I
I
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
ALKOHOLNIH PI
ALKOHOLNIH PI
Ć
Ć
A
A
Otkri
Otkri
ć
ć
e destilacije pripisuje se starim
e destilacije pripisuje se starim
Egip
Egip
ć
ć
anima
anima
. Ova
. Ova
predpostavka zasniva se na spisima
predpostavka zasniva se na spisima
cara
cara
Zoizmea,
Zoizmea,
o
o
“
“
bo
bo
ž
ž
anskoj
anskoj
kapljici
kapljici
”
”
, u kojima se iznose pojedinosti za nekoliko aparata za
, u kojima se iznose pojedinosti za nekoliko aparata za
destilaciju, navode
destilaciju, navode
ć
ć
i da ih je video kao crte
i da ih je video kao crte
ž
ž
e, na zidu anti
e, na zidu anti
č
č
kog
kog
hrama u
hrama u
Memfisu
Memfisu
, prestonici starog Egipta (
, prestonici starog Egipta (
period 3400
period 3400
-
-
2445 g
2445 g
pne
pne
).
).
Sinesije
Sinesije
(kao i Zoizme,
(kao i Zoizme,
ž
ž
iveo u 4 ve
iveo u 4 ve
ku) t
ku) t
ako
đ
e je pisao da su
ako
đ
e je pisao da su
Egip
Egip
ć
ć
ani poznavali sprave i zakonomernosti destilacije vina, jo
ani poznavali sprave i zakonomernosti destilacije vina, jo
š
š
40
40
vekova pne. Postoje predpostavke da se u navedeno prastaro doba,
vekova pne. Postoje predpostavke da se u navedeno prastaro doba,
ipak nije znalo za destilaciju vina i da su pomenuti aparati slu
ipak nije znalo za destilaciju vina i da su pomenuti aparati slu
ž
ž
ili za
ili za
destilaciju aromati
destilaciju aromati
č
č
nog bilja, u cilju dobijanja
nog bilja, u cilju dobijanja
parfema i ulja za
parfema i ulja za
balsamovanje
balsamovanje
faraona.
faraona.
Re
Re
č
č
alambik
alambik
, kojom se ranije ozna
, kojom se ranije ozna
č
č
avao aparat za
avao aparat za
destilaciju,
destilaciju,
prvi put se sre
prvi put se sre
ć
ć
e u arapskim spisima iz 10 veka ne.
e u arapskim spisima iz 10 veka ne.
Predpostavlja se da sama re
Predpostavlja se da sama re
č
č
alkohol ima korene u arapskom jeziku
alkohol ima korene u arapskom jeziku
u nazivu
u nazivu
al
al
-
-
kohol ili al
kohol ili al
-
-
kuhul,
kuhul,
kojom se nekada ozna
kojom se nekada ozna
č
č
avao fini
avao fini
puder za ulep
puder za ulep
š
š
avanje
avanje
ž
ž
ena. Postepeno je re
ena. Postepeno je re
č
č
poprimila zna
poprimila zna
č
č
enje
enje
esencije
esencije
. Paracelzus ukazuje na
. Paracelzus ukazuje na
“
“
alkohol vini
alkohol vini
”
”
kao najvrednijem
kao najvrednijem
delu vina. U novije vreme se hemijskoj nomenklaturi umesto op
delu vina. U novije vreme se hemijskoj nomenklaturi umesto op
š
š
teg
teg
pojma
pojma
“
“
alkohol
alkohol
”
”
koristi specifi
koristi specifi
č
č
an naziv
an naziv
“
“
etanol
etanol
”
”
.
.
I
I
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
ALKOHOLNIH PI
ALKOHOLNIH PI
Ć
Ć
A
A
U
Kini
su
od
VII veka
proizvodili
alkohol od pirindža a ima
podataka da su
Indijci u IX veku
destilisali aromati
č
no bilje i da su
ve
ć
tada poznavali arak i rum. Na
Cejlonu
su u to doba,
destilacijom sandalovog drveta izdvajali ulje, koje su upotrebljavali
za balsamovanje.
Gr
č
ki filozofi i lekari
Aristotel, Hipokrat, Galen, Plinije,
Diskarid
i drugi, pisali su o destilaciji u doba pne. Ipak, smatra se
da je u Evropi alkohol bio nepoznat do IX veka, kada je
Ma
č
ko
Greko
pisao o dobijanju “vatrene vode”
od vina.
Ana Komena
, k
ć
i cara Aleksandra I Komena (Carigrad, 1083-
1148) potvr
đ
uje da je destilacija bila poznata na vizantijskom dvoru
i da se car, izgubivši svest, osvestio zahvaljuju
ć
i nekoj alkoholnoj
te
č
nosti koja mu je usuta u usta.
U
srednjem veku
u Francuskoj i Italiji,
alhemi
č
ari
su obavljali
destilaciju vina i opisivali postupke proizvodnje rakije na bazi
grož
đ
a.
I
I
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
ALKOHOLNIH PI
ALKOHOLNIH PI
Ć
Ć
A
A
Posle otkri
Posle otkri
ć
ć
a
a
š
š
tamparije
tamparije
i pojave prvih
i pojave prvih
š
š
tampanih knjigam u
tampanih knjigam u
Strazburu se pojavila knjiga koja daje prikaz razvitka destilaci
Strazburu se pojavila knjiga koja daje prikaz razvitka destilaci
je u
je u
srednjem veku, pod naslovom
srednjem veku, pod naslovom
“
“
Mala knjiga o destilaciji
Mala knjiga o destilaciji
”
”
od
od
Braunsviga. Mada je razvoj procesa bio veoma spor, ipak se 1808
Braunsviga. Mada je razvoj procesa bio veoma spor, ipak se 1808
godine u Francuskoj javlja prvo kontinualno postrojenje, koje su
godine u Francuskoj javlja prvo kontinualno postrojenje, koje su
sagradili Cellier i Blumental.
sagradili Cellier i Blumental.
Sa razvojem organske hemijske sinteze, u drugoj polovini XIX
Sa razvojem organske hemijske sinteze, u drugoj polovini XIX
veka, etanol postaje potreban kao gorivo, rastvara
veka, etanol postaje potreban kao gorivo, rastvara
č
č
, antiseptik, i kao
, antiseptik, i kao
sirovina za proizvodnju velikog broja organskih komponenti.
sirovina za proizvodnju velikog broja organskih komponenti.
Me
đ
utim
Me
đ
utim
, njegova upotreba je zbog uvedenih taksi bila skupa.
, njegova upotreba je zbog uvedenih taksi bila skupa.
I
I
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
STORIJAT PROIZVODNJE JAKIH
ALKOHOLNIH PI
ALKOHOLNIH PI
Ć
Ć
A
A
U Aziji su alkoholna pi
U Aziji su alkoholna pi
ć
ć
a po
a po
č
č
ela da se piju mnogo ranije nego u
ela da se piju mnogo ranije nego u
Evropi. Prema
Evropi. Prema
Gorbo
Gorbo
-
-
u
u
u
u
VIII veku
VIII veku
u Kini je postojalo udru
u Kini je postojalo udru
ž
ž
enje
enje
“
“
neumorna pijana bratija
neumorna pijana bratija
”
”
,
,
č
č
iji su
iji su
č
č
lanovi bili obavezni da
lanovi bili obavezni da
konzumiraju znatnu koli
konzumiraju znatnu koli
č
č
inu rakije.
inu rakije.
Huber
Huber
navodi da su
navodi da su
mongolski nomadi
mongolski nomadi
,
,
č
č
ija su obitavali
ija su obitavali
š
š
ta bila
ta bila
severno od pustinje Godi, poznavali destilaciju alkoholnih te
severno od pustinje Godi, poznavali destilaciju alkoholnih te
č
č
nosti
nosti
jo
jo
š
š
u VIII veku.
u VIII veku.
Prema izve
Prema izve
š
š
tajima
tajima
Marka Pola iz 1297 godine
Marka Pola iz 1297 godine
i
i
francuskog
francuskog
misionara Rubrika
misionara Rubrika
, mongolski nomadi su u ko
, mongolski nomadi su u ko
ž
ž
nim me
nim me
š
š
inama
inama
podvrgavali vrenju mleko od kobila i dobijali vino
podvrgavali vrenju mleko od kobila i dobijali vino
“
“
kumis
kumis
”
”
.
.
Destilacijom ovog vina dobijali su rakiju zvanu
Destilacijom ovog vina dobijali su rakiju zvanu
“
“
karakumis
karakumis
”
”
.
.
Ova
Ova
mle
mle
č
č
na rakija bila je veoma opojno pi
na rakija bila je veoma opojno pi
ć
ć
e.
e.
U istoriji o
U istoriji o
D
D
ž
ž
ingiz Kanu
ingiz Kanu
i njegovim potomcima, navodi se da su
i njegovim potomcima, navodi se da su
mongoli u to vreme pili liker pripremljen od
mongoli u to vreme pili liker pripremljen od
“
“
kumisa
kumisa
”
”
, koji je dva
, koji je dva
puta destilisan, da bi se dobio ja
puta destilisan, da bi se dobio ja
č
č
i
i
“
“
karakumis
karakumis
”
”
.
.
