Visoka poljoprivredno/prehrambena
š
kola strukovnih studija u
Prokuplju
SEMINARSKI RAD
iz predmeta
Fizika
Tema:
Istorija fizike
PROFESOR:
STUDENT:
Mr. Nebojša Cvetković
Vladimir Novović PT 781/17
-
Prokuplje,
februar 2018
. godine
-
4
Istorijski razvoj fizike kao nauke
Reč fizika potiče od grčke reči
phusis
koja znači priroda. Fizika je prirodna nauka koja
proučava prirodu u najširem smislu. Let ptica ili aviona, putovanje brodova na vodi ili
svemirskih brodova, plivanje riba ili podmornica, sudari automobila ili čestica, krenaje jabuka ili
planeta, sastav i struktura galaksija, zvezda, planeta, svega što nas okružuje – od kvarkova do
kvazara, pa čak i sam nastanak i sudbina Univerzuma, sve to proučava fizika. U savremenom
svetu sve fizičke teorije se najčešće izražavaju kao matematičke forumule, ali, kao što je
rekao
Ajnštajn
, suština svake teorije nije u forumlama već u ideji. Od davnina čovek se
interesovao za svet u kome je živeo. Ljudi su pokušavali da shvate procese koji su se oko njih
dešavali, da ih opišu i predvide. Prva "meta" ljudske radoznalosti bile su stvari u neposrednoj
blizini – zašto stvari padaju na zemlju ako nemaju oslonac, koja su sličnosti a koje razlike
između leda, drveta, vode i vazduha itd. Kako je sve više uspevao da razume svakodnevni svet
čovek je počeo da razmišlja i o prirodi svemira, obliku Zemlje, kretanju Sunca i Meseca. Bilo je
mnogo teorija koje su pokušale da objasne te pojave, ali sve one su to radile na manje ili više
pogrešan način. Bez obzira na netačnost tih teorija, one su dale ogroman doprinost daljem
razvoju fizike i ljudskog društva uopšte. Jedno od prvih poznatih "otkrića" u fizici dogodilo se
davne 585. godine pre nove ere kada je
Tales iz Mileta
uspeo je da predvidi pomračenje Sunca, a
zatim, u vekovima koji su dolazili oktića su se nizala. Teško je izdvojiti najvažnije ideje iz tog
najranijeg perioda ali sigurno treba pomenuti
učenja
Pitagorejaca
o tome da je Zemlja okrugla
(500. g.p.n.e),
Anaksagore
da su Sunce, Mesec i zvezde sastavljene od istog materijala kao i
Zemlja, sa tom razlikom da su stene na Suncu usijane (470. g.p.m.e),
Demokrita
koji je shvatio
da se Mlečni put sastoji od mnogo zvezda (385. g.p.n.e) i naravno
Aristotelovih
prvih zakona
fizike o kretanju tela. Osim posmatranja i tumačenja kako se stvari oko njih kreću stari narodi
pokušavali su da razumeju od čega je svet u kome žive izgrađen. Aristotel, i njegovi predhodnici,
smatrali su da je svet izgrađen od nekoliko elemenata. Ideja o tome koji su to elementi i koliko ih
zapravo ima vremenom se menjala, ali u osnovi uvek je bila ista: voda, vazduh, vatra i zemlja.
