ИСТРАЖИВАЊА У ПРЕДШКОЛСКОМ
ВАСПИТАЊУ
I
Врсте педагошког истраживања
• Термини „проучавање“ и „истраживање“ често се користе као
синоними.
• проучавањем – рационално (теоријско) разматрање неког проблема,
размишљање о проблему на основу расположиве литературе и
акумулираних сазнања и искустава, при чему не постоји строго
усвојен и планиран процес проучавања.
• истраживање - строго планиран, организован, у највећем броју
случајева процес емпиријских истраживања.
• Задатак истраживања - на темељу научно утврђених чињеница
открива и дубље сазнаје суштинске, тј. законите везе и односе,
међузависност и условљеност деловања различитих чинилаца у
подручју које чине предмет једне науке.
• у педагогији - подручје васпитања, односно образовања и васпитања.
• Педагошка истраживања – истраживања у сфери педагогије.
Педагошка истраживања се врше:
• да би се боље и дубље упознала нека педагошка појава,
• да би се стварала педагошка теорија, односно развијала педагогија
као наука
• основа за човекову практичну делатност
– за организованије и успешније извођење васпитног и образовног
рада
– за унапређивање васпитно-образовног рада.
• Да би истраживање било научно и педагошко, оно мора да се одвија
у склaду са захтевима методологије педагогије.
Својства иатраживача на подручју педагогије
• Успешност истраживачког рада умногоме је детерминисан
одређеним својствима оних који се тиме баве.
– Ентузијазам- преданост послу, уживање у њему
– Персистенција- истрајност и упорност
– Марљивост-максимална ангажованост на радним задацима
– Поштење- без тенденционалног фаворизовања нечег зарад општег
очекиваног
– Храброст - да призна да је погрешио и да коригује свој
истраживачки пројекат и да се супротстави традицији
– Широка и уже стручна педагошка образованост, методолошка
оспособљеност,
смисао за научно-истраживачки рад, комуникативност.
Значај истраживања
• Истраживање помаже, посредно или непосредно, у ефикаснијем
решавању практичних и животних питања социјалне праксе.
• Двадесети век, посебно његова друга половина, и почетак овог века
одликује интезивирање истраживања у свим областима природних,
друштвених и хуманистичких наука.
Квантитативно и квалитативно истраживање
• Кванитативни приступ у истраживању одликује се специфичном
презентацијом
података, који се се стоји у изношењу чињеница представљених
бројевима.
• Квалитативно истраживање представља чињенице описане речима.
Истаживачке методе и поступци:
– Квантитативно истраживање- примењује се скуп одговарајућих
метода и поступака који, у истраживачком поступку, усмеравају
истраживачи.
С обликовањем плана истраживања, истраживач се опредељује за
истраживачке методе.
– Квалитативни приступ – за истраживачке методе опредељује се
током самог процеса истраживања.
• Најчешће је најпожељније да се проучаваној педагошкој појави
приступи с оба наведена становишта, али обично је целисходно
установити kоје од њих ће имати превагу.
• Међутим, и онда кад се, с разлогом, процени да треба једном дати
предност-не би се требало сасвим одрећи оног другог аспекта.
Улога истраживача
– Квантитативно истраживање -истраживач настоји да остане по
страни како би избегао пристрасност у истраживању.
– Квалитативно истраживање –истраживач настоји да се потпуно
укључи у ситуацију феномена које проучава.
• Теоријска – до закона, законитости, постулата, начела... долази се
рационалним, разумским путем, теоријски, слагањем теоријских
поставки у систем.
• Емпиријска – су она којима је основни извор педагошка чињеница и
истраживачко полазиште: васпитно-образовна пракса, емпирија,
стварност.
• Педагошке појаве се могу проучавати праћењем њиховог развоја у
одређеном
временском периоду – тада је реч
о лонгитудиналним
истраживањима.
• Ако се праве пресеци, тј. проучавају појаве у једном временском
моменту, у
истим или различитим условима, али на већем броју јединица, онда
говоримо о
трансверзалним истраживањима.
С обзиром на број научних дисциплина и подручја заступљених у
једном истраживању, она могу бити:
• Монодисциплинарна – истраживања која се спроводе само у оквиру
једне дисциплине (само дидактичка, методичка и сл.)
• Интердисциплинарна – проблем се истражује из аспекта више
научних дисциплина исте науке (дидактичко-методичка,)
• Мултидисциплинарна – истраживања у која се укључује више
дисциплина из различитих научних подручја: дидактичко-
психолошко-логичка, педагошко-филозофско-социолошка...
С обзиром на доминирајућу истраживачку, односно логичку
методу педагошка истраживања могу бити:
• Системно-структурална – проучавају системе, њихове структуре,
односе унутар система, функционисање (па се називају и
функционална).
• Компаративна – када се упоређивањем настоје утврдити односи,
услови, законитости ...
• Аналогна – када се сазнања стечена проучавањем једне појаве
покушају пренети као важећа и валидна на друге истородне или
сличне појаве.
• Експериментална – када се екперименталним путем настоје
утврдити каузалне законитости, узрочно-последичне везе и односи
који делују у педагошким појавама и процесима.
• Акциона истраживања – која су усмерена на истовремено
проучавање и мењање проучаване појаве.
С обзиром на узорак и обим педагошког остраживања:
Репрезентативно и мало (микроистраживања).
Примењена
истраживања
• Основни смисао и задатак - проналажењe пута да се општа научна
сазнања, изражена у виду закона и законитости, која су резултат
фундаменталних истраживања учине применљивим у практичној
образовној и васпитној делатности
• служе непосредном развијању и унапређењу постојеће педагошке
праксе, те се називају и развојна
• у функцији иновирања васпитног и образовног рада.
• потребно је урадити научно-истраживачки пројекат
• могућност коришћења више научно-истраживачких метода,
поступака и инструмената.
• обрада добијених података - квалитативна и кванитативна је
разноврсна, уз примену различитих статистичких и других
поступака.
Акциона истраживања
• Акциона (делатна) су, у односу на „класична“ је флексибилније
(еластичније) , а пројекат истраживања је више оквиран, отворен.
• Сматра се да су акциона истраживања најефикаснији,
најнепосреднији и најприроднији начин истовременог мењања и
унапређивања васпитно-образовне праксе.
Наглашен је више квалитативан него квантитативан приступ –
статистичка анализа, у оквиру квантитативног приступа, своди се на
основне дескриптивне статистичке
показатеље (најчешће на проценте и мере просека).
• Акциона истраживања можемо дефинисати као истраживање које
покрећу сами практичари како би боље разумели своју праксу и
околности у којима се она одвија.
Експериментална истраживања
• Ако се настоје открити и проучити каузалне (узрочно-последичне)
везе међу педагошким појавама и плански утврдити ефикасност
