I-2. ИСТОРИЈА РАЗВОЈНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Најмање
три разлога
за упознавање са историјом РП:
Први
,
историјски осврт нам помаже да боље разумемо садашње стање, а тиме и да
предвиђамо оно што ће се највероватније дешавати у блиској будућности у било којој
научној дисциплини, па према томе и у развојној психологији.
Други
,
развојна психологија је нека врста "историје душе" и стога је у знатној мери
повезана са "историјским методама и духом", а то се најбоље може показати оцртавањем
њеног историјског развоја. Зато ћемо често наводити, током предавања, историјске
димензије одређених приступа, проблема итд. као и биографске податке о значајним
ствараоцима на подручју развојне психологије.
Т
рећи
разлог непосредно произлази из претходног и састоји се у томе што историјски осврт
на једну дисциплину омогућава студенту сврставање аутора, проблема и чињеница дуж
историјске димензије и тиме стицање временског, развојног оквира за боље разумевање
њиховог доприноса, односно природе и значаја тог доприноса.
Немачки историчар РП
Гинтер Рајнерт
(Günter Reinert, 1929-
1979) у историји онтогенетске РП човека разликује
четири
фазе
:
(1)
прелиминарна фаза
(од Антике до краја XVIII века);
(2)
почетна (иницијална) фаза
(од краја XVIII до краја XIX
века);
(3)
фаза успостављања и специјализације
(од краја XIX до
тридесетих година XX века); и
(4)
фаза интеграције
(од четрдесетих година XX века
наовамо).
(1)
П
релиминарна фаза
(од Антике до краја XVIII века)
Реч је о раздобљу од преко две хиљаде година.
Током тог веома дугог раздобља или периода духовне и културне
историје Запада, психологија није постојала као самостална
научна дисциплина.
(1)
П
релиминарна фаза
(од Антике до краја XVIII века)
Од атинског државника и законодавца
Солона
(од око 640. до око
559. год. пре н.е.) остала нам је подела људског века (процењеног
да траје 70 год), на девет периода од по седам година или
