Menadžment masovnih medija i novinarstvo
Beograd
Diplomski rad:
Diplomski rad:
ISTRAŽIVANJE MEDIJSKE SLIKE
DETETA U SRBIJI
Istraživanje medijske slike deteta u Srbiji
UVOD
U savremenom svetu, sa izuzetkom stručnjaka koji se bave decom,
znanja odraslih o deci zasnivaju se uglavnom na neposrednom ličnom iskustvu
- kao deteta i (najčešće) kao roditelja. Ako se, s jedne strane, ima u vidu
subjektivnost i nesistematizovanost ovakvih znanja, a s druge, značaj na njima
zasnovanih odluka i postupaka, nemoguće je ne primetiti zapanjujući raskorak
između važnosti koja se u javnosti deklarativno pridaje deci i načina na koji se
odrasli informišu o njima.
Osim na subjektivnom iskustvu, znanje odraslih o razvoju,
karakteristikama i potrebama dece zasniva se još i na popularnoj literaturi o
deci i, neuporedivo više, na slici deteta i detinjstva koju plasiraju mediji
masovnog komuniciranja.
Shodno društvenim okolnostima i kulturnoj tradiciji različitih društava,
literatura koja se bavi decom, kao posebnom društvenom „grupom“, se
različito tumači i prihvata, a samim tim ima i različit uticaj na praksu odnosa
prema deci. Ona se različitih aspekata posmatra dete i njegove potrebe,
sklonosti, sposobnosti, karakteristike i specifičnosti u odnosu na odrasle.
Samim tim, deca i njihove aktivnosti, prikazuju se i tumače u skladu sa
teorijskim stavovima koje određene okolnosti diktiraju. Literatura koja se bavi
problematikom i feomenima predstavljanja dece u medijima, relativno je
siromašna, kako kod nas, tako i u svetu. Njena dostupnost, u društvima kao što
je naše, relativno mala i po pravilu ograničena na periodična istraživanja koja
sprovode medijski analaitičari, komparativne analize medijskih sadražaja i
manjeg broj teorijskih postavki.
Velika rasprostranjenost i dostupnost, a samim tim i moć kroz
1
Istraživanje medijske slike deteta u Srbiji
Osnovni cilj istraživanja koje će ovde biti prikazano bio je da ispita sliku
deteta koju odraslima plasiraju mediji u našoj zemlji. Odgovor na pitanje
koliko je, i kako, dete predstavljeno u medijskim sadržajima namenjenim
odraslima pružiće osnov za razmatranje načina na koji takva slika može da
usmerava i oblikuje odnos javnosti prema deci. Ovo razmatranje će,
očekujemo, bar delimično osvetliti i mehanizam informisanja o deci, koji je
često temelj informacija i saznanja, potrebnih za donošenje političkih odluka
koje se tiču dece.
Kada se dečja prava i nalaze u centru pažnje medija, to je obično u
kontekstu zlostavljanja, eksploatacije dece i senzacionalističkih vesti. Deca se
obično sagledavaju sa distance, pri čemu se odslikava slabost koja odzvanja
kroz svaku diskusiju o medijima i pravima dece, u kojima se retko dozvoljava
mladim ljudima da sami govore o sebi. Ova oblast ćini sastavni deo Evropske
medijske regulative, sadržana je u UNICEFovoj povelji o pravima deteta i
obrađena je kroz nekoliko preporuka (R – Recomendation) Evropske Unije.
Razvijanje svesti o pravima dece i unapređenje prava dece za medije
predstavljaju pravi izazov. Mediji ne smeju o iskustvima detinjstva izveštavati
samo nepristrasno, istinito i tačno, već moraju da ostave prostora za različita,
drugačije obojena i kreativna mišljenja same dece. Bilo da su u pitanju vesti o
dnevnim događanjima, ili složenom svetu stvaralaštva ili izvođačkih
umetnosti, svi medijski profesionalci i organizacije za koje oni rade snose
odgovornost za prepoznavanje dečjih prava i njihovo ogledanje u svome radu.
U svetu brzih tehnoloških promena, pojavom interneta i globalizacije
informacija, komercijalna konkurencija dovela je do primetnog pada
standarda u tradicionalnim medijima. Istovremeno, mnoge vlade i državne
Violence on the Screen,
1999, str. 79.
3
