Istorija Srbije od 19. do 21. veka
ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ
ВИСОКОШКОЛСКА ЈЕДИНИЦА У ПАНЧЕВУ
IME
(бр. индекса)
„Историја Србије од 19. до 21. века“
(Семинарски рад из предмета Општа историја државе и права)
Панчево, 2012.
I.РЕЗИМЕ
Књига добиjена за писани рад
„Историја Србије од 19. до 21. века“
обрађује раздобље
историје у времену ликовне уметности, развијању школства, развој модерне политичке
историје и битци на Косовом пољу. Овај период обухвата тумачење косовских митова,
такођ и национално – политичке визије за Кнежевину, који се чинио тајним програмом,
такође се појављују први уставобранитељи.
2

I.
РЕЗИМЕ ……..………………………………………………………...2
II.
ПРЕДГОВОР ……………………………………..…………………...3
III. САДРЖАЈ……………………………………………………………...4
IV. ТЕКСТ (125-127 , 140-148)….….….………….…………………..…5
V.
ЗАКЉУЧАК ………………………………………..………………..13
VI. ЛИТЕРАТУРА ……………………………………………………….14
4
IV. ТЕКСТ
јавио је већ 1828. Године панонски Србин Јован Стерија Поповић (1806-1856), син грчког
трговца и славеносербски образоване српске мајке. Потом су следиле даље обраде: 1858.
Цар Лазар Матије Бана, 1864.
Милош Обилић
Јована Суботића, 1889. Лазар Милоша
Цветића и многе друге драме. У делокругу ликовних уметности, тј. сликарства, Косово је
постало у последњој трећини 19. века. У пионире је спадао сликар Адам Стефановић
(1832-1887), који је студирао на уметничким академијама грешка у Минхену и Бечу и
урадио више литографија (делом у сарадњи с Павлом Чортановићем) о косовском миту:
Југ Богдан и његови синови
(око 1875), Милош убија Мурата (1871) или
Битка на Косову
пољу
(1875). Сликар историјских слика Паја Јовановић, који је већ поменут у вези с
Великом сеобом Срба 1690. Године
, урадио је слику
Милош Обилић, Марко Краљевић и
вила.
А први значајни српски вајар Ђорђе Јовановић (1861-1953), који се школовао на
уметничким академијама у Бечу, Минхену и Паризу, радио је од 1892. До 1900. Наједном
импозантном косовском споменику у Крушевцу, за који је на Светској изложби у Паризу
1900. награђен златном медаљом. Ова три имена репрезентују моноге уметнике који су
косовски мит обрадили у уљаним сликама, литографијама, фрескама
Косовски мит почива на тумачењу и естетизацији онога
што није било.
Битка на
Косову пољу није била судбинска „прекретница” и „највећа катастрофа“ у српској
историји; она није била ни крај средњовековне велике Србије, која се већ била распала,
нити је била крај српске државе, која је постојала и после Косова, па је под књегињом
Милицом и њеним сином Стефаном Лазаревићем чак доживела још један културни
процват. И она није била почетак петовековног „турског ропства”. „Издаја“ Вука
Бранковића или ,,завет“ цара Лазара нису биле одсудни из исход битке; а њен политички
значај није био већи (или мањи) од других битака (на пример, битка на Марици 1371. или
друге битке на Косову пољу 1448). А ипак су све до у данашње време битку на Косову
српски аутори упоређивали
125
с многи другим великим „догађајима” из „светске повеснице“: с битком на Дону
(Куликово) 1380, с битком код Поатеја (732) или с битком код Термопила (480. г. пре Хр.).
Аутори срп-ског порекла у САД истичу пример освајања мисионарске станице Аламо
1836. како би америчкој публици предочио значај
Косова
. Други опет наводе битку код
Хастингса 1066. или битку у долини Ронкевала 778. године. Листа поређења је теоријски
неограничена. Она је колико упечтљатива толико и чудна. Tertium comparationis при томе
не игра улогу. Важне су при томе само имагинарне перипетије, оно судбинско, наводно
архетипско, францинација „сумраком богова“. Једино сазнање до којег се таквим
поређењима може доћи гласи: Косовска битка је значајна; њен занчај налази се у њој
самој. Све остало није само неважно него је и спорно.
Било би погрешно када би се косовски мит у дословном смислу разумео као
„invention of tradition“, јер сви елементи мита били су одавно познати и становништво их
Вреди поменути, између осталог, фреску Николе Алексића (1808-1873) у цркви у Остојићеву (Војводина)
(око 1870), која приказује МИлоша Обилића како убија Мурата.
Многа од тих дела су репродукована код МИхаљчић, РАде
Јунаци косовске легенде
, Параћин 1993.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti