Рим – Метропола света
Повољни природни услови Рима – плодна долина, близина мора са којим је био
повезан пловним Тибром, брежуљкасти рељеф погодан за одбрану, утицали су и
омогућили да се Рим учврсти и развије у крупан и значајан град. У периоду
републике Рим постаје главни град Латинског савеза држава а после пунских
ратова, победе над Македонијом и Грчком Рим постаје најјача држава на
Средоземном мору. По освојеним земљама Средоземља и Балкана образују се
римске провинције.
Подпадање многих градова Средоземља под централну власт Рима довела је
до њиховог успона у економском и културном погледу. Сама чињеница да се
велика територија државе, која је заузимала половину Европе и знатан део
приморских области Африке и Азије, назива Римском империјом јасно показује
колики је значај имао град Рим у животу и организацији целе империје.
Период владавине Августа значајан је по учвршћењу мира, повећању
безбедности и прирасту становништва. Процесу урбанизације доприносили су
развој трговине и прилив капитала у градове. У то време у Риму се развија
интезивна изградња стамбених и јавних грађевина, што подиже светски значај
Рима. У то време Рим је развио широку прекоморску трговину са Истоком и
другим областима Средоземља.
Римска империја достиже свој врхунац за време династије Антонина (96 –
192 године н.е.). Тада Рим постаје у пуном смислу метропола света – према
процену у том периоду је имао између 1,5 и 2 милиона људи. Становништво Рима
је било веома разноврсно и по народности и по социјанлном саставу. У Рим су
долазили људи са свих страна света – из тога разлога савремени историчари га
називају „општим градом“, „сабиралиштем земаљског круга“, „светским
коначиштем“ итд. Софиста Полемо назвао је Рим, у другој половини ИИ века,
„компендијум света“. Историјска документа говоре о томе да у Рим притичу
огромне масе осиромашених сељака који су остали без земље и који се претварају у
баласт за град. Они постају „пролетери“ који добијају од државе бесплатан хлеб.
Сматра се да је њихов број у целој империји достизао бројку од око 800.000.
1
Утбанистичка структура Рима
Рим се током века проширивао, развијао, реконструисао, почев од првобитног
насеља на Палатинском брегу, до милионског града који се развијао на обе обале
Тибра, укључујући у територију града брегове Капитол, Авентин, Целиус,
Палатим, Квиринал, Есквилин и Винимал.
У развитку Рима значајна је етапа владе Августа, када се Рим после разарања од
страна Гала, интезивно и брзо изграђује. У ИИИ веку изграђен је Аурелијанов зид
који је омеђио највеће границе старог Рима. Центар Рима се изграђује у области
Палатинско и Капитолсог брега. Ту је и настао Римски форум уоквирен храмовима
и друштвеним зградама.
Рим није има чврсту границу градске територије него се стапао са околним
насељима. Обим Рима је 74 године износио, по Плинију, 13.200 корка или 19.536
метара. Територијално Рим је био мањи од Александрије и Антиохије, али је имао
више зграде.
Рим као престоница највеће империје добија садржину и структуру која га
приближава данашњим великим градовима. Град је под Августом био издељен на
14 региона, од којих су три била употребљена за монументалне грађевине.
Централни блокови Рима експропришу се од грађана за монументалну изградњу. У
ту сврху се регион X намењује за царске палате, регион XИ за проширање циркуса
а регион ИВ за изгрању царских форума.
Брегови Целиус и Авентин постају богато изграђени аристократски крајеви.
У Римској кампањи су се шириле дуж излазних путева предграђа са летњиковцима
и вилама, са пространим, добро уређеним вртовима. Троструки појас вила око Рима
допирао је до седмог и осмог миљског камена на Виа Аппиа и Виа Номентана. У
исто време док су брегови Есквилин, Монте Пинчо били у вртовима, као
непрегледни паркови, просечна ширина улице је 5 до 7 метара а висина најамних
зграда је ишла и до 7 спратова. Насупрот тишини која је владала у појасу
летњиковца и вила Хорације, Марцијал и Јувенал говоре о несносној буци која је
владала у граду.
2
