Selena Rokvić 10/2009A
’’SEMINARSKI RAD’’
ISTORIJSKI RAZVOJ EKONOMSKIH SISTEMA
Makroekonomija
Univerzitet u Novom Sadu
Poljoprivredni fakultet
Prof. dr Radovan Pejanović
12.05.2010. Novi Sad
1
ISTORIJSKI RAZVOJ EKONOMSKIH SISTEMA
Ljudsko drustvo se razvijalo u svojoj dugoj istoriji od prvobitne zajednice do modernog
postindustrijskog društva.
PRVOBITNA ZAJEDNICA
Najveća ironija je činjenica da je život lovaca-sakupljača, koji su stotinama hiljada godina
živeli praktično bez ikakvog materijalnog imetka, bio u mnogo čemu bogatiji i zahvalniji od
našeg. Sasvim suprotno uvreženoj predstavi o divljacima koji se neprestano, tokom čitavog
svog života, bore za goli opstanak, ovi ljudi su svoje živote uredili tako da žele malo, da im je
malo toga potrebno, tako da su, po pravilu, imali na stalnom raspolaganju sva sredstva
potrebna za zadovoljavanje svojih potreba. Na primer, Kung sa juga Afrike rade svega 12-19
sati nedeljno da bi sebi obezbedili dovoljne količine hrane. Učili su nas da su tek nakon
“otkrića” poljoprivrede (pre 6-8.000 godina) ljudi stekli dovoljno slobodnog vremena da bi
izgradili kulturu i civilizaciju; tek tada su postali istinski ljudska
bića. Ali, što se bolje
upoznajemo sa kulturama lovaca-sakupljača, sve više uviđamo do koje mere vrednosni sistem
modernog tržišnog kapitalizma ne odražava “ljudsku prirodu”. Predstava o tome šta je zaista
“ljudsko” koju pripadnici tržišnih društava prihvataju kao univerzalnu istinu – da su
konkurencija, nagon za sticanjem i društvena stratifikacija nešto prirodno – jednostavno ne
važi za većinu lovačko-sakupljačkih naroda. Ako kao kriterijum uzmemo količinu slobodnog
vremena i slobodu pristupa svim sredstvima za zadovoljavanje životnih potreba, ova društva
su, u poređenju sa našim, u živela u daleko većem blagostanju. Iskustvo lovaca-sakupljača
omogućava nam da ljudsku prirodu sagledamo u potpuno drugačijem svetlu, u uslovima koji
su prethodili i postojali nezavisno od tržišnih odnosa i modernih ekonomskih ideja. Moguće
je da naš model pati od neotklonjivih, društveno uslovljenih ograničenja, zbog kojih zapadna
industrijska ekonomija ne može da prihvati kooperaciju, redukovanu potrošnju i uopšte jedan
održiv način života. Ali, samo saznanje da tokom 99% vremena od kada čovek postoji na
ovoj planeti ta ograničenja nisu postojala, neminovno vodi zaključku da u ovakvom stanju
stvari nema ničeg prirodnog. Samo postojanje lovaca-sakupljača, a posebno njihov uspeh,
predstavlja dokaz da su mogući i drugačiji načini organizacije proizvodnje i distribucije, a ne
samo tržišni. Društveni model lovaca-sakupljača nije marginalan deo naše kulturne evolucije.
Ljudi sa taj način živeli praktično sve vreme od kada postoje kao vrsta. Ova društva su
očigledno rešila ili izbegla mnoge probleme kojima moderno društvo još ne ume ni da priđe.
Moderno doba sve više prožima očaj. Izgleda kao da su se naša društva otela kontroli. Podaci
do kojih se došlo kod Bušmana govore da rad jednog čoveka na lovu i sakupljanju
obezbeđuje egzistenciju 4-5 ljudi. U tom pogledu, sakupljački rad Bušmana efikasniji je od
rada francuskih farmera u periodu pre II svetskog rata, kada je 20% populacije radilo na
ishrani čitave zemlje. Tokom najvećeg dela sezone (tj. kada ih loše vreme ne zadržava u
njihovim skloništima) njima je potrebno svega 2-3 sata dnevno da bi obezbedili dovoljnu
količinu hrane. Pri tom, to postižu u svom uobičajenom maniru, naizgled nasumično
tumarajući od mesta do mesta i sakupljajući ono što bi tu našli, kao da sve to rade samo
uzgred. ‘’U skoro svim delovima kontinenta koje sam obišao, gde Evropljani ili njihova stoka
nisu ograničili ili uništili originalni način proizvodnje, urođenicima je po mojoj proceni
obično trebalo 3-4 sata da bi obezbedili dovoljno hrane za taj dan, ito bez prekomernog
naprezanja.’’ -Ajri
2
