1
Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno-matematički fakultet
Departman za fiziku
Smer: Diplomirani fizičar, Modul istraživački
Predmet: Istorijski razvoj fizike
TALAS ILI ČESTICA
(PRIRODA SVETLOSTI)
seminarski rad
Student:
Profesor:
Orsolya Szűcs
prof. dr Miodrag Krmar
2021
2
Sadržaj
Sadržaj.................................................................................................................................2
............................................................................................................................................. 3
Ispunjenje, odnosno završetak klasične fizike (početni kapital XVIII-og veka).................3
Talas ili čestica.................................................................................................................... 4
Zaključak...........................................................................................................................18
Literatura............................................................................................................................19
4
Nisu samo temelji bili impresivni na kojima se moglo graditi u 18.-om veku. Ovaj vek sa
sobom ostavlja niz uređaja, alate za teorijske istraživače, mislimo tu na: koordinatnu geometriju,
diferencijalne i integralne račune. Ali nije zaboravio ni na eksperimentalne istaživače, za njih je
bio tu: teleskop, mikroskop, barometar, klatni sat, vazdušna pumpa, pa samo da napomenemo
najbitnije.
Formirana su naučna društva (Royal Society – 1660; „Profesija i cilj Royal Society – a je
da eksperimentima unapredi i da bolje upozna i razume stvari iz prirode, kao i zanata, industrije,
mašinskih veština, inžinjerstva, kao i pronalazaka i nova otkrića (neumešajući teologiju,
metafiziku, moral, politiku, gramatiku, retoriku, logiku) i dalje da pokuša da vrati u život
profesije i izume iz ovih krugova, koje su davno zaboravljene. Da ispita sva pravila koje se tiču
prirode, matematike ili mehanike, odnosno sisteme razmišljanja, tumačenja, teorija, hipoteze,
elemente, dešavanja i istraživanja do koje su došli neki bitni naučnici, nevezano da li su iz
prošlih ili današnjih vremena, i sve to sa ciljem, da se stavi kompletan sistem filozofije koji je
pouzdan i može objasniti sve pojave povezane sa prirodom zanatima i da da razuman prikaz
uzroka stvari.” (Hooke: Curator of the R. S. 1663; Mason (0.2), p.207) Academie des sciences –
1666) i pokreću se naučni časopisi.
Naravno ne sme se zaboraviti ni prirodno-filozofsko nasleđe: bez obzira na autoritet,
razumi i iskustvo su krajnji forum na koje se treba pozivati u raspravama o traženju istine.
Ispitujući mogućnostni saznanja, ne samo prirodni naučnici već i filozofi, doprineli su tome da su
istraživači 18.-og veka, mogli da odličuju o istini i lažnoj istini u potpuno modernom duhu.
U ovom radu pričaćemo o razvoju optike u 17-om i 18-om veku, bez obzira koliko su
istraživanja u optici bile isprepletane, preko ličnosti istraživača sa glavnim pravcem razvoja,
imali su samo epizodni značaj za formiranje novog pogleda na svet.
Talas ili čestica
Istraživanja o prirodi svetlosti ispale su iz glavne crte samo po tom pitanju, što nije
trebalo da savlada prepreke koje je pstavio aristotelizam. Pojednostavljeno: tudije i istraživanja u
optici nisu imale „projektivni pogled na svet”. Međutim, njeni rezultati su bili jednako važni, kao
i rezultati mehanike, koji su odredili pravac istraživanja za naredne vekove.
5
Najveći glasnici su bili Huygens i Newton ali veliku ulogu i igrao Hooke; njegovi
rezultati možda se neće ceniti dovoljno, zato što je neprestano radio u senci „velikih”. Hooke
mogao to i da primeti, jer je i njegov život bio prepun borbi, misleći na teoriju svetlosti, a
međusobno su zagorčavali svoje živote sa Newton-om. Huygens i Newton su zapisali svoja
istraživanja iz optike u jednim od „velikih knjiga” istorije nauka. Obe knjige su sastavljane na
sličan način. Oboje su započeli svoja istraživanja u 70-im godinama istog veka, ali objavljivanje
knjiga je bilo odloženo iz različitih razloga. Huygens je prvo napisao svoje istraživanje na
francuskom, i čekao je da se vremenom prevede na latinski jezik kako bi postalo šire dostupno;
„
...ali uživanje u novini bilo je završeno, a ja sam sve duže odlagao svoje planove
”. Tako da je to
objavljeno tek 1690 godine sa nazivom
Traité de la lumiére
. Newton je prvo 1672 pa 1675-te
godine izneo rezultate o njegovim istragama Royal Society-u, ali Hooke je toliko žestoko
kritikovao njegov rad, da je Newton objavio svoju knjigu tek posle Hooke-ve smrti 1704-te
godine sa nazivom knjige:
Opticks or a Treatise og the Reflections, Refractions and Colours of
Light.
Njihovi radovi su se istovremeno preplitali. Zapravo, oni se više puta pozivaju jedan na
drugog. Newtona su naravno svi poštovali i priznavali, Huygens je bio jedan od retkih ljudi koga
je čak i Newton posmatrao sa poštovanjem i ugledao se na njega.
U savremenoj fizici ime Huygensa se povezuje sa teorijom koja opisuje svetlost kao talas,
dok se sa Newtonovim imenom povezuje korpuskularna teorija. Čak se u knjigama fizike može
čitati, da je Newtonovo shvatanje o svetlosti pogrešno, i da je ovo shvatanje usporavalo razvoj
fizčke optike. To je stvarno bilo tako, ali koliko je zapravo Newton bio kriv za ovo a koliko
epigoni, koji su previše pojednostavili Newtonovu teoriju, o ovoj temi bi bilo poželjno popričati
više.
Iako je Huygens kritikovao Descartes-a u mnogim stvarima, ali se držao toj osnovnoj
Descartes-ovoj percepciji, da se sve interakcije dešavaju mehaničkim kontaktom, a istovremeno
svi prirodni fenomeni se trebaju objašnjavati kroz mehaničku pojavu. Ovaj stav objašnjava u
uvodu svoje knjige:
„
Nemoguće je sumnjati da se svetlost sastoji od kretanja neke vrste materije, jer ako
samo gledamo kako nastaje, uočavamo da na zemlji najlakše se stvara vatrom ili plamenom, koje
nesumnjivo sadrže čestice koji se brzo kreću, koji rastvaraju i tope mnoga druga tela, pa čak i
najčvršće, i da gledamo njen efekat, vidimo da ako svetlost skupimo sa konkavnim ogledalom
