Универзитет у Источном Сарајеву
Филозофски факултет- Пале
Одсјек за педагогију
Истраживања у методици наставе- основ усавршавања
наставника
Предмет: Дидактичке иновације (ПД 6-2)
Ментор: Доц. др Бранка Ковачевић
Студент: Јована Старчевић
Број индекса: 105/09
1.4.2012.год. Пале
ПОТРЕБА ЗА СТАЛНИМ СТРУЧНИМ УСАВРШАВАЊЕМ У
НАСТАВИ МЕТОДИКЕ
С обзиром на то да методичку предметност треба схватити као
науку и као васпитно-образовни процес, а методичара као широко
образовану личност, то је потврда за сталним стручним усавршавањем
све изразитија. У методици нема мјеста рутинерству, шаблонизму,
клишеима, јер је она ефикасна само као стваралачки чин. Све оно до
чега дође у теорији методика у пракси прерађује, а то опет враћа
теорији, односно пракси, на виши, осмишљенији и квалитетнији начин.
Методика није статистичка педагошка дисциплина већ иде у
корак с науком и временом. Да би наставник-методичар био актер
промјена мора да се стручно опоравља, да се дограђује. Методика није
само пракса већ и теорија. Она, као и друге педагошке релативно
самосталне науке, отвара широке погледе и нуди варијанте. Методика
није занат нити практицизам, већ непрекидно тражи, открива,
промишља, анализира. Она не чека готова рјешења, већ непрестано
трага за рационалнијим, квалитетнијим, иновативнијим и ефикаснијим
методичким радом. Стога је методичару, као и наставницима свих
профилних струка, итекако потребно стално стручно усавршавање. У
новије вријеме, с обзиром на интерактивно учење (активност
наставника помјерамо на активност ученика), методици је нужно
потребан заокрет. Тај заокрет неће успјети без сручног дограђивања
наставника-методичара.
2
студенске разноврсности››, да имперсонализацију замјењујемо
персонализацијом итд.,
што све од наставника, а самим тим и
методичара, тражи инвоативније, рационалније и наставно ефикасније
начине рада.
Данашње доба електротехнике, компјутеризације, интернета, савремене
технологије и медиологије тражи да читав живот буде за учење и
усавршавање, живот за нова прилагођавађа и промјене. Знање из једне
области све је ближе знањз друге области; све је исплеплетено, све је у
коакацији и интеракцији. Наставнике-методичаре и стручне сараднике,
односно наставнике свих профила струка, ако желе да задрже контролу
у сопственом наставном односно студијском предмету, следује их
учење и стално усавршавање, стално прилагођавање убрзаним
промјенама.
Млади морају више постићи од својих претходника. Зато, сваки
наставник мора пратити новине у свом предмету, градити мост између
себе (свог радног мјеста) и универзитета, те парирати захтјевима
педагошких завода, института и министарства. Према томе, концепт
стручног усавршавања у току цијелог живота представља кључ који
отвара врата XXI вијека. То је
концепт ‹‹учећег друштва››
, друштва
које стално учи. Стално стручно усавршавање за наставника је етички,
али и национални интерес.
Ако експерти, научни и стручни радници Европе утврде и
истраживањима докажу, нпр. потребу за инклузивним образовањем, тј.
на потпуном прихватању и укључивању ученика (дјеце) са тешкоћама у
развоју у редовни васпитно-образовни процес, онда сви наставници
требају то прихватити и морали би се доквалификовати, јер им
недостаје дефектолошко знање.
4
