УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
Факултет спорта и физичког васпитања
СЕМИНАРСКИ РАД
Историјски развој скијања у Србији
Студент: Ментор:
Милош Димитријевић 6917 Доц. др Љубомир
Павловић
Ниш, 2016.
САДРЖАЈ
1.
ЗАДАЦИ ............................................................................................................................3
2.
УВОД .................................................................................................................................3
3.
ПОЧЕЦИ
СКИЈАЊА
У
СВЕТУ ............................................................................................4
4.
ПОЧЕЦИ
СКИЈАЊА
У
СРБИЈИ ..........................................................................................6
4.1
Скијање
на
Београдском
Универзитету
до
1941. ..................................................13
4.2 Скијање у Србији у првим послератним годинама ...............................................
14
Наше прво велико
такмичење“................................................................................16
5.
ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................19
тим порашће и интересоваање за посматрње, навијање, и ето популарности. У
супротном све је атракција која не може држати пажњу посматрача
континуирано. Добар пример за то су тзв, екстремни спортови.
Скијање или смучање, развојем савремених средстава транспорта, као што су
жичаре, и табањем стаза савременим машинама, као и великом могућношћу
уживања пре и после смучарских активности, превазишло је горе наведени
проблем. Данас је огромна популација скијаша рекреативаца, али пут није
био тако једноставан, нити је смучање одувек било „слуга хедонизма“.
3. ПОЧЕЦИ СКИЈАЊА У СВЕТУ
Дуго се сматрало да почеци скијања сежу у први миленијум пре наше
ере. До 1920. се сматрало да је почетак скијања везан за пећински цртеж из
пећине Балингста, недалеко од шведског града Упсале, а који датира од 1050.
године п.н.е. Тада је међутим, у мочвари
долине Агерман, у северној Шведској
пронађен комад боровог дрвета веома налик
на скију, и
очигледно ручно обрађен. Старост ове скије
Скија из Хетинга
процењује се на
2500. година п.н.е. Позната је као скија из Хетинга, према имену мочваре у
којој је пронађена, а према реконструкцији била је дугачка 110 и широка 20
центиметара. Скија из Хетинга дуго се сматрала најстаријим постојећим
спортским реквизитом!
На овај проналазак се, 1924. године, надовезало откриће скије из
Калвтраска, такође мочваре у Шведској, која је била широка 15 и дугачка 200
центиметара, и датира из 2700. године п.н.е. Фрагменти древних скија
пронађени су и у јужној Финској и Русији. Један од
најстаријих трагова скија налази се на острву Редеј у
северној Норвешкој. 1932 у једној пећини пронађен
је уклесани лик скијаша, вероватно ловца , стар 4500
година! Али да ли је све почело у Скандинавији?
Наиме у
кинеским причама
цара Ју, спомињу се скије
Цртеж скијаша из Редеја
из двехиљадите године п.н.е. које су пронађене у
мочварама.
Ипак 1985. године, совјетски научник Грегориј М. Буров, на трећем
интернационалном симпозијуму, „Мезолит у Европи“ у Единбургу
(Шкотска), објавио је рад „
Some Mesolithic wooden artifacts from the site of Vis I in
the European North-east of the USSR“
.
У оквиру овог рада обзнанио је свету
откриће најстарије скије на свету која је израђена од тврдог дрвета. Ова скија
израђена је између 6300. и 5000. године п.н.е. и пронађена је близу језера
Синдор, око 1200 километра, северозападно од Москве. Ова скија и призната
је и од стране Међународне скијашке федерације (ФИС), као најстарија скија
на свету.
Чувени норвешки истраживач Фридтјоф Нансен, који је и најзаслужнији за
експанзију скијања крајем 19. века, настанак скијања истраживао је
филологијом. Прве скије израђиване су, секирама, од добро осушеног и
одстајалог дрвета, баш као и цепанице, а реч
ски
је првобитно на норвешком
језику означавала цепаницу или тесано дрво
.
Ова реч је из норвешког прешла
у енглески језик а, одатле смо је и ми усвојили. Према тврдњи финског
научнка Ееро Наскалија реч
ски
, изведено од финског
сукси
коришћена је први
пут 6000. године п.н.е.!! (
Eero Naskali of the Helsinki National Board of
Antiquities,1989:
Suksi muinaislöytöjen valossa. Latua)
Нансен је открио да на финском, чак и на древним угарофинским наречјима,
постоји израз
сукси,
који се изговара слично норвешком
ски
, и упућује на
предмет од дрвета који би служио клизању на снегу. У пределу Алтаја, на
далеком североистоку, између Монголије и Сибира, постоји израз за
предмете сличне скијама, који је по изговору веома сличан финском
сукси
.
Ово је довело до дилеме да ли су скије настале у Европи или Азији. Ипак
судећи по податку да је скија постојала и на тлу Северне Америке и пре
Колумбовог доласка, упућује нас на чињеницу да су скије највероватније
настајале паралелно, на свим оним местима где је за њима постојала потреба.
Из горе наведеног можемо извући закључак, да скијање није настало као
разонода, већ као потреба да се на пределима покривеним снегом олакша
живот људи. Наравно није то била само потреба за бржим преласком из једне
тачке у другу, већ се на скијама могло ефикасније ловити, а касније и ратовати,
када је за тим постојала потреба.
Први писани помен направа за кретање по снегу приписан је Херодоту, и пада
у пети век п.н.е. Херодот је описао дрвену обућу за кретање по снегу у неких
народа Мале Азије. Уследили су још многи помени сличних предмета, али се
не може тврдити са сигурношћу да су то биле баш скије. Први који сведочи о
скијама сличним данашњим, је ђакон Палус, који у свом делу „
Historia
Langobardorum“
, помиње специјално израђене летве, не врху заобљене, које
