EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO
TEHNIČKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
Tema:
ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDE
S T U D E N T:
Perić Pera
br.indexa
BRČKO, 2013.
EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO
SAOBRAĆAJNI FAKULTET
ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDE
- SEMINARSKI RAD -
M E N T O R:
S T U D E N T:
Prof. dr Zoran Lalić, dipl.ing.
Perić Pera
br.indexa
1
1. UVOD
Razvoj saobraćaja je u direktnoj vezi sa razvojem proizvodnih snaga svake društvene
zajednice. Pošto je razvoj privrede usko povezan sa razvojem saobraćaja, u ovom radu ću
predstaviti razvoj privrede. Naime, sadašnja fizionomija, struktura i funkcije ekonomskog
prostora nisu nastali preko noći, već su rezultat procesa koji su u istoriji trajali decenijama,
odnosno vekovima.
Prvo ću da razjasnim šta tačno razvoj privrede kao izraz podrazumeva. Privredni rast
podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije, izraženo kroz ukupan
bruto domaći proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na
broj stanovnika. Privredni razvoj, kao širi pojam, obuhvata ne samo rast obima nacionalne
proizvodnje već i sve neophodne privredno-sistemske i strukturne promene.
Privredni rast predstavlja povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje
može se izražavati za celu zemlju ili po glavi stanovnika. Pošto se broj stanovnika takođe
povećava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja
jedne zemlje.
Cikličan karakter privrednog razvoja su okarakterisali Artur Bems i Vesli Mičel, u okviru
velikog naučnog istraživanja u Nacionalnom birou ekonomskih istraživača u SAD, u
monografiji „Analiza privrednih ciklusa“. „ Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uočava
istovremeno u različitim privrednim oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje periodom
pada, smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oživljavanjem koje prelazi u fazu uspona sledećeg
ciklusa. Ovakva smena faza ciklusa je ponavljajuća, ali ne mora da bude periodična. Trajnost
ekonomskih ciklusa varira od jedne godine do 10-12 godina, pri čemu ne možemo da izdvojimo
iz njih kraće cikluse sličnog tipa i sa jednakom amplitudom.“
1
(prikazano:
Slika 1.
).
1
Bums A., Mitchell W., Measuring Bisiness Cycles, National Buren of Economic, 1977. Vol.V. str. 125.
3
Slika 1.
Ciklusi privrednog rasta
Znači, svaki ciklus počinje od najniže tačke privredne aktivnosti (dna), posle čega nastaje
period uspona. Privreda postepeno postiže vrhunac ili najvišu tačku. Posle izvesnog vremena,
privreda se ponovo vraća prema najnižoj tački, od koje počinje naredno oživljavanje privrede.
Na taj način privredni ciklus uključuje sve stadijume prolazeći kroz period ekonomskog buma
između susednih minimalnih tačaka.
2. PREDKAPITALISTIČKO DOBA
Niz milenijuma nakon prapočetka kultivacije bilja, bez obzira kada je započela, nudi malo
sadržaja na temu: poljoprivreda i privredni razvoj. Razlog nije samo u fragmentarnosti znanja
o tom vremenu, već mnogo više u tome što se u tom vremenu privreda praktično svodila na
poljoprivredu.
Krajnje niska i skoro stagnantna produktivnost poljoprivrednog rada i zemljišta je prisiljavala
bezmalo celokupno stanovništvo da proizvodi hranu i samo dodatno i marginalno oruđa,
grnčariju, odeću, nastambe, utvrđenja, hramove, itd. Podela rada je bila u povoju i skoro da
nije prelazila okvire poljoprivrede. Razmena se odvijala sporadično, neredovno i počivala je
na slučajnim viškovema. Tokom milenijuma razvoj je bio spor, jedva primetan.
Sa pojavom metala (bronzom oko 3000. i gvožđem 800. godina stare ere) proces biva ubrzan.
Razvoj, istina veoma postupno, gubi do tada skoro isključivo teritorijalnu dimenziju, a
razmena postaje redovnija.
O evoluciji metoda i tehnike obrade zemljišta i uzgoja stoke, a samim tim i o značajnijem
rastu produktivnosti rada i zemljišta, se jedva moglo govoriti u toku nešto više od milenijuma
koji je prethodio VIII ili IX veku n.e. dvopoljni sistem je skoro bio univerzalan, odn. jedna
4
