1.
Najčešća pitanja od kojih kreću istraživanja u biznisu
Priroda poslovnih operacija i donošenja odluka, se sve više usložnjava i zahteva pažljiv i
sistematski organizovan pristup. Organizacijsko poslovanje je determinisano:
uslovima neposrednog radnog mesta,
individualnim svojstvima izvršioca,
grupnim procesima i karakteristikama grupe
organizacijskom strukturom i
spoljašnjom sredinom organizacije (SSO)
Zbog toga se povećao i značaj samih istraživanja. Sada se teži da se rešavanje praktičnih
problema i donošenje odluka u organizaciji svode na podatke koji se dobiju istraživanjima.
Istraživanja omogućuju kompanijama manji rizik od gubitka.
Npr: ukoliko kompanija želi da lansira novi proizvod na tržište, mora prvo da utvrdi ciljnu
grupu potrošača, kako treba da razvije marketinški plan, da li će biti potrebni odreñeni
popusti na proizvod. Najčešća pitanja od kojih kreću istraživanja u biznisu:
Kako ući na novo tržište?
Da li je potrebna reklama za novi proizvod ili usluge, i ako jeste koliko reklame?
Šta je uzrok pada prodaje na inostranom tržištu?
Zašto je usluga glavnog konkurenta iznenada postala atraktivnija?
Koju strategiju formirati u sveopštem padu cena proizvoda?
Da li formirati korisne veze ili inicirati strukturalne promene u organizaciji kako bi se
prilagodilo promenama?
Kakvi nam izvršioci trebaju za novu tehnologiju?
Kako smanjiti izostanke s posla?
Kako uvećati produktivnost rada?
Bez istraživanja ne mogu se dati odgovori na postavljena pitanja. Kroz istraživanja koja
drugi obavljaju, učimo kako stvari funkcionišu i zatim utvrñujemo da li ta znanja možemo
da primenimo na naš problem. Često je potrebno ta znanja modifikovati da bi se problem
rešio. Ideje se testiraju kroz više istraživanja i ako se pokažu kao uspešne, možemo naše
teorije koristiti za predviñanje budućnosti. Mi možemo sa odreñenom sigurnošću reći da na
odreñeni problem, ovo jeste rešenje/odgovor.
2.
Neke dileme u istraživanju u biznisu
Koliko su menadžeri u stanju da sprovedu sistematsko istraživanje, ili da ga barem
podrže i da koriste njegove nalaze?
Istraživanja u poslovnim studijama i rešavanje problema menadžera meñusobno se ne
razlikuju puno. Potrebno je da menadžeri poseduju odreñena znanja i evaluativne
sposobnosti da bi razumeli posledice svojih odluka. Drugim rečima, ako se rade
sistematično, donošenje menadžerskih odluka ili rešavanje problema vode donošenju boljih
odluka i boljim rezultatima nego oni koji se donesu intuitivno ili prema sopstvenom osećaju
da li nam se dopada ili ne dopada. Menadžeri moraju da poseduju kapacitet da analiziraju
svoju situaciju, kao i da koriste istraživački pristup u rešavanju problema i donošenju
odluka.
Da li je pozivanje rukovodilaca na zdrav razum dovoljno da zameni istraživanje?
Koja je razlika izmeñu posmatrača koji donosi odluke na osnovu zdravog razuma i onog
posmatrača koji ih donosi na osnovu istraživanja:
Zaključci koji se izvode iz istraživanja su sistematični, zasnovani su na logici, ne na
uverenjima. Pri laičkim posmatranjima, osobe vide problem u zavisnosti od svog
zanimanja, toga šta prethodno znaju i svojih očekivanja. Dve osobe koje posmatraju istu
pojavu mogu videti dve različite stvari. (primer istraživanja tržišta za fabriku patika u
Africi-jedan rekao nema šanse jer su svi bosi ne treba im obuća, drugi je rekao super šansa,
ima puno potencijalnih kupaca jer niko ni nema obuću). Glavni razlog tome je da je osoba
ograničena svojim kognitivnim kapacitetom pri opažanju, davanju smisla opažajima i
pokušajima da donese neki smisleni zaključak iz opaženih informacija.
Do sada je više puta dokazano kroz istraživanja da su zdrav razum i sopstvena verovanja
pogrešni. Oni su pod uticajem društva i kulture, stvaraju našu nesvesnu ideologiju u koju
verujemo, a da realnost ostaje nepoznata. Naučna istraživanja su tu da preispitaju ova
verovanja.
O laicizmu - Kerlinger (1964, prema Ghauri, 2005):
Laici koriste objašnjenja i koncepte ako se oni uklapaju u njihova verovanja i
vrednosti; naučnici sistematski grade teorije i koncepte,
Za laike je dokaz onaj koji se uklapa u njihovu vlastitu hipotezu; naučnici
sistematski testiraju svoje hipoteze,
Laici ne kontrolišu objašnjenja već ih favorizuju ako se slažu sa njihovim
verovanjima,
Kod laika su česta metafizička objašnjenja; naučnici najčešće ne prihvataju takva
objašnjenja.
Menadžeri mogu da pitaju šta je prvo teorija ili podaci:
Da li je potrebno znati teoriju pre istraživanja (provera teorije) ili istraživati pre teorije
(otkrivanje teorije)?
Oba pristupa su legitimna.
Induktivno- izvodimo zaključke iz empirijskih podataka: Posmatranje-nalazi-grañenje
teorije-inkorporiranje nalaza u postojeća znanja-konačna teorija. Često je korišten u
kvalitativnim istraživanjima.
Deduktivno-istraživač iznosi pretpostavke polazeći od postojećih znanja-operacionalizuje
ih- testira kroz istraživanje-prihvata ili opovrgava početnu hipotezu. Često se koristi u
kvantitativnim istraživanjima.
U toku istraživanja postoji interakcija izmeñu teorije i podataka. Istraživač dok ispituje
odreñenu hipotezu, dobija neočekivan rezultat, koji ga navodi na novo pitanje-zašto se to
4.
Istraživački modeli
Istraživanje počinje odreñenjem istraživačkog problema, od čije strukture zavisi
odabir dizajna i metoda istraživanja. Istraživačko pitanje najčešće implicira postojanje
modela koji uključuje osnovne varijable i njihove odnose. Npr. Pri zapošljavanju novih
radnika, postavljaju se odreñeni kriterijumi-kvalifikacije koje zaposleni moraju da
poseduju, sa pretpostavkom da će sa njima dobro obavljati posao.
Modeli imaju dominantnu ulogu u istraživanju. Blisko su povezani sa konceptima
teorije, i postavljaju ih u sistematično organizovanu strukturu.
Ključne karakteristike modela su: 1.on reprezentuje istraživani fenomen 2.Model
pojednostavljuje fenomen- ističe koji faktori su važni ili bar odabrani, 3.kao i kakav je
odnos koji se očekuje da postoji meñu njima-model implicira hipotezu. U kvalitativnim
istraživanjima se traga za modelom-kreira se nakon istraživanja, dok se u kvantitativnom on
prvo postulira a zatim testira.
Istraživački modeli imaju različite ciljeve:
1.
Opis nam govori kakvi su istraživani fenomeni-npr. Kakva je struktura
komunikacije u organizaciji. Iako su ovi modeli jednostavni, korisni su kada se
kombinuju sa drugim analizama čime se upotpunjuju podaci potrebni za rešavanje
početnog problema-npr: koliko znanja i veština je potrebno da bi struktura u
komunikaciji bila efikasna.
2.
Objašnjenje fenomena- primer za to je model uspeha u poslu: profit će biti jednak
(cena-varijabilni troškovi) x količina-fixni troškovi. Istraživač želi da objasni zašto
su pojedine firme uspešne dok druge nisu, što je zahtevalo jasnu definiciju uspeha,
kao i identifikaciju faktora i procedura koji utiču na porast/pad profita.
3.
Prognoza-mnoge poslovne studije su preokupirane predviñanjima poslovanja: U
najjednostavnijem obliku ove prognoze su zasnovane na ekstrapolaciji prošlih akcija
i samog razvoja
4.
Vodič za poslovne odluke- i deskriptivni i eksplanatorni model moraju u sebi da
sadrže odreñen zahtev za pravljenjem izbora/odluke. Npr. Kada ući na novo tržište,
kada se povući, preduzeti strukturne promene u organizaciji...
5.
Moderator i medijator varijable
Varijable
Zavisne (fenomen koji se meri, npr. produktivnost, nivo radne motivacije,
zadovoljstvo poslom, stepen radne angažovanosti, involviranost u proizvod, prodaja)
Nezavisne (faktori, npr. organizacijski nivo, pol rukovodioca, nivo obrazovanja, nivo
radnog opterećenja).
Deskriptivne varijable u opisivanju kauzalnog odnosa mogu imati status moderatorskih ili
medijatorskih varijabli, koje se nazivaju zajedničkim imenom intervenišuće varijable. Ako i
odbacimo mogućnost kauzalnog tumačenja odnosa neyavisnih i zavisnih varijabli,
istraživačka praksa je pokazala da mogu postojati dugački i isprepletani lanci varijabli koje
utiču jedne na druge. U takvom lancu moderator i medijator var se nalaze izmeñu
nezavisnih i zavisnih var.
Varijabla moderator je svojstvo (najčešće kategorijalno) koje menja odnos izmeñu
zavisne i nezavisne varijable (tip organizacije, struktura, uspešnost firme, i sl.) –
interaktuje sa nezavisnom varijablom.
Moderatorske varijable često istraživači sami traže i uključuju u nacrt kada dobiju da je
veza izmeñu NV i ZV neočekivano niska ili nestabilna. To je zato što moderatorske mogu
da pojačaju uticaj NV na ZV, pa čak i da mu promene predznak. Moder. V ne moraju biti ni
u kakvoj korelaciji sa NV i ZV
Varijabla medijator je svojstvo (najčešće se shvata kao proces) preko koga
nezavisna varijabla ostvaruje svoj uticaj na zavisnu i, ukoliko je ta varijabla
značajna u modelu, menjajući taj ‘ukupni efekat’ u ‘direktni efekat’ (izmeñu NV i
ZV uzimajući u obzir medijaciju – obično umanjujući ‘ukupni efekat’ korelaciju
ili čineći je neznačajnom).
Varijabla deluje kao medijatorska ukoliko su zadovoljeni sledeći uslovi:
-nezavisna varijabla (straost) značajno korelira sa medijatorskom var
- medijatorska značajno korelira sa zavisnom
-kada se medijatorska uvede u model, direktni efekat nezavisne na zavisnu postaje manji
(kada je medijatorsko dejstvo delimično) i nulti (kada je medijatorsko dejstvo potpuno).
Primer: postoji visoka korelacija izmeñu varijabli starost i zadovoljstvo poslom, ali ona
varira od uzorka do uzorka. Zatim se uvodi nova varijabla visina plate preko koje NV
starost ostvaruje svoj uticaj na ZV zadovoljstva. Moderator u ovom slučaju može biti
perspektiva preduzeća: u besperspektivnim preduzećima u kojima pretri otpuštanje svi su
zadovoljni samim tim što imaju posao, plata gubi na značaju.
Postoje dve metode za otkrivanje moderatorskog efekta varijabli:
1. Efekti interakcije u analizi varijanse. Moderator var se uključuje u nacrt kao druga NV-
faktor (zato je kategorijalna) pa se analizira da li je efekat interakcije značajan i kako
izgleda kad se grafički predstavi
2. Moderatorska regresiona analiza. U kojoj se kao prediktori uvrštavaju NV, moderatorska
var i produkt nezavisne i moderatorske var.
Delovanje svih ovih var u istraživanjima najčešće dovodi do toga da stepen zavisnosti ZV
od NV bude potcenjen ili maskiran, ili da bude osetljiv na promene u nacrtu, u mernim
instrumentima ili uzorku.. Njihovo uočavanje pomaže i u objašnjavanju pojave, pa je bitno
da se njihov uticaj oceni, uklčoni ili kontroliše.
Da li se obe mogu maksimizirati?
Da li istraživanje radne nediscipline u jednoj firmi važe i u drugoj sličnoj firmi?
Balans izmeñu dve valjanosti postoji u terenskom istraživanju, zašto? Najbolje je ponoviti
istraživanje, ako postoji sumnja u eksternu validnost, treba istraž primeniti na drugim
ljudima i situacijama.
7.
Podele i izbor istraživačkog nacrta
Istraživački nacrt (research design) je opšti plan povezivanja istraživačkog problema sa
relevantnim i ostvarivim empirijskim istraživanjem...
to je plan za prikupljanje podataka i njihovu analizu (Ghauri, 2005, str. 56).
-on otkriva tip istraživanja (eksplorativno ili kauzalno) kao i prioritete istraživača, dok se
istraživački metod odnosi na izbor tehnika koje su korištene za prikupljanje podataka.
Izbor nacrta trebalo bi da se napravisa pristupom koji dozvoljava rešavanje istraživačkog
problema na najbolji mogući način, uz postojeća ograničenja. Nacrt bi trebao da bude
efikasan u produkovanju traženih informacija uprkos ograničenjima koja se nalaze pred
istraživačem, npr: vreme, budžet, veštine/znanja. Ova ograničenja su važna za istraživača,
iako se često zaboravljaju, a vrlo često su istraživači u poslovnoj oblasti striktno ograničeni
vremenom i novcem.
Izbor nacrta dalje utiče na aktivnosti koje se sprovode u istraživanju. Greške u nacrtu dr
često pojavljuju. I to zbog zanemarivanja istraživačkog problema. Tipičan prisup
istraživanju:“hajde da spremimo upitnik i dobijemo podatke“, često završi sa gomilom
podataka koje ne zna kako da upotrebi, a vreme i novac za istraživanje su potrošeni. Greške
koje se još često pojavljuju su pogrešan izbor nacrta: npr. Ispitivanje slabo ispitane pojave
sa precizno strukturisanim nacrtom (npr kvantitativnog, kauzalnog), ili primena
kvalitaitvnog, eksplorativnog nacrta za ispitivanje strukturisanog ili precizno definisanog
problema.
Vrste istraživačkih nacrta:
Različite podele:
Prema osnovnom pristupu (kvantitativni, kvalitativni),
Prema tretmanu kauzalnosti (eksperimentalni i ne-eksperimentalni),
Prema istraživačkom kontekstu (laboratorijski i terenski),
Prema zahvaćenom vremenu (transferzalni i longitudinalni) i
Prema strukturisanosti problema (eksplorativni i kauzalni).
Šta je to strukturisan a šta nestrukturisan istraživački problem?
Nestrukturisan problem:
Zašto imamo pad prodaje naših usluga na domaćem tržištu?
Čime su nezadovoljni radnici u našoj kompaniji?
Strukturisan problem:
Kakav je uticaj cene na prodaju naših usluga na domaćem tržištu?
Da li sistemi nagrañivanja A i B imaju različit uticaj na zadovoljstvo poslom u našoj
firmi?
