Istorija psihologije
Predmet psihologije
Filozofska disciplina (filozofija, pedagogija,etika,estetika,sociologija,psihologija)
Filozof je mudar čovek
Psiha=duša nauka u duši =psihologija
Logos=nauka
psihologijaproučava psihičku stvarnost ili psihički život
psihički život čine:
- psihički procesi
- psihičke osobine
-i njihovo manifestovanje u ponašanju
Psihički procesi
intelektualni (opažanje učenje, pamćenje, mišljenje)
emocionalne (osećanja,sreća,gnev,rados,strah)
voljni ili konativni( naša volja, motivacija, voljne radnje)
Psihičke osobine:
relativno trajne oblikepojedinca (navike, sposobnosti,temperament, potrebe,interesovnja,i
druge osobine ličnosti) a koje dolaze do izražaja u ponašanju ljudi , u njihovim postupcima i
reagovanjima.
DEFINICIJA:
psihologija je sistematsko proučavanje psihičkog života ljudi i životinja a na osnovu
objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva.
objektivo ponašanje=manifesno ponašanje
(postupci i reagovanja pojedinaca, koje mogu opažati
ostali ljudi-govor mimika,gestovi,postupci).Objektivno ponašanje proučavamo posmatranjem
Neposredno(subjektivno)iskustvo=
subjektivno, lično, intimno, iskustvo koje drugi ne mogu da
registruju, koje mi sami imamo ili o kojem nam drugi ljudi saopštavaju. Neposredno iskustvo
proučavamo samoposmatranjem (introšpekcija)
odlikujemo dve vrste podataka:
objektivni podaci, koje može da registruje( zabeleži) svaki posmatrač,koristeći čula ili aparate
subjektivni podaci- doživljaji o kojima izveštavaju ispitanici.
-eksperimentalna, egzaktna, i empinjaka nauka postoje etičke komponentne (etičke
strane)ispitivanja
u razvoju psihologije imamo dva velika perioda:
I.
od pojave prvih filozofskih učenja od sredine 19 veka
- karakteristike prvog perioda:
- Psihologija nije postoljala kao samostalna nauka. Nego je bila deo filozofije.
- Proučavali su embrionalni razvoj deteta , razvoj sposobnosti (struktura sposobnosti ljudi), deljstvo
sredine na razvoj svojstva.
- Ta proučavanja psihologije su nedovoljno pouzdana i nedovoljno sigurna.
- Filozofi su se bavili saznanjem, kako čovek upoznaje svet oko sebe.
Ontologija
– nauka o biću, o suštini sveta
Gnoseologija
– učenje o saznanju, gnosis – saznati.
Saznanje
– psihološki pojam
Kognitivni ili saznajni psihički procesi
Svaki filozof ima svoju gnoseologiju.
Demokrit
poznat je o učenju o atomima
Čovečje duša je sastavljena iz atoma.
Dualizam dvojnos tela I duše. Veza između tela i duha.
U prvom period psihogolija nema metodologiju.
Platon
njegova teorija o idealnoj državi: ljudi rade ono za šta su najsposobniji.
Teofrast
300 tipova karaktera licemerje, prosti ljudi, pozvareni, brbljivost, udvaranje.
Hipokrat
osnivač grčke medicine
Hipokratova zakletva –lekari.
II.
od sredine 19. Veka do danas
– u drugoj polovini 19. veka je postala psihologija samostalna nauka –
vreme konstituisanje ili stvaranja psihologije kao zasebna nauka.
1879-
Vilham Vunt
u Leipzig je osnovao prvu eksperimentalnu psihološku laboratoriju. Bavio je
elementima svesti, imao je školu , njegov pravac je strukturalizam – bavi se elementima svesti.
Psihologija već ima predmet proučavanja, metode i otkriva zakone, zakonitosti
Razvile su se mnoge psihološke discipline, psihologija postaje jedan sistem, psihološki disciplina.
David Kac
(kraj 19.veka)
istraživanje percepcija boja (geštalt teorija)
fenomenološke studije dodira
knjiga iz dečje psihologije (zasnovan na razgovorima sa decom)
Akta psihologika – časopisa (sa Geza Reveš)
Horas B. Ingliš
(kraj 19. veka)
rečnik o psihološkim I psihoanalitčkim pojmova
Džerom Bruner
(početak i kraj 20.veka)
centralna ličnost modern kognitivne psihologije
Denis Didro
( početak 18.veka)
