„Због чега желим да одем или останем у насељу у коме живим“

Ужице  је  мали  пријатан  град  највећи  у  Златиборском  округу  са  дугогодишњом
традицијом  и  брендом  Ужичке  комплет  лепиње  Историјском  знаменитошћу  Старог
града  односно  Ужичке  тврђаве  и  многих академика и спортиста из овог места покрај
реке   Ђетиње.   Ужице   је   такође   познато   по   најчистијем   говору   у   Србији,   пршути,
гимназији, Ужичкој републици јер је Ужице била прва слободна територија у Другом
светском рату и по Ужичком колу и Труби. Разлози за останак природна богатства
нетакнута природа неких делова Златибора, богата етно историјска и културна баштина
овог краја и многе знаменитости пријатан и дружељубив народ.Многи људи одлазе што
се каже Трбухом за крухом али ја ипак желим да останем у Ужицу јер сам уверен и
сигуран да ће се ситуација и животни услови сигурно променити на боље у годинама
које долазе.

Ужице

Ужице је град у општини Ужице, у Златиборском округу, у Републици Србији.Према
попису из 2002.у њему је живело

83.022

становника (према попису из 1991. било их је

53.607).Лежи на обалама реке Ђетиње.Очуване су средњовјековне рушевине тада већ
врло   важног  града.Ужице   је  било   сједиште партизанске  армије у   јесен 1941.   године.
1946. године име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име
је   враћено   1992.   године.Ужице   је   центар   металне   и   индустрије   машина   и   гајења
воћа.Ужице   је   средиште Златиборског   округа.Округ   је   добио   име   поистоименој
планини јужно   од   града,   који   достиже   висину   од   1496   м.   Северно   од   града   је
планина Повлен(1.346 м). Град се налази на надморској висини од 411 м. Кроз њега
протиче   река Ђетиња,   притокаЗападне   Мораве.  Први   становници   Ужица   и   околине
били суИлири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја
оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени
су   у   састав   провинције   Далмације,   а   Илири   су   романизовани.У средњем
веку долазесловенска племена,   а   потом   и  Срби из Беле   Србије.   Око   1180.   године,
велики   жупан Стефан   Немања је   Ужице   припојио Рашкој,   а   пре   тога   налазило   се   у
поседу   жупана Страцимира.Када   је краљ   Драгутин абдицирао   у   корист   свог
брата Милутина, за себе је задржаоЗлатибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског
краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови
крајеви  опет су  ушли  у  саставСрбије.  Након смрти цара  Душана,  Ужице  је  ушло  у
посед Војислава   Војиновића.   После   његове   смрти   градом   је   овладао
његовбратанац Никола   Алтомановић.   Удруженим   снагама, кнез   Лазар и  победили   су
Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили
међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.
Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада
је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када су га током Првог
српског   устанка ослободила   српски   устаници.Тада   је   приликом   одбране   града   на
санцевима рањен Кнез Милос Обреновиц који је за заслуге у борби за ужичке шанчеве
награђен   титулом   војводе   од   стране   вожда   Карађорђа.   У   оквирима СФРЈ,   Ужице   је
било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов
Дрвар, Титов   Велес, Титова   Кореница, Титов   Врбас, Титова   Митровица, Титово
Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику
финансијску   помоћ   од   државе   и   велика   улагања   у   инфраструктуру   и   локалну

индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и
развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године,
Ужице губи придев ”Титово”.Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је
претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6. 5., када су авиони НАТО-а
бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром.

Градови побратими

Ужице је дало много познатих и успешних личности академика и спортиста:Радомир
Антић,Андрија Златић,Оливера Јефтић,Љубиша Диковић,Никола Љубичић,Милош
Марић,Милован Веснић,Немања Видић,Стојан Стив Тешић,Драгољуб
Ојданић,Љубомир Симовић,Жарко Јокановић,Иван Босиљчић

Привредна и демографска структура насеља у коме живим

Убрзани темпо индустријализације града Ужица у другој половини XX века условио је
пораст индустријског и укупног нивоа развијености овог подручја, уз акценат развоја
на прерађивачки сектор и концентрацију производних капацитета и становништва у
урбаном   центру,   што   је   изазвало   крупне   структурне   и   економске   диспропорције   у
територијалном развоју.У новије време Ужице се у највећој мери ослања првенствено
на   војно-индустријски   комплекс   “Први   Партизан”   и   на   фирме   Импол
Севал,СретенГудурић,Теxтил.Многе   фирме   су   затворене   24   септембар,Цвета
Дабић,Ракета.   Међутим,   у   последње   време,   дошло   је   до   значајнијег   раздвајања
пољопривредних   домаћинстава   што   је   водило   интензивнијој   и   у   већој   мери
специјализованој производњи (узгој воћа: малине,  купине, јабуке, крушке; сточарства:
узгоју говеда и свиња; перадарских фарми и постепеном повећању рибарства у мањим
и   средњим   рибњацима).Такође   развој   сеоског   туризма   су   допринели   да   то   доведе
побољшање   животних   услова.   Град   Ужице   представља   привредни   центар   западне
Србије и спада у групу привредно развијених у Републици. Ужице је један од ретких
градова у Србији који већ дужи низ година остварује суфицит у спољнотрговинском
пословању са иностранством.Тиме се потврђује чињеница да је привреда Ужица здрава,
конкурентна и извозно оријентисана. Привредна активност се одвија у 11 сектора, али
највећи   утицај   на   привредна   кретања   имају   предузећа   из   прерађивачке   индустрије,
грађевинарства   и   трговине.Водеће   гране   су   металска   индустрија,   прерада   обојених
метала, текстилна и дрвна индустрија. Народни доходак Града Ужица учествује у НД
Округа са 36% и приближно 1% у Републици.У Ужицу послује тренутно послује 780
предузећа и 3248 предузетничких радњи

Ključni poslodavci:

http://

www.graduzice.org/

19-1-l

Демографска

структура Užica:

Finansijsko posredovanje

407

1.64

Nekretnine, najam i ostale

poslovne aktivnosti

378

1.52

Državna uprava, odbrana i

soc.osiguranje

793

3.20

Obrazovanje

1368

5.52

Zdravstveni i socijalni rad

2662

10.74

Komunalne,lične i društvene

aktivnosti

600

2.42

UKUPNO

24780

100

Kompanija

Broj zaposlenih

1355

1068

724

714

432

Sreten Gudurić

320

Kadinjača

276

24. Septembar

259

Sinter

196

Jedinstvo-Metalogradnja

185

Autoventil

179

У насељу Ужице живи 43126 пунолетних становника, а просечна старост становништва
износи 37,4 година (36,7 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 17836
домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.Ово насеље је великим
делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа,
примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија

Година Становника

10151

13255

20060

34555