Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin''
Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Metodologija istraživačkog rada
Tema:
Istraživanje potreba studenata za preduzetničkim
znanjima i njihove spremnosti za pokretanje vlastitog
biznisa
Student: Profesor:
Teodora Rac MIM 17/12 dr Živoslav Adamović
UVOD
Među ekspertima, teoretičarima i praktičarima, postoji jedinstven stav o tome da
su preduzetništvo i menadžment neophodni u svim oblastima ljudskog delovanja
i da je bez njih skoro nemoguć prikladan razvoj privrede i društva u celini.
„
Preduzetništvo
je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje
poslovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja
dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja - razvija
kreativnost, pospešuje rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe". (Dr Nenad D.
Penezić, ''Kako postati preduzetnik'', Beograd, 2003.)
Preduzetništvo obuhvata zbir znanja, veština i sposobnosti, ali i kreativnost,
pokretački duh, hrabrost, odgovornost, dinamičnost, posvećenost, upornost.
Preduzetnik je osoba koja primenom nove ideje ili inovacije i preuzimanjem
poslovnog rizika u preduzeću, plasira svoje proizvode/usluge na tržištu radi
sticanja dobiti.
Zašto su važna preduzetnička znanja i veštine?
zbog lakšeg snalaženja u oblasti poslovanja,
kao preduzetnik, možete da birate čime ćete se baviti, na koji način i kada,
preduzetnička znanja i veštine možete primeniti u svim oblastima života,
razvoj ljudskog potencijala kroz obrazovanje iz oblasti preduzetništva ključni
je element zapošljavanja i ekonomskog razvoja u celom svetu.
Osnova uspešnog preduzetništva se temelji na tri stavke:
1. poznavanje - tržišta, kupaca, potreba, tehnologije, neke delatnosti
2. sam preduzetnik - iskustvo, strast, upornost i istrajnost, ogroman rad
3. ideja - san, cilj, neiskorišćena tržišna prilika
Dakle, treće mesto pripada ideji - od nje sve kreće, ona predstavlja temelj
uspeha i prvu lestvicu na koju se mora popeti kako bi se dosegao uspeh. Da bi
se koraknulo u svet preduzetništva, mora da postoji ideja jer - ideja je ta koja
pokreće. Ona je podložna promenama i adaptacijama i ne mora biti konačna, na
njoj se može raditi i dograđivati je, ali mora postojati makar i u vidu sna za koji se
pruža prilika da se ostvari.
Drugo mesto pripada samom čoveku. Uspeh svakako zavisi od čoveka, a u tome
može pomoći iskustvo i upornost kao motiv i pokretač da se ostvari neka ideja.
Međutim, ono čega mora biti svestan je da, ukoliko nema upornosti i predanosti
poslu i želji da se plan ostvari (a to je veoma obiman posao koji zahteva puno
truda i ulaganja), velike su šanse da je takav plan osuđen na propast i pre nego
što se razvio. Dakle, sam čovek predstavlja centralni deo uspeha sa idejom kao
1
Suštinska obeležja menadžmenta:
1.
to je proces koji se jednako javlja u svim vrstama organizacija,
2.
javlja se na svim organizacionim noivoima,
3.
usmeren je na određivanje i realizaciju ciiljeva organizacije,
4.
ključne odrednice procesa menadžmenta su: odlučivanje, uticanje,
komuniciranje, koordiniranje, povezivanje,
5.
menadžment osigurava realizaciju organizacijskih ciljeva pomoću drugih
ljudi
6.
osnovni cilj menadžerskog procesa je efikasnost i uspešnost organizacija
7.
menadžment obuhvata niz međusobno povezanih funkcija koje su prisutne
u sviim organizacijama i na svim organizacionim nivoima.
Menadžment se pojavljuje u 3 posebna aspekta:
1.
definiše se kao proces upravljanja određenim poslovima radi
efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva,
2.
menadžment se može posmatrati kao posebna grupa ljudi, koji
upravljaju izvršenjem zadataka, radi dostizanja zajedničkih ciljeva,
3.
menadžment je naučna disciplina, istražuje probleme upravljanja
poslovima.
Menadžment se može posmatrati kao:
1. ekonomski resurs (posmatra se kao proizvodni faktor, kao resurs),
2. sistem vlasti (ovlašćenja grupe ljudi) – sa stanovišta organizacije,
3. sistem elite (klasni i statusni simbol) – sa sociološkog stanovišta.
Savremena tržišta postavljaju sve veće zahteve pred menadžere. Njihovo
obrazovanje treba da bude sve obuhvatnije i da razvija važne osobine kao što je
usmeno i pismeno komuniciranje, kreativnost, inovativnost, mašta, visoka
motivisanost, liderstvo. Današnje školovanje samo delimično odgovara na ove
potebe. Da bi se uspešno upravljalo preduzećem 21. veka, mora se posedovati
samopouzdanje, sposobnost brzog rešavaja problema, znanje planiranja, umeće
u postavljanju međuljudskih odnosa i svest o ličnim prednostima i manama.
Menadžer je čovek koji se bavi upravljačkim poslovima u nekom preduzeću.
Upravlja izvršavanjem pojedinačnih poslova i zadacima, poslovanjem
organizacione jedinice ili cele firme. Uopšte gledano, osnovni zadatak svakog
menadžera je da obezbedi opstanak i razvoj preduzeća, odnosno da obezbedi
realizaciju operativnih i strateških ciljeva.
Zadaci menadžera se svode na:
1. planiranje ciljeva izadataka koje treba dostići,
2. definisanje organizacione strukture koje će omogućiti dostizanje planskih
ciljeva,
3. izbor kadrova koji će realizovati ciljeve i zadatke,
3
4. rukovoñenje izvršavanjem planiranih zadataka,
5. kontrolu izvršavanja zadataka i poslovanja celog poslovnog sistema.
Dobar menadžer treba da ima sledeće osobine odnosno da je: vredan,
inteligentan, pošten, ambiciozan, energičan, entuzijasta, fleksibilan, maštovit,
optimista, hrabar, agresivan, jaka i stabilna ličnost.
Potrebna znanja i sposobnosti, menadžer može steći:
1. redovnim obrazovanjem,
2. dopunskim obrazovanjem i
3. praktičnim radom.
Osnovne performanse preduzetništva i menadžmenta nameću potrebu
uočavanja, izbora, profilisanja i angažovanja
najboljih mogućih kadrova za ove
funkcije. Iz tih razloga neophodno bi bilo sprovoditi istraživanja za kandidate koji
bi u buduće vreme mogli postati preduzetnici i menadžeri ili koji već rade kao
preduzetnici ili menadžeri. Za kadrove koji bi u budućnosti mogli postati
preduzetnici neophodno je istražiti:
–
svesnost svoje pozicije u društvu u pogledu zapošljavanja,
–
znanje o preduzetništvu i sličnim funkcijama,
–
potrebe i očekivanja vezane za preduzetništvo,
–
osobine, veštine i sposobnosti za preduzetništvo,
–
sklonost radu s grupama ili timovima radnika,
–
stavovi o pitanjima bitnim za preduzetništvo i sl.
Značaj ovih istraživanja ogleda se u potrebi selektovanja odluka o:
− bitnim elementima preduzetničkog ambijenta,
− formalnom i obaveznom edukacijom o preduzetništvu,
− selekciji kadrova koji imaju preduzetničke performanse,
− posebnoj edukacija ovih selektovanih kandidata,
− trening u realnim okolnostima,
− afirmaciji timskog i multidisciplinarnog pristupa preduzetništvu od ideje,
prilike do akcije i sl.
Vrlo pogodna grupa za ovakve vrste istraživanja su studenti (diplomci) zavšnih
godina studija, koji su bogati određenim teorijskim znanjima, dok su vrlo skromni
u praktičnim znanjima. Istraživanje potreba i očekivanja diplomaca Univerziteta u
Kragujevcu vezanih za preduzetništvo trebalo bi da pokaže njihovo razumevanje
najznačajnijih pojmova iz preduzetničke delatnosti, orijentacijsko pozicioniranje
vlastitog stanja, potencijala, mogućnosti i delovanja u preduzetništvu, jasnoj
distinkciji i odvajanju boljeg i lošijeg u preduzetništvu, mogućnosti za utvrđivanje
pravaca usmeravanja i ispravnijeg delovanja u praksi, novih opredeljenja u
edukaciji i sl.
4
2. Predmet i ciljevi istraživanja
Da bi se prethodno uočen problem razumeo i objasnio, neophodno ga je bilo
objektivno i empirijski istražiti, kako bi se identifikovali i usmerili uzroci ponašanja,
a rezultati projektovali na celu populaciju.
Stoga su predmet ovog istraživanja
bile potrebe studenata za preduzetničkim znanjima.
Osnovni ciljevi
istraživanja su sledeći:
− odrediti opšti nivo znanja diplomaca o preduzetništvu,
− utvrditi nivoe podrške studenata unapređenju programa edukacije iz
oblasti preduzetništva,
− utvrditi stavove i mišljenja studenata koja utiču na opredeljenje za
preduzetništvo,
− utvrditi ključne nivoe preduzetničkih znanja studenata, provera ispravnosti
vlastitih gledišta i delovanja,
− definisati nivoe znanja koja su im neophodna za realizaciju
preduzetničkog projekta od ideje do biznisa,
− socio-demografske, polne, stručne i druge karakteristike diplomaca
opredeljenjih za preduzetništvo.
Jedinice istraživanja su bili studenti završnih godina studija svih fakulteta
Univerziteta u Kragujevcu.
3. Način istraživanja
Metode
koje su primenjene tokom izrade ovog rada podrazumevaju deskriptivnu,
analitičko-sintetičku, komparativnu, metodu generalizacije i konkretizacije,
statističku metodu, metodu ispitivanja – anketiranje i putem fokus grupe.
Razmatranje teorijskih saznanja iz sekundarnih podataka vršeno je teorijsko-
deduktivnom metodom.
U okvirima ovih naučnih metoda korišćene su
naučnoistraživačke tehnike
, kao
što su: analiza dokumentacije i sistemsko posmatranje.
3.1. Sekundarni i primarni podaci
Sekundarni podaci prikupljeni su iz sledećih izvora:
− univerzitetska statistika,
− samoevaluacija Univerziteta u Kragujevcu,
− nastavni planovi i programi studija fakulteta Univerziteta u Kragujevcu
(stari i novi),
− web stranica Univerziteta u Kragujevcu i sl.
Primarni podaci prikupljani su anketnim ispitivanjem i putem fokus grupe.
6
