1
ISPITIVANJE STAVOVA ISPITANIKA O TOME U KOJOJ MERI ŠKOLA PRIPREMA
ZA BRAK I PORODICU
UVOD
Za opstanak i uspeh u savremenom svetu, obrazovanje postaje, ne samo ppoželjan već i
neophodan proces, za svakog pojedinca. Obrazovanje uključuje učenje određenih veština ili
generalnog znanja, dobrog rezonovanja i mudrosti. Jedan od ciljeva obrazovanja je nastavak
kulture.
Kroz obrazovni sistem razvijaju se i osećanja za vlastitu kulturu, poštovanje principa i
solidarnost. Preko školovanja se oblikuje svest i gledište pojedinca, kada su u pitanju procesi u
društvu i sistem vlasti. Svi obrazovni sistemi su utemeljeni na Istoriji znanja i Istoriji društva.
Institucionalizacija obrazovanja pored toga što se zasniva na usvajanju niza pravila i društvenih
vrednosti, ogleda se i kroz znanje i sposobnosti kojima pojedinac ovladava u procesu
osposobljavanja. Putem sistema obrazovanja snažno se menja struktura društva, porodice i
profesija. Po Talkotu Parsonsu škola je most između porodice i društva kao celine. Škola
priprema dete za njegovu ulogu. Obrazovanje je u stvari izraz društvenog sistema. Ono danas
znači jednakost šansi koje otvara mogućnost mijenjanja položaja koje pojedinci stiču rođenjem
ili nasledstvom. Ono je osnova emancipacije čoveka, veoma funkcionalan instrument preko koga
se ostvaruje identitet pojedinca. Veoma je važno za društveni ugled, autoritet i moć. Iako se
znanje individualno stiče ono je postalo bogatstvo svih pripadnika zajednice. To je skoro jedina
individualna osobenost koja u praksi postaje zajednička vrednost i korist cele zajednice.
S obzorom na ulogu I značaj škole u savremenom društvu, kroz ovaj rad, želeli smo da ispitamo
u kojoj meri škola predstavlja pripremu za brak I porodicu I za prihvatanje uloge supružnika ili
roditelja. Ispitivanjem smo obuhvatili šezdeset ispitanika, koji su odgovorili na pitanja, koja su
bila postavljena s ciljem da se ispitaju stavovi ispitanika o pomenutom problemu. Da bi smo
uspešno odgovorili na ova pitanja, moramo pre svega odrediti teorijski okvir ovog istrašivanja.
Moramo napomenuti da je medju ispitanicima sprovedena anketa,samo za svrhu izrade ovog
rada.
2
ŠKOLA I NJENA FUNKCIJA I SAVREMENOM DRUŠTVU
1.1. Pojam i istorijski razvoj škole
Izraz škola je Grčka reč. Bukvalno bi značila
dokolica
,
rekreacija
. U starim društvima
školovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena.
Verski velikodostojnici, često su bile jedine pismene grupe ljudi, koji su znanje koristili za
čitanje i tumačenje religijskih tekstova. Za većinu, odrastanje je značilo učenje na primerima
starijih. Bilo je uobičajeno da djeca veoma rano počnu pomagati u domačim poslovima, u radu
na poljima i u zanatskom radu. čitanje nije bilo potrebno a ni korisno. Još jedan razlog ne čitanja
je bio to što su se svi tekstovi umnožavali ručno, što je bilo dugotrajno i teško.
Štampanje kao pronalazak ušlo je u Evropu iz Kine. Pronalaskom štamparske mašine 1454.
godine olakšano je umnožavanje tekstova. To je dovelo do višeg nivoa pismenosti.
Obrazovanje u svojoj modernoj formi, što podrazumijeva nastavu u posebno izgrađenim
zgradama, počeo je da se razvija postepeno. I pored toga do pre sto pedeset godina decu imućnih
podučavali su privatni učitelji. Većina stanovništva nije imala nikakvog obrazovanja do prvih
decenija devetnaestog veka kada se u Evropi I SAD počeo da uvodi sistem osnovnih škola.
Proces industrijalizacije i širenje gradova izazvali su potrebu za specijalnim obrazovanjem. Ljudi
danas rade u mnogim profesijama i koriste razna stručna znanja, tako da više nije moguće
prenošenje znanja sa roditelja na decu. Sve više dolazi do izražaja apstraktno učenje pojedinih
disciplina, a ne kao ranije praktično prenošenje nekih specifičnih veština.
U modernom društvu ljudi treba da savladaju osnovne veštine kao što su: čitanje, pisanje,
računanje, i steknu opće znanje o svom fizičkom, društvenom i ekonomskom okruženju. U isto
vrijeme je važno da znaju kako da uče da bi bili u stanju ovladati novim, i tehnički veoma
složenim, oblicima informacija. Moderni obrazovni sistem počeo se oblikovati na zapadu
početkom devetnaestog veka.
Danas je u skoro svim zemljama, osnovno obrazovanje zakonom regulisano kao
obavezno, pa tako roditelji koji ne obezbede svojeoj deci da pravovremeno krenu u školu mogu
snositi I pravne posledice. U republici Srbiji Osnovno obrazovanje i vaspitanje u trajanju od
4
Stadijum rane socijalizacije traje 7 godina. Ovde presudnu ulogu imaju pre svega
porodica i dečji vrtići, odnosno ona mesta gde deca u ovom uzrastu provode najveći deo svog
vremena. Osnovni vid delatnosti je igra kroz koju dete stiče navike elementarne radne delatnosti
i usvaja norme ponašanja. Najvažnije područje dečjeg prisnog druženja i saradnje jesu porodica,
grupa dece sa kojima se igra, susedstvo i zajednica starijih. Dakle, dete prvo uči uloge u okviru
malog društvenog sveta porodice i susedstva, a zatim i na šire društvo i kulturu.
Faktori socijalizacije su najvažniji činioci koji neposredno utiču na socijalizaciju
jedinke u procesu rasta i razvoja. U glavne faktore socijalizacije spadaju : porodica, vrtići, škola,
grupe vršnjaka, crkva, društvene organizacije kao i sredstva za masovnu komunikaciju. Oni ne
stvaraju sistemne vrednosti, uzore i norme, već ih samo prenose na jedinku koja se socijalizuje.
Nas u ovom radu interesuje škola kao faktor socijalizacije, pa ćemo se ovde detaljnije posvetiti
tome.
Polazak u školu predstavlja jednu od najvećih promena u životu deteta. Prvo je ta
promena nastala prilikom upisa deteta u predškolsku ustanovu. Međutim, te promene su
normalne i zdrave za razvoj dečje individualnosti kao i neizbežna etapa u razvoju dečje ličnosti.
Za ovako velike promene kod deteta roditelji igraju veliku ulogu i to u smislu da su oni ti koji na
pravi način treba detetu da objasne i uvedu dete u druge vode, gde će se postepeno uklapati i
kombinovati sa svojim vršnjacima. Ali upravo je to onaj moment kada dete shvata da nije u
porodici i da mora da se izbori za svoje mesto u grupi i pronađe svoje „mesto pod Suncem
“.
Socijalizacija u školama predstavlja sekundarnu socijalizaciju, dok je porodica
primarna socijalizacija. Sekundarna socijalizacija se pre svega odvija pod uticajem škole. Ona je
proizvod društva zasnovanoj na razvijenoj podeli rada. Odlazak u školu podstiče duhovni razvoj
deteta, naročito učenjem jezika. Škola se pojavljuje kao jedna društvena zajednica u kojoj se dete
nalazi u jednoj više obezličenoj situaciji, normiranoj pravilima, pa se ono pojavljuje kao jedan od
mnogih. Socijalizacija u školama se odvija putem vaspitanja i obrazovanja. Posebno je važno što
dete u školi mora da bude mirno i pažljivo, bar duže vremena i što nije u centru pažnje kao u
porodici. Na taj način dete uči postepeno da se socijalizuje. Elementi sekundarne socijalizacije,
odnosno elementi školske socijalizacije su brojni a kao osnovni se navode:
1) podučavanje i podsticanje razvoja i umešnosti,
