a u njihovo dobijanje mora se uložiti mnogo
rada, zato su i veoma skupi. Za male količine tih kovanica moglo se dobiti
mnogo potrebne robe.
Papirni novac
I papirni novac ima dugu i zanimljivu istoriju. U srednjem veku ljudi su počeli
svoj metalni novac poveravati bankama na čuvanje. Banke su im izdavale
potvrde na osnovu kojih su mogli podići svoj novac kada bi im zatrebao. Te su
se potvrde zvale banknote. Postepeno su ljudi počeli plaćati robu tim
potvrdama umesto metalnim novcem. Papir je mnogo praktičniji i lakši od
kovanica ili roba koje su nezgodne za čuvanje i prenos. Tako je nastao papirni
novac. On je u prvo vreme predstavljao zlato ili srebro kao sredstva za
plaćanje, jer je u njima imao podlogu, odnosno vlade su mogle izdavati u
opticaj samo onoliko papirnatog novca koliko su za njega imale pokriće u
zlatu. Od 1971 godine kad je predsednik SAD-a Richard Nixon ukinuo Zlatni
standard, moderni svetski novac je izgubio materijalnu podlogu, a banke u
privatnom vlasništvu, su tako dobile teorijsku mogućnost njegovog izdavanja
u neograničenim količinama.
Često banka prenosi novac jednog korisnika na drugog žiro-računom ili
vrednosnim papirima - čekom, doznakom, bonom i dr. - tako se novac
samo knjigovodstveno obračunava kao sredstvo plaćanja.
Elektronski keš – koristi se za plaćanje na internetu. Klijent otvara račun
u banci koja ima link za net.
Elektronski ček – koristi se za kupovinu na netu. Ovde je veći stepen
sigurnosti. Korisnik ispisuje ček koji preko PC-a šalje primaocu, a on
svojoj banci. Kada banka primaoca proveri validnost čeka naplaćuje ga
novac prebacuje sa računa platioca na račun primaoca.
Izrađivanje novca
Novac u ime cele države izrađuje narodna banka sa središtem u glavnom
gradu.
Novac se "kuje" pomoću kalupa od naročito tvrdog čelika, u kojme je
izdubljen oblik jedne i druge strane (lica i naličje) novca. Između kalupa stave
se komadići metala koji pod jakim pritiskom poprimaju oblik novca. Rub
novca obično je nazubljen. Danas je to ukras, ali nekada je to bila mera da ne
bi neko ostrugao rub zlatnog novca i tako mu smanjio vrednost. Za kovani
novac i za novčanice upotrebljava se izraz moneta, koji dolazi od toga da je
kraj hrama rimske boginje Junone Monete bila kovnica novca.
Novčanice se štampaju u posebnoj štampariji. Za njih se upotrebljava
poseban papir, a imaju i zamršene šare da ih je što teže falsifikovati.
Ova uloga novca ogleda se u:
Uticaju na poboljšanje privredne delatnosti preduzeća
Povećanju zainteresovanosti različitih karika u privrednom procesu da povećaju
proizvodnju i snize troškove proizvodnje.
Stvaranju režima zavisnosti novčanih isplata od novčanih uplata što povećava
zainteresovanost robnih proizvođača, preduzeća i državnih organa da uveličaju
novčane prilive preko povećanja proizvodnje i racionalnog iskorišćavanja
resursa.
Obavljanju, kroz novčani opticaj, kontrole cena, obima i kvaliteta roba što
doprinosi potpunijem i kvalitetnijem podmirenju potreba.
Velika uloga novca ogleda se u regulisanju privrednih tokova, naročito kada se
to regulisanje zasniva, u prvom redu, na instrumentima monetarnog
regulisanja. Monetarno regulisanje usmereno je na podsticanje privrednog
rasta i zapošljavanja uz održavanje relativne unutrašnje i spoljne stabilnosti.
Novčane jedinice
Države imaju različite novčane jedinice ili valute. Novac zemlje koja
mnogo proizvodi i u inostranstvu se više traži i vrednost joj (devizni
kurs) raste. Nasuprot tome novac zemlje koja mnogo uvozi, a malo
izvozi, malo će se i tražiti i vrednost će mu padati.
Ljudi koji putuju u inostranstvo najčešće svoj novac menjaju za novac
zemlje u koju putuju. Najjače su valute na svetu britanska funta,
američki dolar i euro.
Pregled novčanica u opticaju
•
Novčanica nominalne vrednosti 10 dinara portret Vuka Stefanovića Karadžića
•
Novčanica nominalne vrednosti 20 dinara portret Petra II Petrovića Njegoša
•
Novčanica nominalne vrednosti 50 dinara portret kompozitora Stevana
Stojanovića Mokranjca
•
Novčanica nominalne vrednosti 100 dinara portret Nikole Tesle, naučnika
•
Novčanica nominalne vrednosti 200 dinara portret Nadežde Petrović dobrovoljne
bolničarke u vreme Prvog balkanskog rata
•
Novčanica nominalne vrednosti 500 dinara portret Jovana Cvijića, geografa
•
Novčanica nominalne vrednosti 1000 dinara portret Ðorđa Vajferta vlasnika
kompleksa Vajfertove pivare
•
Novčanica nominalne vrednosti 2000 dinara portret Milutina Milankovića
•
Novčanica nominalne vrednosti 5000 dinara portret Slobodana Jovanovića
predsednik Ministarskog saveta (Vlade) Kraljevine Jugoslavije
Portret Vuka Stefanovića Karadžića, otvorena knjiga i Vukov pribor za
pisanje (eksponati stalne postavke Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu),
tri slova moderne srpske azbuke.
Figura Vuka Stefanovića Karadžića (detalj sa fotografije), učesnici "Prvog
svetoslovenskog skupa" održanog u Pragu 1848. godine (detalj sa
fotografije), friz od slova, veliki grb Republike Srbije u gornjem levom
uglu novčanice, na oker podlozi.
Portret kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, stilizovani prikaz
dela violine, klavijatura i notni zapis iz Mokranjčeve zaostavštine.
Figura Stevana Stojanovića Mokranjca, motiv iluminacije sa
Miroslavljevog jevanđelja, notni zapis, veliki grb Republike Srbije u
gornjem levom uglu novčanice, na ljubičastoj podlozi.
Portret naučnika Nikole Tesle, formula za jedinicu magnetne indukcije,
prikaz električnog pražnjenja, prikaz jednog Teslinog postrojenja.
Figura Nikole Tesle (motiv sa fotografije iz Muzeja Nikole Tesle u
Beogradu), crtež Teslinog elektromotora, “ Teslina golubica”, znak
Narodne banke Srbije/veliki grb Republike Srbije u gornjem levom uglu
novčanice, na plavoj podlozi.
Portret Jovana Cvijića, geografa.
Figura Jovana Cvijića, stilizovani prikaz etno motiva, znak Narodne
banke Srbije/ veliki grb Republike Srbije u gornjem levom uglu
novčanice, na zelenoj podlozi.
Portret Đorđa Vajferta, prikaz kompleksa objekata Vajfertove pivare,
kinegram "Sveti Đorđe ubija aždaju".
Figura Đorđa Vajferta u sedećem položaju, deo enterijera zgrade
Narodne banke Srbije, prikaz prigodne medalje; znak Narodne banke
Srbije/veliki grb Republike Srbije u gornjem levom uglu novčanice, na
crvenoj podlozi.
Portret Slobodana Jovanovića
Figura Slobodana Jovanovića, fragment zgrade Savezne skupštine i
stilizovan prikaz enterijera skupštinske sale;
Narodna banka Srbije je javna institucija odgovorna za čuvanje
vrednosti, odnosno kupovne snage novca.
Ključna uloga Narodne banke Srbije je obezbeđenje monetarne i
finansijske stabilnosti.
Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju
i poverenje u valutu.
Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome
banke i druge finansijske organizacije dobro funkcionišu i odgovorno
čuvaju novac svojih klijenata.
Platni sistem
Platni sistem, u najširem smislu, predstavlja skup sistema za transfer
novčanih sredstava koji olakšavaju cirkulaciju novca. Da bi platni sistem
na zadovoljavajući način obavljao svoju ulogu, potrebno je da se
novčana sredstva što kraće zadržavaju u kanalima platnog prometa.
Pored toga, sistem treba da bude pouzdan, što prvenstveno znači
bezbedno izvršavanje transakcija i postojanje kontinuiteta raspoloživosti
prema korisnicima. Izvršavanje transakcija po ekonomski prihvatljivim
cenama takođe je značajna karakteristika koja doprinosi kvalitetu
platnog sistema.
S obzirom na to da platni sistem utiče na brzinu ekonomskih tokova,
troškove i likvidnost učesnika, kao i da predstavlja kanal za transmisiju
mera monetarne politike, odnosno da njegovo neadekvatno
funkcionisanje može da naruši poverenje javnosti u celokupni finansijski
sistem – jasna je izrazita zainteresovanost centralne banke da obezbedi
njegovo pouzdano i efikasno funkcionisanje.
Narodna banka Srbije je ovlašćena da uređuje, kontroliše i unapređuje
funkcionisanje platnog prometa u Republici Srbiji.
Numizmatika
U muzejima često se mogu videti zbirke starog novca. To su
numizmatičke zbirke (grčki: nomisma = novac). Numizmatika je nauka o
nastanku i upotrebi starog kovanog novca, pomoćna je istorijska nauka.
I pojedinci često uređuju svoje zbirke, a skupljaju kovani novac, stare
novčanice, a katkad i medalje i ordene (odlikovanja).
Notafilija
Notafilija ja nauka o papirnom novcu a kolekcionar papirnog novca se
naziva „notafilista“. Reč notafilija je nastala 1969. godine od latinske
reči „nota“ (banknota) i grčke reči "philios“ (voleti). Notafilija se još
uvek svrstava kao grana numizmatike i kolekcionarstvo papirnog novca
nije popularno kao na primer, sakupljanje kovanog novca ili poštanskih
markica.
Zaključak
Novac je specifična roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmene izdvojio
iz ostalog robnog sveta da monopolski vrši opšteg ekvivalenta.
Na taj način novac predstvalja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz
celokupnog bogatstva društvene zajednice, a ujedno služi i kao univerzalno
sredstvo za međusobno upoređivanje i razmatranje svih proizvoda ljudskog
rda. Razvoj novca je direktno vezan za razvoj robne proizvodnje, u početku su
se robe menjale jedna za drug -trampa.
Ukupn akoličina novca u opticaju ima veliki značaj u funkcionisanju privrede.
Kada se pojavi veća količina novca u opticaju takva pojava se naziva inflacija, a
suprotno tome manja količina novca u opticaju je deflacija.
Narušavanje monetarne ravnoteže ,odnosno, ravnoteže između raspoložive
količine novca i stvarne potrebe za novcem dovodi do zastoja u izvršavanju
robno-novčanih transakcija i dospelih obaveza.
