Istorija srpskoga naroda

ВОЈВОЂАНСКИ

МУЗЕЈ

БИБЛИОТЕКА

Бр

.   K II 247 

ИСТОРИЈА

СРПСКОГА

НАРОДА

написао

ВЕНИЈАМИН

КАЛАЈИ

са

овлашћењем

пишчевим

ПРЕВЕО

ГАВРИЛО

ВИТКОВИЋ

БЕОГРАД

КЊИЖАР

ИЗДАВАЧ

ПЕТАР

ЋУРЧИЋ

ШТАМПАНО

У

ДРЖАВНОЈ

ШТАМПАРИЈИ

 1882 

ДЕО

ПРВИ

Од

сеобе

Срба

до

пропасти

српске

државе

ГДЕ

ЈЕ

ШТО

Предговор

српској

публици

од

писца

Предговор

од

преводиоца

I.  

Стање

илирско

-

трачког

полуострва

за

време

досељења

српскога

народа

II.  

Од

досељења

српскога

народа

до

оснивања

краљевства

III.  

Династички

развитак

државе

IV.  

Сјајно

доба

српске

државе

V.  

Опадање

и

пропаст

српске

државе

1

2

ПРЕДГОВОР

СРПСКОЈ

ПУБЛИЦИ

Срдачно

се

одзивам

часноме

позиву

, 

да

својом

изјавом

представим

дело

своје

српскоме

читалачком

свету

. 

За

мене

странца

нема

већег

признања

, 

него

што

ће

се

дело

моје

појавити

на

језику

онога

народа

, 

из

чије

сам

прошлости

желео

да

насликам

један

период

. 

Не

знам

да

ли

сам

успео

, 

да

и

најмање

одговорим

захтевима

озбиљнога

писања

историје

; 

не

знам

да

ли

ћу

ма

у

колико

заслужити

одобравање

и

признање

српског

научног

света

. 

Само

толико

смем

тврдити

, 

да

нисам

штедео

ни

времена

ни

труда

, 

да

набавим

податке

, 

у

колико

су

ови

у

опште

били

за

мене

приступни

, — 

и

да

ми

је

била

једина

мета

, 

коју

сам

желео

постићи

, 

да

расветлим

стварну

истину

. 

Знам

добро

да

се

не

да

замислити

апсолутна

објективност

. 

Особина

ауторова

, 

његов

субјективни

развитак

, 

начин

мишљења

, 

и

на

свему

томе

основана

поимања

, 

често

преотму

маха

покрај

све

добре

воље

, 

која

тежи

, 

да

по

што

по

то

буде

објективна

. 

Према

томе

, 

и

ако

се

ја

, 

што

је

посве

природно

, 

придржавам

својега

тумачења

факата

и

карактера

лица

која

раде

, 

као

и

свега

, 

што

сам

из

тога

изводио

: 

опет

је

далеко

од

мене

то

, 

да

присвајам

себи

непогрешивост

, 

и

то

не

само

за

поједине

податке

, 

но

ни

с

погледом

на

то

, 

како

сам

их

схватио

. 

И

по

томе

веома

бих

радо

примио

сваку

исправку

, 

па

и

супротне

назоре

. 

Много

сам

се

живљим

и

стварнијим

интересом

заузимао

за

српску

историју

, 

а

да

не

бих

желео

, 

да

се

она

у

сваком

обзиру

и

што

потпуније

расветли

, 

што

се

опет

може

постићи

само

живим

измењивањем

назора

и

идеја

, 

а

не

само

сухопарним

набрајањем

онога

што

се

догодило

и

збило

. 

Не

поричем

ни

то

, 

да

заузимање

за

неку

ствар

претпоставља

већ

и

неку

меру

симпатије

. 

Непристрасност

у

пуној

мери

одржати

, 

остаје

и

тако

свагда

само

идејална

мета

, 

која

се

не

да

са

свим

постићи

, 

она

не

искључује

симпатично

схватање

. 

Наравно

је

дакле

, 

да

сам

, 

проживевши

у

Србији

толико

година

, 

предузео

не

само

с

интересом

већ

са

правом

симпатијом

, 

да

напишем

историју

српскога

народа

. 

Ова

је

историја

међу

тим

значајна

већ

и

са

општег

гледишта

, 

више

но

што

се

то

можда

чини

на

први

поглед

. 

У

средњем

веку

српска

држава

не

само

на

истоку

, 

но

може

се

рећи

и

у

осталој

Европи

, 

умела

је

да

извојује

себи

место

у

реду

најзнатнијих

и

најсилнијих

држава

. 

За

сјајне

владе

силнога

Душана

српско

име

бејаше

чувено

и

поштовано

код

свију

народа

тадашњег

образованог

света

. 

Владаоци

Србије

пресудно

су

утицали

на

судбину

балканског

полуострва

, 

а

византијска

држава

у

основима

је

задрхтала

под

њиховим

силним

ударцима

. 

Али

мину

доба

светлости

, 

нестаде

српске

државе

, 

па

се

чињаше

да

је

и

српски

народ

коначно

збрисан

из

реда

осталих

народа

. 

Кад

, 

али

у

најновије

доба

привлачи

на

се

пажњу

нашу

такав

појав

, 

коме

равнога

не

може

показати

историја

света

. 

Буди

се

један

народ

и

уздиже

се

до

народне

самосвести

после

вековног

робовања

. 

Јер

је

без

сумње

један

од

најзанимљивијих

и

најпоучнијих

догађаја

, 

што

 — 

после

тако

дуготрајног

тлачења

, 

под

којим

у

мало

што

народно

биће

није

са

овим

ишчезло

, 

тако

рећи

прост

свет

, 

растурен

на

друштвене

елементе

, 

својом

снагом

, 

без

туђе

помоћи

, 

црпући

одушевљење

из

старинских

предања

, 

нагоном

родољубља

одушевљен

, 

не

имајући

не

само

најпотребнијега

уређења

за

оствареље

снажнога

покрета

, 

него

лишен

чак

и

најпримитивнијих

помоћних

средстава

 — 

годинама

продужује

витешку

борбу

противу

много

надмашније

силе

; 

и

што

тај

прост

свет

бива

толико

способан

, 

да

опет

постане

народ

, 

па

још

да

створи

себи

самосталну

државу

, 

која

одговара

модерним

захтевима

. 

То

су

Срби

извојевали

у

почетку

овога

века

својом

револуцијом

, 

у

којој

су

истрајали

, 

да

се

томе

дивити

морамо

. 

С

тога

они

из

прошлости

своје

могу

црпсти

веру

у

своју

будућност

, 

те

с

тога

им

је

историја

од

општег

интереса

и

за

друге

народе

. 

У

Будим

-

Пешти

 14 (26) 

новембра

1877. 

ПИСАЦ

4

Срба

и

свију

балканских

народа

стекао

име

и

важан

положај

. 

С

тога

је

од

велике

важности

, 

шта

је

он

о

нашем

народу

написао

. 

Г

. 

Калаји

говори

и

пише

српски

, 

а

разуме

руски

и

многе

друге

словенске

језике

. 

Он

је

својим

важним

положајем

и

по

материјалним

средствима

имао

прилике

, 

да

изучи

и

употреби

још

непечатане

листине

из

архиве

Српског

Ученог

Друштва

и

многе

приватне

историјске

изворе

. 

Ја

сам

за

сада

превео

први

део

, 

или

као

што

га

г

. 

писац

у

својој

скромности

назива

уводом

. 

Овај

део

, 

у

коме

г

. 

Калаји

разлаже

сјајно

доба

српске

државе

, 

права

је

сјајна

партија

самога

дела

. 

У

кратким

и

језгровитим

оценама

политике

српске

под

Немањићима

, 

а

на

име

под

Душаном

огледа

се

пишчево

свестрано

познавање

свију

појединих

страна

нашега

народног

живота

, 

и

са

државничким

погледом

изведена

анализа

државнога

уређења

и

наше

образованости

у

средњем

веку

. 

Важни

утицај

српске

цркве

, 

на

прастарим

правним

обичајима

основано

правосудство

, 

што

се

у

Душановом

закону

огдеда

; 

војска

, 

финанција

, 

народна

економија

, 

баштинске

свезе

, 

одношаји

друштвених

редова

, 

политичка

моћ

властеле

и

свештенства

, 

све

је

то

оцењено

по

резултатима

најновијих

критичких

истраживања

, 

и

све

је

то

изложено

у

органској

целини

. 

Објективаост

г

. 

писца

, 

као

странца

, 

заслужује

потпуно

признање

. 

Његова

симпатија

огледа

се

у

његовом

делу

, 

а

нарочито

при

оцени

културног

значаја

Душановог

законика

, 

и

у

овим

топлим

речима

, 

којима

је

писац

, 

у

свом

предговору

српској

публици

, 

дао

израза

своме

поштовању

, 

а

особито

свом

дивљењу

ономе

, 

што

је

српски

народ

с

почетка

овога

века

извршио

, 

и

чему

он

не

налази

равнога

у

историји

света

. 

Та

његова

симпатија

није

га

заслепила

, 

те

да

не

види

слабости

и

погрешке

наше

. 

Г

. 

Венијамин

Калаји

има

за

то

врло

оштро

око

и

износи

их

на

видело

пером

правога

државника

. 

Али

исто

тако

бистри

поглед

овога

државника

с

поштовањем

признаје

и

уважава

све

оно

, 

што

је

добро

у

нашем

народном

животу

, 

и

где

што

нађе

, 

он

то

, 

као

неки

скупоцени

бисер

, 

ниже

на

златну

жицу

. 

И

не

само

то

. 

Господин

Калаји

, 

кад

већ

нађе

и

изнесе

на

видик

наше

мане

, 

труди

се

, 

да

их

као

по

све

природне

објасни

, 

да

их

у

неку

руку

извини

. 

Па

кад

се

то

не

да

цравдати

, 

он

се

окреће

свима

другим

сувременим

народима

, 

па

им

узвикује

: 

ко

је

од

вас

без

греха

, 

нека

се

први

каменом

баци

! 

Дужност

ми

је

сад

да

поменем

оно

, 

што

сматрам

за

поглавиту

ману

овога

иначе

изврсног

дела

. 

Пре

свега

имам

да

означим

као

очиту

тежњу

господина

писца

, 

што

он

, 

у

овом

свом

делу

, 

на

сваком

месту

, 

где

је

говор

о

Босни

, 

труди

се

да

докаже

, 

како

је

ова

стајала

под

врховним

господарством

круне

св

. 

Стевана

, 

и

да

никад

није

или

бар

за

кратко

време

да

је

бивала

у

заједници

са

српском

државом

. 

Али

и

онда

, 

кад

, 

као

добар

мађарски

патриота

, 

заступа

чисто

интересе

мађарске

државе

, 

да

би

из

тога

констатовао

право

и

доследност

политике

тобожњег

круга

интереса

 (Interessen-

Sphäre), 

и

онда

, 

велим

, 

ма

и

нехотице

, 

даје

нам

веома

важну

поуку

, 

коју

вреди

запамтити

. 

Говорећи

о

добу

српске

самосталности

, 

сву

несрећну

поцепаност

и

неслогу

српскога

народа

у

Босни

приписује

тој

околности

, 

што

, 

у

том

периоду

бејаше

тамо

у

Босни

непрестано

надмоћнији

католицизам

, 

а

по

том

и

утицај

мађарски

 " 

Писац

, 

на

жалост

, 

овде

престаје

бити

објективан

, 

он

не

кори

ову

нашу

ману

, 

већ

има

пред

очима

само

интересе

, 

који

су

из

тих

српских

мана

добро

дошли

мађарској

држави

. 

Али

хвала

му

и

на

томе

, 

што

у

исто

време

изриче

писац

жалосну

истину

, 

да

су

католицизам

, 

а

по

њему

и

утицај

мађарски

, 

они

зли

чиниоци

, 

који

одрођавају

, 

разједињавају

најрођенију

браћу

, 

и

од

браће

граде

крвне

непријатеље

. 

Така

бејаше

грешна

политика

старе

Угарске

, 

коју

створи

римска

курија

, 

та

стара

непријатељица

слободног

развитка

и

полета

народног

. 

У

оно

старо

доба

та

је

политика

упропастила

хришћанске

народе

на

балканском

полуострву

, 

а

помогла

Турцима

да

се

осиле

и

да

на

развалинама

српске

, 

бугарске

и

византијске

хришћанске

културе

подигне

варварску

мухамедовачку

државу

. 

Али

се

та

себична

политика

најпосле

осветила

онима

, 

њима

самима

, 

који

је

примише

и

подржаваху

. 

Мађарска

држава

пропаде

на

Мохачком

Пољу

, 

Таборишту

, 

као

жртва

своје

грешне

политике

. 

Турци

и

западни

хришћански

немачки

суседи

поцепаше

и

прегазише

негдашњу

мађарску

државу

. 

О

њу

су

се

жребали

међу

собом

турски

султани

и

бечки

ћесари

. 

5

А

данас

истина

има

, 

али

је

, 

на

жалост

, 

мален

број

мађарских

патриота

, 

који

почињу

назирати

, 

да

ће

и

садашње

непоправљено

издање

старе

грешне

и

себичне

политике

казнити

оне

, 

који

је

поновише

и

подржавају

. 

Разумемо

и

поимамо

патриотизам

г

. 

писца

и

највеће

поштовање

одајемо

његовом

патриотском

осећању

. 

Надали

смо

се

и

чак

смо

поверовали

, 

да

ће

такав

добар

патриота

, 

као

што

је

писац

, 

поштовати

и

патриотско

осећање

српскога

народа

. 

Желели

бисмо

по

томе

, 

да

је

г

. 

Калаји

, 

бар

као

писац

таког

изврсног

и

већином

објективно

написаног

дела

, 

поштујући

крвну

и

најсроднију

свезу

српскога

народа

у

Босни

, 

Херцеговини

и

у

данашњој

краљевини

Србији

, 

као

што

је

свуда

сам

признао

, 

да

су

становници

Босне

и

Херцеговине

Срби

, 

да

је

, 

велимо

, 

признао

и

оно

богом

дано

право

српскога

народа

на

ове

заиста

српске

земље

. 

Писац

врло

добро

зна

, 

да

српски

народ

, 

уз

пркос

свима

уговорима

и

договорима

, 

негује

, 

чува

и

божјом

помоћу

очуваће

и

оствариће

јединство

српскога

народа

и

цедину

српских

земаља

на

балканском

полуострву

. 

Ово

је

историјом

и

вековном

мученичком

патњом

освећено

право

српскога

народа

. 

Ово

је

у

срце

сваког

поштеног

Србина

урезано

уверење

и

уздање

, 

ово

је

народна

светиња

. 

Српски

народ

верује

, 

да

ће

доћи

време

, 

кад

ће

му

то

право

признати

и

друге

европске

државе

. 

Ово

неколико

искрених

речи

нека

буде

нов

доказ

мојих

симпатија

према

народу

мађарском

, 

коме

сам

и

по

месту

рођења

и

по

породичним

предањима

искрено

и

пријатељски

одан

, 

и

да

га

по

његовим

врлинама

високо

ценим

и

поштујем

. 

Дао

би

Бог

, 

да

ове

моје

искрене

речи

уроде

добрим

плодом

, 

да

их

мађарске

патриоте

чују

и

онако

пријатељски

приме

, 

као

што

су

у

добром

смеру

и

намењене

; 

те

да

, 

жртвујући

своје

самообмане

и

не

слушајући

данаидске

сумњиве

понуде

, 

увиде

, 

да

је

њихово

а

и

наше

, 

као

и

осталих

народа

балканских

, 

једино

спасење

од

немачких

тежња

за

истоком

, 

ако

узајамно

будемо

поштовали

своја

права

, 

и

ако

искрено

узгајимо

и

ушчувамо

пријатељство

, 

споразумевање

и

заједницу

правих

својих

узајамних

интереса

. 

Друга

је

мана

овога

дела

, 

што

писац

, 

као

да

завршује

српску

историју

пропашћу

српских

држава

у

средини

Х

V-

ог

века

. 

Изгледа

, 

као

да

је

са

државом

српском

сахрањен

и

народ

српски

, 

да

је

у

гробу

лежао

као

мртав

некаквих

 350 

година

, 

па

је

онда

у

један

пут

чудесним

начином

васкрсао

. 

Историја

г

. 

Калаја

представља

, 

као

да

је

српски

народ

, 

после

необичног

напора

у

 XIII 

ом

, 

Х

IV-

ом

и

Х

V-

ом

веку

, 

не

само

изгубио

свој

државни

строј

, 

него

је

још

пао

у

неку

крајну

немоћ

, 

да

се

растворио

у

друштвене

елементе

, 

па

у

мртвилу

провео

три

пуна

века

. 

Ја

сам

тога

пресуднога

уверења

, 

основаног

на

историјским

фактима

, 

да

се

та

теорија

привиднога

мртвила

не

може

историјски

оправдати

. 

Народ

, 

који

по

речима

самога

цисца

, 

нешто

предузима

, 

ради

и

свршује

, 

чему

равнога

не

може

показати

историја

света

, 

који

својом

снагом

, 

без

туђе

помоћи

, 

лишен

и

најпримитивнијих

средстава

, 

сам

собом

устаје

из

мртвих

и

нов

живот

даје

, 

који

дакле

постаје

народ

, 

ствара

државу

, 

која

одговара

данашњим

захтевима

културним

, — 

такав

народ

није

могао

лежати

три

века

у

мртвилу

, 

у

таком

народу

није

могла

изумрети

животна

снага

; 

он

је

живео

и

одолео

големом

притиску

варварсвих

освајача

. 

Има

небројених

историјских

чињеница

, 

које

сведоче

о

животу

српскога

народа

у

Х

VI-

ом

Х

VII-

ом

и

Х

VIII-

ом

веку

.  

То

сведоче

непрекидни

устанци

у

свима

покрајинама

српским

, 

устанци

, 

којима

ови

тобожњи

мртваци

вечито

протестују

противу

турског

господарства

. 

То

сведочи

историја

српскога

народа

у

јуначкој

Црној

Гори

. 

То

сведочи

историја

српских

ускока

у

јадранском

приморју

. 

То

сведочи

вековна

борба

српских

хајдука

противу

турсвога

насиља

. 

То

сведочи

историја

српских

исељеника

у

Аустро

-

Угарску

монархију

, 

у

Русију

и

у

области

млетачке

републике

. 

То

сведочи

историја

света

, 

„

свете

римске

империје

," 

Аустрије

и

Угарске

. 

То

сведоче

повеље

и

листине

тих

аустро

-

немачких

царева

и

угарских

краљева

, 

дароване

српском

народу

за

његову

, 

тако

маћешки

награђену

лојалност

. 

И

сам

онај

чувени

министар

Бартенстајн

толико

говори

о

користи

, 

о

бујном

животу

и

раду

Срба

у

аустро

-

угарској

. 

Најпосле

све

то

зна

и

сам

писац

, 

господин

Калаји

, 

да

су

Срби

заиста

живели

, 

где

су

становала

, 

и

да

су

баш

у

то

доба

издржали

најжешће

борбе

са

Турцима

и

мађарским

устаницима

. 

То

знају

и

они

лажни

апостоли

 "

свете

римске

пропаганде

," 

који

су

пакленим

средствима

ширили

и

силом

оружја

наметали

католицизам

српским

крајишницима

и

осталим

Србима

у

Тројној

7

ДЕО

ПРВИ

ОД

СЕОБЕ

СРБА

ДО

ПРОПАСТИ

СРПСКЕ

ДРЖАВЕ

I 

Стање

илирско

-

трачког

полуострва

за

време

досељења

српскога

народа

Оне

јужно

-

источне

земље

европске

, 

које

се

од

Дунава

и

Саве

к

југу

, 

а

између

црног

, 

јадранског

и

егејског

мора

, 

шире

, 

и

које

су

под

именом

илирско

-

трачког

, 

данас

пак

много

више

под

именом

балканског

полуострва

познате

, 

играју

у

историји

, 

још

од

најстаријих

времена

па

до

наших

дана

, 

важну

улогу

. 

На

овом

је

земљишту

основао

Филип

 II 

македонску

државу

, 

од

овуд

се

подигао

син

му

Александар

Велики

да

свет

покори

. 

Ово

је

полуострво

позније

постало

средиштем

византијској

држави

, 

оно

је

и

данас

језгра

османском

господарству

у

Европи

. 

У

историји

овога

полуострва

за

две

тисуће

година

проноси

се

слава

Александра

Великог

, 

Константина

и

Мухамеда

 II. 

Поред

ових

одличних

историјских

лица

налазимо

Пирха

, 

смелога

краља

од

Епира

, 

Симеуна

, 

моћнога

цара

. 

бугарског

, 

силнога

Душана

, 

цара

српског

, 

Скендербега

, 

непобедног

господара

арбанашког

, — 

личности

, 

које

се

као

сјајни

метеори

јављају

на

илирско

-

трачком

полуострву

и

. 

које

пресудно

утичу

на

судбину

ових

земаља

. 

Нема

земље

у

Европи

, 

која

је

била

позорница

толиких

пресудних

промена

, 

такових

вековних

хаотичних

преображаја

, 

као

што

је

било

ово

балканско

полуострво

. 

Осим

непрекидног

образовања

нових

држава

, 

које

тако

рећи

једна

, 

на

другу

нагрћу

; 

много

више

привлаче

нашу

пажњу

на

се

она

непрекидна

етнографска

гомилања

и

преврати

, 

што

се

или

не

опажају

или

се

насилно

свршују

, 

и

који

се

збивају

час

неприметно

час

бурно

силовито

, 

обухватајући

веће

или

мање

гомиле

народа

, 

и

то

често

независно

од

политичких

међа

и

установа

, 

а

који

управо

ни

до

наших

дана

нису

коначно

престали

. 

На

целој

земљиној

кугли

мучно

је

наћи

област

исте

величине

, 

на

којој

су

толики

и

тако

разни

народи

краће

или

дуже

времена

становали

. 

Неки

народи

као

вихар

проује

, 

за

собом

ни

трага

не

оставе

. 

Други

се

опет

мирно

и

неприметно

настане

, 

тако

, 

да

и

најмарљивији

историјски

испитач

једва

нагађа

време

њихова

доласка

. 

Часом

се

опет

јавља

неки

народ

, 

оснива

силну

државу

, 

па

по

том

га

са

свим

нестане

, 

само

што

своје

име

позајмљује

побеђенима

, 

који

за

тим

настављају

од

несталих

освајача

наслеђену

мисију

. 

Кад

што

налазимо

у

овим

земљама

јако

насељене

државе

у

најлепшем

цвету

; 

час

опет

лежи

све

у

развалинама

, 

и

оне

до

скора

култивисане

покрајине

падају

готово

у

старо

дивљаштво

. 

И

такав

се

појав

често

понавља

у

историјским

периодима

. 

Али

и

код

најразличнијих

народа

, 

који

су

се

на

овом

полуострву

стално

настанили

, 

и

који

су

створили

уређене

државе

, 

опажа

се

тежња

, 

да

уједине

све

области

, 

што

чине

стварну

целину

балканског

полуострва

. 

Да

све

потпуно

уједине

, 

само

су

Византинци

и

Османи

успели

, 

и

то

први

само

за

кратко

време

. 

Супротне

струје

, 

које

се

од

времена

на

време

јављају

, 

па

се

кад

што

и

јако

осиле

, 

разлабаве

и

паралишу

централну

владу

. 

Ове

средобежне

и

средотежне

тежње

, 

што

у

једно

исто

време

раде

, 

у

балканским

су

земљама

на

сваки

начин

један

од

најчудноватијих

историјских

појава

, 

који

се

и

данас

онако

исто

опажати

могу

, 

као

и

пре

толико

векова

. 

За

време

Иродота

налазимо

, 

да

на

балканском

полуострву

живе

многобројна

племена

трачко

-

илирских

народа

. 

И

ови

се

могу

, 

као

и

већина

данашњих

европских

становника

сматрати

као

огранак

— 

можда

као

прво

одвојени

огранак

 — 

аријске

народне

породице

. 

Вероватно

је

, 

да

су

Трако

-

Илири

дошли

са

јерменског

висоравна

, 

овога

прастаништа

свију

Аријеваца

, 

у

јужно

-

источне

крајеве

Европе

. 

Да

ли

су

они

овде

нашли

још

старије

становнике

, 

и

од

које

су

расе

ови

били

, 

то

се

не

зна

. 

Ми