Istorijski razvoj porodice

ISTORIJSKI RAZVOJ PORODICE

UVOD

Porodica je primarna ljudska zajednica zato sto je prva, najvažnija i najprisnija ljudska 

skupina. U porodici se uspostavljaju trajne,emotivno prisne, solidarne i svestrane veze između 

članova. Zbog toga, a i zbog višestrukih bioloških, psihičkih i društvenih funkcija, porodicu 

mnogi smatraju osnovnom ćelijom svakog društva.  Ona  je parcijalna, ali i najkompleksnija 

društvena grupa  i  toliko povezana sa životom svakog pojedinca da ostavlja snažan pečat u 

njegovom razvoju. Zbog toga je porodica drušvena grupa koju pojedinac najlakše identifikuje 

sa sobom, svojim interesima i egzistencijom uopšte. Zbog mnoštva svojih funkcija i značaja 

koji ima za čoveka i društvo, predmet je proučavanja većeg broja društvenih nauka koje su, 

svaka na svoj način, doprinijele njenom definisanju. Definicija o porodici ima mnogo ali u 

suštini sve se zasnivaju  na istom tj.  da je  prodica zajednica roditelja,  ili  najmanje  jedne 

odrasle osobe, i djece i najmanje jednog djeteta, koji žive u istom domaćinstvu, čiji odnos se 

zasniva na krvnom srodstvu, zakonskoj ( brak, adopcija ) ili običajnoj regulativi, a njihove 

potrebe se regulaciono zadovoljavaju. 

U   spisima   mnogih   starih   filozofa,   pa   čak   i   od   najstarijih   vremena,   nailazimo   na 

različita mišljenja i stavove o braku, porodici, odnosima između supružnika, roditelja i djece. 

Paralelno sa tim se mogu indentifikovati i svatanja o uticaju porodice na razvoj ličnosti. Tako 

od   antičke   Grčke   imamo   razne   teorije   o   braku,   porodici,   položaju   muškaraca   i   žene, 

budućnosti porodice i njenoj ulozi u vaspitanju, odnosno u razvoju ličnosti djeteta. Svakako 

da sve   to predstavlja veliko kulturno i naučno naslijeđe na osnovu kojeg se nastavilo sa 

istraživanjem ovih pitanja do današnjeg dana.

PORODICA U PRVOBITNOJ ZAJEDNICI

Porodica je nastala na početku ljudskog organizovanja, kada je cijla takva zajdnica 

(pleme, totemski klan) bila začetak porodice. Porodica je prvobitno obuhvatala veoma veliki 

broj članova koji se tokom istorijskog razvoja stalno smanjivao. Iz velike srodničke grupe 

izdvajali su se najbliži i formirali, užu, čvršće povezanu grupu. Porodica krvnog srodstva je 

najstariji oblik porodice  koji se formirao iz početnog stanja u plemenu u kome je svaka žena 

polono opštila sa svakim muškarcem i obrnuto. Takva faza porodice naziva se u literaturi 

promiskuitet

.

1.1

Promiskuitet

Kao   što   je   gore   rečeno,   promiskuitet   je   prvobitni   oblik   porodice   kao   zajednice   i 

predstavlja   uvod   u   kasnije   oblike   porodične   organizacije.   On   se   javio   u   nižem   stepenu 

divljaštva.   U   njima   nisu   bile   izdvojene   posebne   porodične   grupe;   cijelo   društvo   je 

predstavljalo jedan brak i jednu porodicu, osim toga, nisu postojale stroge zabrane polnog 

opštenja između srodnika, pa ni najbližih. Međutim, o nivou slobode polnog opštenja u to 

vrijeme   postoje   neslaganja   socijologa   i   antropologa.   Naučnici   navode   sledeće   razloge   za 

postojanje promiskuiteta kao praoblika porodice:

a. Primitivni čovjek bio je potpuno neopremljen za borbu sa prirodom, jer proizvodnja u 

pravom smislu na početku ljudskog društva nije ni postojala;

b. Nije postojala nikakva podijela rada bilo po kom osnovu;

c. Primitivni čovjek mogao je opstati samo ako je bio čvrsto vezan za društvenu grupu u 

kojoj je živio: pojam ličnosti je nepoznat u ovom periodu: postoji samo pojam grupe;

d. Pojam srodstva kao fiziološke veze uopšte ne postoji: srodstvo je društvena veza i 

označava pripadnost grupe; nepoznati su pojmovi: otac, majka, brat;

1.3

Sindijazmička porodica

Sindijazmička   porodica   je   nastala   iz   grupnog   braka.   Postepeno   uvođenje   zabrane 

sklapanja brakovaizmeđu srodnika iste generacije dovelo je do stvaranja takvih i društvenih 

grupa u okviru kojih nije bilo nikako dozvoljeno polno opštenje između njenih članova. Ta 

novo   stvorena   društvena   grupa   naziva   se  

rod

,  

klan   ili   gene.  

Prvi   rodovi   počivali   su   na 

računanju srodstva po ženskoj liniji. Zato je ovaj oblik dobio naziv 

materinski klan

. 

Sa   stanovišta   repropdukcije   čovjeka,   ovakva   organizacija   nametala   je   i   dalje 

diferenciranje u polnim odnosima. Grupni brak postepeno iščezava i zamjenjen je brakom 

parova (sindijazmički brak). Pošto muškarac ne pripada klanu svoje žene, on je najčešće 

odlazio kod nje da živi, a kasnije ju je dovodio i u svoj klan.

Međutim, ovaj brak nikada nije prestavljao tako čvrstu vezu kao monogramski brak; 

čvrstina ove veze nikada nije bila potpuna.

Sa prelaskom ljud na zemljoradnju i stočarstvo postepeno je sve više rastao značaj 

muškarca u društvu. On postaje vlasnik nad svim onim stvarima koji su ranije pripadali ženi. 

Žena je i dalje učestvovala u proizvodnji i potrošnji, ali nije učestvovala u prisvajanju i 

raspodjeli višaka proizvodnje. Vremenom se promijenio i sistem računanja srodstva: umjesto 

po majčinoj ona se sada računa po očevoj lozi. Sve češće žena dolazi da živi u mužev klan. 

Brak   se,   po   pravilu,   zaključuje   otmicom   i   kupovinom   žene,   ove   promjene   dovele   su   do 

stvaranja   novog   društvenog   i   porodičnog   sistema,   pod   nazivom   očinsta   porodica   i 

patrijarhalni klan. 

Sindijazmički brak ostaje veoma dugo i u patrijarhalnom klanu. Bračna veza i ovde 

nije čvrsta. Muškarac ima pravo na bračno nevijerstvo, dok se ne nevijerstvo žene surovo 

kažnjava. Tek kada je razvitak proizvodnih snaga doveo do definitivnog stvaranja privatne