Istraživanje tržišta – Ispitivanje stava studenata o AIESEC-ovom programu stručnih praksi

MIS – Seminarski rad

Tema:

Ispitivanje stava studenata o AIESEC-ovom

programu stručnih praksi

Uvodna razmatranja

Kako bismo studentima približili AIESEC-ov program stručnih praksi, neophodno je da

sprovedemo istraživanje koje će nam pomoći da bolje razumemo studente i njihove potrebe da
bismo mogli da približimo, prilagodimo i promenimo program stručnih praksi radi usavršavanja i
unapređenja njihovog obrazovanja. Svrha programa stručnih praksi je da omogući studentu da
unapredi svoje znanje, stekne novo iskustvo, upozna se sa savremenim radnim okruženjem i
metodama koje se koriste u modernom poslovanju. To će mu pomoći da, pored teorijskog, usvoji
i praktično znanje, što će se u budućnosti odraziti na uvećanje njegove vrednosti na tržištu.

Odavde direktno proizilazi da je

svrha

ovog istraživanja

implementirati mogućnost

stručnog usavršavanja u svest studenata, unapređenje same funkcionalnosti ovog
programa i konačno, znatno povećanje broja studenata u samom programu.

Izdvajamo

ciljeve

istraživanja:

1. Napraviti uzorak studenata u populaciji studenata od druge godine studija sve do master

stepena studija, kao targetirane grupe.

2. Ispitati da li su, i u kojoj meri, studenti razvili svest o AIESEC-ovom programu stručnih

praksi.

3. Ispitati:

a) U kojoj meri su studenti upoznati sa troškovima ovog programa.
b) Pređašnja iskustva studenata i njihovih kolega.
c) Zainteresovanost i spremnost studenata da se uključe u ovakav program.

Hipoteza:

Studenti nisu dovoljno upućeni u program stručnih praksi, te je potrebno izolovati i
identifikovati:

a) Nedovoljnu zainteresovanost studenata
b) Nepovoljnu materijalnu situaciju studenata
c) Lošu prezentaciju samog programa studentima
d) Neadekvatan pristup studentima

Vremenski tok istraživanja:

Nakon utvrđivanja svrhe, cilja i obuhvata istraživanja, kao i razumevanje problema i

hipoteza, prelazimo na definisanje istraživačke strategije i plana istraživanja.

Strategija:

Istraživanje se sprovodi na teritoriji Republike Srbije u Beogradu, Novom Sadu,

Kragujevcu, Valjevu i Nišu u vidu ankete. Anketa se zasniva na kvota uzorku (eng. quota
sample), gde se iz Beograda posmatra uzorak od 200 studenata, a u ostalim gradovima od po 100
(na osnovu relativnog učešća studenata od druge godine studiranja do master stepena studija u
ukupnoj populaciji studenata).

Ova nepogodnost se može zaobići:

a) Uzimanjem dovoljno velikog uzorka (približavanje raspodele uzorka raspodeli

populacije)

b) Ocenjivanjem uzorka i testiranjem na

–nepristrasnost

–konzistentnost

-verodostojnost

-efikasnost

Pomoću statističkog paketa

IBM SPSS Statistics

obrađujemo podatke uzorka i

usredsređujemo se na sledeće etape našeg istraživanja. Pošto smo izneli dosta pretpostavki o
karakteristikama osnovne populacije, moramo obratiti pažnju na činjenicu da svaki statistički
zaključak treba uzeti sa rezervom.

Analiza i obrada podataka

Nakon preliminarnih priprema našeg uzorka, spremni smo da započnemo sledeći korak

istraživanja. Kako smo ustanovili da su svi preduslovi za otpočinjanje analize zadovoljeni,
prelazimo u fazu analize i obrade podataka koje obavljamo u statističkom softveru

IBM SPSS

Statistics.

Ovde ćemo prikazati samo krajnje rezultate (output), odnosno izveštaje, u obliku

tabela i grafikona, koje naš statistički paket generiše.To znači da ovde nećemo u potpunosti
prikazivati proces analize, već samo finalne izveštaje koji su nam potrebni i dovoljni da bismo
bili u mogućnosti da damo komentar, odnosno ekonomsku interpretaciju i konačno, stručno
mišljenje o preduzimanju odgovarajućih akcija.

Najpre ćemo se upoznati sa nekim brojkama koje pratimo kroz celokupnu analizu. Kako

budemo napredovali, trudićemo se da uvek jasno i koncizno objasnimo koje smo pretpostavke i
hipoteze uneli radi generisanja tabele ili grafikona. Ovo napominjemo jer treba imati u vidu da
smo veliki deo provere korigovanja i pripreme prikazanih podataka već odradili, tako da unapred
validnost podataka ne dovodimo u sumnju.

Tabela 1.1

Tabela 1.1 predstavlja prikaz nekih od pitanja koja su postavljena ispitanicima dok su u fazi

prikupljanja   podataka   popunjavali   anketu.   Vidimo   da   se   naš   uzorak   sastoji   od   ukupno   319
ispitanika.   Takođe   opažamo   da   su   svi   podaci   ispravni   (Valid),   kao   i   da   nema   nedostajućih
odgovora (Missing). Vrednosti po svakoj koloni za minimum i maksimum govore nam o tome
kako su kodirane (Coded) promenljive npr. za kolonu Pol vrednost 1 označava da je ispitanik
muškog pola, a vrednost 2 da je ispitanik ženskog roda. Isti princip važi i za preostale kolone
(videti anketu).

U Tabeli 1.2 vidimo da je 145 ispitanika (45.5%) koji su učestvovali u anketi muškog, a 174

ispitanika (54.5%) ženskog pola.

Po istom principu tumačimo podatke iz ostalih tabela. Zgodno je napomenuti da u Tabeli 1.6

grad Beograd ima 92 ispitanika, odnosno 28.8% od ukupnog uzorka. Ovaj podatak treba uzeti sa
rezervom jer, kao što smo napomenuli, jedino je u Beogradu anketirano 200, a u preostalim
gradovima po 100 ispitanika. Kroz proces filtriranja ispravno od neispravno popunjenih anketa,
dolazimo do brojeva u Tableli 1.6 (inicijalno je popunjeno 600 anketa).

Pol

Frequency

Percent

Valid Percent

Cumulative Percent

Valid

Muski

145

45.5

Zenski

174

54.5