УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Студент
:
Стефан Никодић 7020
Предмет:
Кошарка
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЖЕНСКЕ
КОШАРКЕ
(семинарски рад)
Професор:
др Миодраг Коцић,
ванредни професор
Ниш, 2017.
- Факултет спорта и физичког васпитања -
4
1.1
Дефиниције основних појмова
Кошарка спада у најдинамичније спортске игре.
Од играча захтева способности у надигравању, брзину, експлозивну снагу,
сналажљивост, окретност, скочност, добро кретање с лоптом и без ње, прецизност
бацања лопте у кош, извођење техницких и тактицких задатака, а надасве
интелигенцију.
Структура кретања кошаркаша, уз морфолошке и моторичке димензије, пружа
изузетне индивидуалне могућности појединаца, као и примењивост игре у
високом ритму.
Кошарка је врста тимског спорта. Игра се лоптом помоћу руку. Две екипе
састављене од пет играча покушавају постићи што више поена убацивањем лопте
кроз обруч противничког коша по одређеним правилима. Победник је екипа која
постигне више поена.
Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на терену
за кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као спољни спорт на
подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.
2. Предмет циљ и задаци рада
Слика 3. - Илустрација
- Факултет спорта и физичког васпитања -
5
Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког
васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка
утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих
хришћана. Играло се с девет играча на терену
упола краћем него данашњи NBA терен.
Оригинални назив кошарке на енглеском је
basketball, а сложеница је од речи basket – кош и
ball – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од
његових ученика. Игра је била популарна од самог
почетка.
До 1896. године постојале су и бројне
женске кошаркашке екипе, но поприлично груба
правила и бројна публика одвратила су кошарку од
примарног циља Удружења младих хришћана, игре
која помаже студентима да остану у форми. Но, упркос томе, пре Првог светског
рата успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД.
Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво
за кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих20. века када
је Пол Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео
наранџасту лопту, која је и данас стандардна.
Вођење или одбацивање лопте од подлоге
(енлески: dribling), није било предвиђено првим
правилима. Предвиђено је било само додавање лопте
између саиграча одбацивањем лопте од подлоге.
Додавање лопте био је први пример кретања лопте.
Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао
дозвољен, међутм, није се превише користио због
неправилног облика тадашњих лопти и њиховог
неправилног одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода
баратања лоптом, што је било условљено побољшањем њених својстава за што је
заслужан Пол Тони Хинкл.
3. Историјат женске Универзитетске кошарке
Слика 4. - Сенда Беренсон
Слика 5. - Пол Тони Хинкл
- Факултет спорта и физичког васпитања -
7
задимљене плесне дворане. Екипе попут Ориџинал Селтикса и два Афро-Америчка
тима Њујорк Ренесанс Фајв и (још увек постоје) Харлем Глобтротерси су играли до
200 утакмица на својим турнејама. Кошарка код жена била је боље организована.
Када је 1905. Национални кошаркашки савез САД за жене објавио правила, у њима се
спомињао број играча који је варирао од шест до девет и број судаца, којих је
обавезно морало бити једанаест. Међународна спортска федерација за жене уврстила
је 1924. године кошарку у своје службене спортове. Аматерска атлетска унија је
организовала прво национално првенство у кошарци за жене. Први најбољи женски
тим аматерске лиге је изабран 1929.
Женска лига се проширила по целој држави и произвела је познате спортискиње
као што је Бејб Дидриксон из Голден Сајклонуса и Америкен Ред Хедс тим који се
такмичио против мушких тимова и то по мушким правилима. До 1938. године жене су
промениле систем, па су почеле играти са шест играчица на терену од две половине, а
не три, како се до тада играло. Први национални турнир за мушкарце, Национално
позивно првенство (NIT), одржано је у Њујорку 1938. године.
Универзитеска кошарка распадала се због
коцкарских скандала који су је потресали између 1948.
и 1951. На десетине играча је оптуживано за
намештање утакмица. Пошто је делимично била
доведена у везу са преварама, NIT је уступио
место NCAA.
4. Развој кошарке у Србији
За кошаркашке почетке у Србији, узима се долазак Wиллиама А. Wиеланда у
Београд, изасланика америчког Црвеног крста, октобра 1923. године. Тада је поред
других америчких игара, демонстрирана и кошарка, а полазници курса били су
Слика 7. - Бејб Дидриксон
- Факултет спорта и физичког васпитања -
8
гимназијалци, наставници фискултуре и соколски предњаци.Уз активну логистичку
подршку Соколске организације, тада најмасовније спортске институције у земљи,
Вајланд је у току двомесечног боравка одржао курсеве и за собом оставио опрему за
кошарку, кошеве и лопте. Конструкције из Београда, по завршетку курса гимназијалци
су пренели у ИИ мушку гимназју, која се налазила на месту данашње зграде Политике
и наставили да играју кошарку.
Захваљујући отварању Соколске организације према екипним спортовима, као и
жељи саме државе да се спорт протежира кроз школе, кошарка, почетком тридесетих
година прошлог века, добија нови замах. Носилац готово свих кошаркашких
активности у овом периоду је СОКО Краљевине Југославије, а његови чланови
неуморно раде на усавршавању правила, побољшању услова за игру и тренинг. Нови
спорт, до тада називан баскет бал, кошићева или кошикова добија своје домаће име –
Кошарка.
Круну кошаркашких такмичења до почетка ИИ светског рата свакако представља
Свесоколски слет у Борову 1940. године на коме је учествовало 170 играча и играчица
подељених у четири старосне категорије. Женска екипа београдског Соколског
друштва Матица осваја титулу првака државе, по мало чудним резултатом 2:0, услед
лоших временских услова. Једини кош на утакмици постигла је Ружица Радовановић.
4.1
Историја
женске
кошарке у
Србији
Женска сениорска репрезентација Југославије премијерну утакмицу одиграла је
21. септембра 1946. године у Букурешту на првом шампионату Балкана. Деби је био
Слика 8. – Свесоколски слет у Борову (1940 год.)
- Факултет спорта и физичког васпитања -
10
а првенство у Пољској било је последње на коме је учествовала легендарна Марија
Вегер. Њену лидерску улогу преузимале су Софија Пекић, Вукица Митић и плејада
млађих кошаркашица.
Долазак Милана Циге Васојевића на кормило репрезентације 1980. године био
готово револуционаран потез. Уследили су највећи успеси женске кошаркаше
репрезентације. На свом дебију на ЕП у Бањалуци, освојена је бронзана медаља, а само
који месец касније исти успех постигнут је на Олимпијским играма у Москви.
Васојевић је извршио смену генрација. Пружио прилику талентованим играчицама у
које је безрезервно веровао Анђелији Арбутини, Данири Накић, Разији Мујановић,
Јелици Комненовић, Оливери Кривокапић, Бојани Милошевић, Слађани Голић… На
Универзијади у Загребу 1987. године Југославија је освојила златну медаљу једину у
жанској сениорској конкуренцији. Исте године на шампионату Европе у Кадизу,
освојена је сребрна медаља, а у финалном мечу против СССР-а, вечити фаворит је био
дуго на мукама – 73:83.
Олимпијске игре у Сеулу 1988. године биле су круна једне сјајне генерације. У
незаборавном сећању остаће кош Анђелије Арбутине секунд пре краја полуфиналног
меча против Аустралије (57:56) и пласман у велико финале. У борби за олимпијско
злато, изабранице Милана Васојевића
пружиле су фантастичан отпор моћној
селекцији САД (70:77).
Са успесима је
настављено и после одласка трофејног
стручњака Милана Циге Васојевића . Његов
наследник Михајло Вуковић делимично је
променио састав који је на Светском
првенству 1990. године стигао вицешампионске титуле. Само годину дана касније
уследио је нови бљесак.
На ЕП у Израелу под вођство селектора Миодрага Весковића освојена је
сребрна медаља. У групној фази такмичења побеђен је Совјетски Савез (75:74), али је
Зборнаја успела да се реваншира у финалном мечу (97:84) и сруши снове о златној
медаљи којој је наша селекција по прикзаној игри била никад ближе. Испоставило се
био је то последњи велики успех и медаља. Уследио је расапад СФРЈ, рат и санкције
УН које су погубно деловале на резултате и даљи развој женске кошарке.
Слика 10. - Европско првенство у Италији
- Факултет спорта и физичког васпитања -
11
У 21. веку једини резултат вредан пажње било је 5. место на шампионату
Европе 2001. у Француској. Уследили су све слабији резултати на континенталним
шампионатима (од 2003. до 2009.), девета и тринеста места, а на последњем првенству
у Пољској 2011. Србија због неуспеха у квалификацијама није учествовала.
Најава бољих дана, светлије будућности и повратка на стазе успеха женске
кошарке стигла је избором Драгана Ђиласа на чело Кошаркашког савеза Србије. Даме
под обручима добиле су поново третман и пажњу какву заслужују својим ентузијазмом
и енергијом. Брзо су оживели регионални центри, све већи број девојчица вредно
тренира у нади да ће једног дана постати кошаркашица, играти у националном тиму.
Прослављена репрезентативка Ана Јоковић, на функцији потредседника КСС и
новоизабрана селекторка Марина Маљковић гарант су да ће Србија поново играти
важну улогу у европској кошарци и бити конкурентна у борби за медаље на великим
такмичењима.
4.2
Најзначајнији успеси женске кошаркашке
репрезентације Србије
Слика 11. - Европско првенство у Бања Луци, Југославија (1980 год.)
- Факултет спорта и физичког васпитања -
13
Кошарка је једна од најпопуларнијих спортских грана код нас, али и оно што је
најважније у савременом спорту и један од најтрофејнијих спортвова. Свакако да
велики број клубова, младих играча и спортских стручњака у Србији показује да
кошарка имати значајно место у спортској индустрији. Кошарка као екипна спортска
игра поставља пред играче на појединим позицијама низ
специфичних захтева у односу на њихов антрополошки статус. Из тога произилази да
је селекција играча према одређеним критеријумима веома важан посао тренера.
Такмичарско искуство које долази из кошаркашке праксе, указује на то свака позиција
у игри захтева одређени ниво развијености појединих димензија антрополошког
статуса играча, који утичу на успешност играња кошарке.
Тежња за победама довела је до сазнања да сваки детаљ игре тима олакшава пут
до жељеног тријумфа. Полако је почиње да расте глад за информацијама о игри и
играчима противничких тимова да би се бољим познавањем противника боље
припремимо за утакмицу и тиме олакшамо тиму да наметне стил и темпо игре који ми
желимо да би дошли до жељене победе. Прикупљајући информације о противничким
играчима и њиховој игри почињемо да градимо филозофију игре, систем и технологију
извиђања противника.
6. Литература
- Факултет спорта и физичког васпитања -
14
1. Каралејић М., Јаковљевић С. (2008): Теорија и методика кошарке.
Факултет спорта и физичког васпитања. Београд.
2. Јовановић, И.(1994): Кошарка, теорија и методика. Д.Јовановић.
Ниш.
3. Жарко Д. „Приче о југословенској кошарци 1945-1991.“
4. Коцић, М., и Берић, Д. (2015). Кошарка. Ниш: Факултет спорта и
физичког васпитања
5.
http://www.kss.rs/istorijat/
6.
https://sr.wikipedia.org/sr/кошарка
7.
http://www.kszenica.com/download/kratka_istorija_kosarke.pdf
