FAKULTET ZA EKONOMIJU I
PREDUZETNISTVO
Seminarski rad
Predmet: Pravo osiguranja
Tema: Istorija osiguranja
Sadržaj
1. Istorija osiguranja…………………………………………………………………………3
1.1Stari vek……………………………………………………………………………….4
1.2Srednji vek…………………………………………………………………………….5
2. Istorija osiguranja kod nas………………………………………………………………...7
2.1Istorija osiguranja kod nas izmđu dva svetska
rata…………………………………....8
2.2Istorija osiguranja kod nas posle drugog svetskog rata
……………………………….9
Zaključak……………………………………………………………………………………...13
Literatura……………………………………………………………………………………...14
2
nadoknađivala šteta, a u slučaju da brod stigne na destinaciju, vlasnik je bio
dužan da isplati određeni deo dobiti.
Pisani tragovi starih naroda (Feničana, Grka, Rimljana) ukazuju na to da je u
tadašnjoj proizvodnji i prekomorskoj trgovini postojala potreba za određenim
načinom osiguranja pomorskih prevoza od šteta i gubitaka na moru. U
pomorskom prevozu se već tada sve više tražila, ali i dobijala sigurnost da će
skupoceni tereti, kao i brodovi koji taj teret prevoze, bezbedno prispeti na
odredište, tj. da će se u protivnom za njih obezbediti potpuna naknada za
pretrpljenu štetu.
1.1 Stari vek
Pisani tragovi o osiguranju postoje i u Hamurabijevom zakonu iz 2250. p.n.e. u
vidu uredbe o međusobnoj obavezi učesnika trgovačkog karavana da nadoknade
štetu koja bi nastala u slučaju pljačke. U Siriji i Palestini stočari su osnivali
fondove za nadoknadu štete članu kome bi razbojnici oteli stado. Prema
hebrejskom Talmudu u Persijskom zalivu primenjivane su Hamurabijeve
odredbe za osiguranje trgovačkih tovara, kao začeci pomorskog osiguranja.
4
Hamurabijev zakon razmatra osnovne elemente ugovora, vraćanje zajma i
naplatu srazmemo veće interesne stope u odnosu na kontinentalne zajmove.
Ovu vrstu zajma preuzeli su od Vavilonaca Feničani i Indusi i preneli ga u
poboljšanoj verziji Grcima sa Rodosa. U 3. veku p.n.e. na ostrvu Rodos razvija se i
produbljuje pomorski zajam koji veoma podseća na klasično osiguranje
zasnovano na naplati premije. Međutim, trgovcima je često bio potreban i dodatni
kapital za opremanje brodova, dokup robe itd., što je stvaralo potrebu za
kreditom.
2
Poverilac je istovremeno bio i osiguravač i učestvovao je u riziku
plovidbe (zajmoprimac se posle nastupanja bilo kog od predvidenih osiguranih
slučajeva oslobađa i duga i glavnice, a dužnik se obavezuje da, ako brod prispe u
luku, vrati dug sa mnogo većom kamatom od kopnene). Ovakav vid pomorskog
zajma koristili su Atinski Grci u 6. veku p.n.e., a nešto kasnije i Rimljani. Atinski
zakonodavac Solon objedinjuje pripadnike istog filozofskog ili političkog ubeđenja
u društva - heterie, kao nosioce uzajamnog osiguranja od potencijalne nesreće
jednako verovatne za svakog pojedinaca.U starom Rimu, postojala su religiozna
udruženja koja su pored ostalog imala i cilj uzajamne pomoći. Članovi udruženja
uplaćivali su određeni iznos za prijem u društvo, kao i mesečnu članarinu, i u
slučaju smrti nekog člana solidarno snosili troškove sahrane, pomagali su udovice
i decu umrlih. Takođe je postajalo udruženje legionara veterana koji su uplaćivali
sredstva u zajednički fond da bi se obezbedili u starosti, odnosno da bi zbrinuli
svoje porodice u slučaju da poginu u ratu. Zbog značaja osiguranja na
makroekonomskom planu u grčkim polisima i Rimskom carstvu angažovala se i
država. Rimski patriciji iz Španije tražili su od imperatora novac za vojničke plate,
hranu i odeću „koje je trebalo dopremiti galijama pomorskih saveznika“. Rimska
država obavezala se da osigura bezbedno prispeće robe za vojnike i da sve
2
Kočović. J i Šuljeić . P:
Osiguranje
, Beograd 2003. god
5
