1
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПЕНАЛНИХ
УСТАНОВА И ПОЛОЖАЈ ЗАТВОРЕНИКА
СЕМИНАРСКИ РАД
НОВИ САД, 2014. година
1
2
С а д р ж а ј:
Историјски развој пеналних установа и положај затвореника
..........................................................................................................................................................8
5.1. Реформе затворских система.................................................................................................9
5.2. Положај осуђеника у ћелијском систему затвора «Пенсилванијски модел»..................10
5.3. Положај осуђеника у ћелијском типу затвора «Обернски модел»...................................11
5.4. Положај осуђеника у прогресивном (мешовитом) типу затвора......................................12
5.4.1. Прогресивни тип-Енглески модел....................................................................................12
5.4.2. Прогресивни тип-Ирски модел.........................................................................................13
5.4.3. Прогресивни тип-Маконокијев модел.............................................................................13
5.4.4. Прогресивни тип затвора-Класификациони модел........................................................14
2
4
Кроз неколико година Распхуис је постало место на коме се експлоатисала јефтина
радна снага, а рехабилитација као полазна основа је у потпуности заборављена. Све већи
број људи је затваран у Рапхуис, а постојало је, такође, посебно одељење у којем су држана
ментално оболела лица, а чије трошкове је плаћала породица. Они су имали извесне
привилегије у односу на остале затворенике јер су имали прилику да једном недељно
добијају пакете са храном од својих породица. Оно што је још било занимљиво је и
чињеница да су родитељи, уз плаћену улазницу, могли да доведу своју децу у обилазак
затвора, а та посета је требало да буде упозорење њиховој деци на последице њиховог
евентуалног лошег понашања.
˝Не бојте се! Ја не тражим освету за зло, али вас терам да будете добри. Моја је
рука челична, али је моје срце благо˝
. Ово су речи које су стајале на улазу првог женског
затвора на свету, холандског Спинхуиса, који је отворен у Амстердаму 1645. године.
Спинхуис је назив добио по томе што су затворенице углавном радиле на преслицама за
холандску текстилну индустрију, а био је модел затвора којем су се најпре дивили, а
касније га опонашали. Људи су посећивали Амстердам како би имали прилику да виде
˝најпознатији део Амстердама˝. Испрва су у њему боравиле сиромашне и непоштоване
жене, али су касније у њему постојала одвојена одељења, односно спаваонице за
затворенике, пијанице, проститутке и жене које су биле јавно шибане.
Широм Европе, поправни заводи били су оснивани по холандском моделу, односно
њихова суштина и сврха била је заснивана на непрекидном раду, који је требао да оствари
два циља, односно како да казни, тако и да код затвореника установи навику дисциплине и
рада. Женске затворенице су, осим основних обавеза доприноса текстилној индустрији
кроз пређу, ткање и шивење, радиле и као куварице, чистачице и праље, на тај начин
пружајући услуге у затворској заједници. Осим тога, у лондонском Брајдвелу су нпр. жене
биле принуђене да се проституишу, а оне које су то одбијале, на проституцију су биле
приморане батинама и претњама.
Услови у затворима били су веома лоши, првенствено због тога што сама
архитектонска решења нису била адекватна стварним потребама, те је тако у само једној
соби било смештено од четири до дванаест затвореника, а у једном кревету их је спавало
двоје или троје.
4
