ПРВИ ДЕО

ИСТОРИЈА РИМСКОГ ПРАВА И КАЗНЕНО ПРАВО

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ РИМСКОГ ПРАВА КАО НАСТАВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

Када говоримо о

римском праву

, мислимо на право које је настајало углавном у Риму, у

временском периоду који починје оснивањем града Рима (754.год.п.н.е.) и траје на Западу до
пропасти Западног римског царства (476.год.).

Романистика

(наука која изучава римско право), имајући у виду Јустинијанову кодификацију

(зборник права у којем је сакупљено целокупно римско право), изучава и право које је настало
на Истоку, све до смрти цара Јустинијана, 565.године нове ере.

Историјски пример развоја права

. Римско право је створено у току тринаест векова, и оно

се у том периоду постепено развијало и мењало. Рим је постао империја и шири своју
територију, али после починје економска и политичка криза, те постепено пропада. Све ове
промене утицале су на привреди развој, структуру становништва и политичко уређење, а
услед ових промена, формирало се и мењало и само право. Право је одраз свих околности у
једном друштву, одраз је живота људи и њихових свакодневних проблема.

Римско право није само историја – оно је основ права савремене Европе

. После

проласти Западног римског царства, варварске краљевине формиране на тлу западне
Европе преузеле су римско право само у упрошћеном облику. Источно римско царство, у ово
време, опстаје и даље као Византија и примењује и даље правила римског права, мада у
измењеном облику, све до пада Византије. После тога, правила римског права и на Истоку
чува и преноси црква.

Школа глосатора

упознаје Европу са Јустинијановом кодификацијом.

Школа постглосатора

наставља рад глосатора и извлачи општа правила и принципе из глосама (објашњењима)
допуњених римских текстова, постављајући тако темеље за тзв. опште право средњовековне
Европе. Школа елегантних јуриста приступа реконструкцији изворних текстова, и Годфроа
издаје Јустинијанову кодификацију под називом

Corpus iuris civilis

. У међувремену се одвија

и поновна примена правила римског права у свакодневној пракси –

рецепција римског

права

. Школа природног права тражи и налази у римском праву правила која су од природе

дата и која могу бити универзална. Ни покушај германистичког немачког правца
историјскоправне школе да одстрани римско право из немачког права, није уродио плодом.
Правила римског права су преузета у модерне кодификације грађанског права: Француски
грађански законик, Немачки грађански законик, Швајцарски грађански законик, Аустријски
Општи грађански законик (по узору на њега је настао Српски грађански законик), итд..

Увод у савремено грађанско право.

Према Улпијану, право се делило на јавно и приватно –

Јавно право је оно, које се односи на целу римску заједницу, а приватно на интерес
појединаца, јер су користи некад опште (јавне), а некад приватне. Римско право је једина
наставна дисциплина на правним факултетима која студентима омогућује увид у
функционисање целокупног правног система, као и динамику развоја правног система у току
векова.

Латински језик је међународни језик правника

. Латинска правна терминологија није

присутна само у римском праву, она је правна терминологија прихваћена у међународним
разменама, те и код нас.

3. ПЕРИОДИ РИМСКЕ ИСТОРИЈЕ И РИМСКОГ ПРАВА

При периодизацији како римске историје, тако и римског права, узимају се у обзир битне
промене у римском друштву и праву, које дају посебно обележје сваком одређеном периоду.

Периоди римске историје.
У погледу периодизације римске историје по правилу се прате промене у организацији
власти.

1. Архаични период

. Од времена када је, по традицији, Ромул у својству првог краља (rexa)

означио границе града, тј. од оснивања града Рима 754. године п.н.е., па све до прогонства
Тарквинија Охолог 509. године п.н.е., Рим су предводили краљеви и према томе, овај период
се зове периодом краљевства или архаичним периодом.

2. Република

. После протеривања Тарквинија Охолог 509. године п.н.е., који није слушао ни

скупштину ни сенат, римски народ је одлучио да над њим више неће владати краљеви, него
ће сами, заједнички управљати својом заједницом, и по томе, овај најдемократскији период у
римској историји, назван је република.

3. Принципат

. Република у првом веку п.н.е. првенствено због пораста њене територије,

долази у озбиљну кризу. Чак се поставило и питање опстанка Империје. Излаз из ове кризе
нађен је у преласку на монархијски облик владавине, засад, само у прикривеном облику. На
власт је дошао Октавијан Август, који је прихватио да буде само први у сенату, по чему је овај
период, који је познат као римски мир, назвао принципат.

4. Доминат

. Почев од Диоклецијана, цареви се ни формално не представљају више као

представници народа. Они сада владају по божијој вољи, као представници бога на земљи –
као господар и бог и сходно томе, овај период се зове доминат.

Периоди римског права.
У погледу одређивања периода развоја римског права, делимично се прати периодизација
римске историје, али у одређеној мери се констатује и померање граница појединих периода,
јер се битне одлике права појединих периода не могу разграничити са тачним датумом.

1. Архаично право

. Од оснивања града Рима 754. године п.н.е. па све до доношења Закона

XII таблица 451/50. године п.н.е., право је било углавном неписано, засновано на обичајима и
тумачењима свештеника. Овај период у развоју римског права назван је периодом архаичног
права.

2. Преткласично право

. Од оношења Закона XII таблица право постаје писано, постепено се

ослобађа религије и постаје опште добро римских грађана. Овај период стварања права
назван је преткласичним правом и траје до краја старе ере.

3. Класично право

. Принципат одликује сарадња принцепса са правницима које је он сам

овластио да могу да тумаче право. Ова сарадња је довела до највећег степена развоја
римског права, до стварања нових правила, оних која имају трајну и универзалну вредност, и
према томе, право овог периода добија назив класично римско право.

4. Посткласично право

. Овај последњи период се подудара са периодом домината. Означен

је као период назадовања права услед упрошћавања права под утицајем народног схватања
права на Западу. Поред негативних оцена, ипак је било и одређеног напретка. У овом
периоду у већој мери се користе писане исправе, а поред тога сачињавају се збирке правних
правила.

4. ДРУШТВЕНО ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У АРХАИЧНОМ ПЕРИОДУ
(КРАЉЕВСТВУ)

У то време Римљани су живели у родовском уређењу. Сматра се, да је Рим основало 300
родова, који су били удружени у 30 курија (братства), и у 3 племена:

Ramnes, Titienses,

Luceres

. Савезом ових племена настао је римски народ –

Populus Romanus или Quirites

Римљани су већ у овом периоду савезима или покоравањем суседних племена успели да
свом граду прикључе и околне територије.

Становништво.

Довођењем у Рим у ратовима заробљених припадника других народа, као и

доласком занатлија и трговаца, настаје нови слој становништва, који није укључен у римске
генсове Сматра се да су они формирали посебан слој

плебејаца

. У односу на њих,

припадници римских генсова (староседеоци), обзиром на то, да су имали своје гентилско
порекло, чинили су слој

патриција

. Поред странаца који су се стално настанили у Риму,

припадници других народа долазили су у Рим разним поводом (страна изасланства,
пријатељске посете, трговина) и без намере настањивања. Они су као странци (

перегрини

да би могли да остваре циљ свог доласка, требало је да се ставе у својству клијената под
заштиту (патронат) римског патриција. На овај начин је створен однос патрон – клијент који је
био заснован на узајамном поверењу и помоћи патрона и његовог клијента.

Привреда

. Била је типа затворено–кућне привреде. Римљани у овом периоду поред

ратовања (рат ради пљачке), бавили су се првенствено узгојом ситне стоке. Патрицијима као
припадницима римских генсова била је доступна гентилска земља, пашњаци и шуме. Римска
породица, типа конзорцијума (породичне задруге) била је приморана да радом свих својих
чланова произведе све што је било потребно за њен опстанак. Оно што се произвело,
углавном се и потрошило у оквиру породице. Према томе, породица је представљала и
произвођачку и потрошачку заједницу.

5. ОРГАНИ ВЛАСТИ У АРХАИЧНОМ ПЕРИОДУ (КРАЉЕВСТВУ)

Органи власти у овом периоду су:

rex

сенат

скупштина

Краљ (

rex

)

има војну, судску и политичку власт и обавља свештеничку функцију.

Сенат

као светодавни орган био је састављен од старешина римских генсова.

Скуппштина

је у почетку била организована по братствима, тзв. куријатска скупштина. У овој

скупштини били су окупљени војно способни мушки чланови римских генсова, који су се због
бројности, при гласању окупљали по куријама (братствима). Њихови представници би одлуку
курије пренели на ниво скупштине свих курија. Већином гласова курија би се формирала
одлука куријатске скупштине.
У току овог периода дошло је до даљег друштвеног раслојавања и самим тим, и до промене
интересе појединих друштвених слојева. Обогаћени представници плебејаца тражили су
учешће у органима власти, из којих су били искључени услед тога што нису били припадници
римских генсова. С друге стране, ни обогаћеним патрицијима није одговарало да имају исти
утицај на доношење одлука као и сиромашни чланови римске заједнице.

својинском спору, сноп прућа власт магистрата, а рука власт мужа над женом. У овом
периоду правни послови су строго формални и апстрактни.

8. ИЗВОРИ АРХАИЧНОГ ПРАВА

Поред обичаја, од каснијих писаца сазнајемо, да су и сами краљеви доносили законе. То су
тзв.

краљевски закони

. У погледу ових закона постоји много неизвесности, како у погледу

њихове аутентичности, тако и у погледу тога да ли су их доносили сами краљеви, или су били
разгласани за време одређеног краља на скупштинама.

Римљани су већ у овом периоду регулисали своје односе и са другим народима са којима су
долазили у контакт, или са којима су ратовали. Тако настају правила свештеничког колегија,
фециала –

фецијално право

, које уређује како мирнодопске односе Римљана са другим

народима, а такође прописује и правила за ратне прилике, а посебно за вођења тзв.
праведног рата.

У овом периоду се закључују и први

међународни уговори

Овај период се завршава доношењем Закона XII таблица, првом збирком правних правила,
пре свега обичајних. Овај закон је сакупио правила најстаријег права, касније названог ''старо

ius civile

''.

9. ЗАКОН XII ТАБЛИЦА

Настао је на захтев плебејаца, који су услед непознавања обичаја губили спорове, или су
тумачењем   правила   од   стране   свештеничких   колегија,   у   којима   нису   имали   свог
представника, били доведени у неправедан положај. Плебејци су захтевали да се запишу и
објаве   закони.   Патрицији   су   пристали   на   то,   не   само   због   притиска   плебејаца,   него   и   у
могућности да у закон унесу и нека нова правила у сопственом интересу.
За   израду   закона   била   је   одређена   посебна   магистратура,   комисија   од   десет   чланова
састављена од патриција, са задатком да напише законе. Ова комисија је написала десет
таблица, затим је образована једна друга мешовита патрицијско-плебејска комисија, која је
овим таблицама додала још две таблице.
Закон   је   писан   једноставним   језиком,   у   кратким   реченицама   у   виду   стихова   који   се   лако
памте.
Овај   закон   у   највећем   делу   представља   кодификацију   обичаја.   Нису   унета   сва   обичајна
правила, него само она која нису била довољно позната и због тога су била спорна.

Правила су распоређена по таблицама на следећи начин:

1. покретање поступка
2. ток поступка
3. извршни поступак
4. породични односи
5. статусно и наследно право

6. и 7. имовинска питања
8. деликти
9. кажњавање за деликте
10. религијска правила
11. и 12. уређивање различитих питања.