ITALIJANSKI JEZIK I
priručnik
Par reči umesto uvoda
Italijanski jezik, kao što je mnogima poznato, pripada grupi romanskih jezika koji su
naziv dobili po nekadašnjoj oblasti Romaniji. Kako jezička podela ne prati nacionalnu i
geopolitičku podelu treba reći da romanskih jezika ima 11 od kojih samo pet ima i
državni status a to su: italijanski, španski, portugalski, francuski i rumunski.
Svi navedeni jezici potiču od latinskog jezika, ali mu je, sa više aspekata gledano,
italijanski ostao najbliži.
Tvorcima današnjeg it. jezika možemo smatrati poznatu trijadu pisaca Dantea, Petrarku
i Bokača (XIII-XIV), koji su, budući manje-više savremenici, svaki na svoj način utrli put
današnjoj jezičkoj formi i od tzv. vulgarnog (govornog) latinskog-
il latino volgare
, stvorili
osnove italijanskog jezika.
1. Osnovna pravila čitanja i pisanja
Italijanska abeceda-alfabeto italiano (abbicci)
A
B
(
bi
)
C
(
ći
, ispred I i E;
k
, ispred A, O i U)
D
(
di
)
E
(
e
)
F
(
effe
)
G
(
đi,
ispred I i E;
g
, ispred A, O i U)
H
(
akka
)
I
(
i
)
J
(
i lunga
)
K
(
kappa
)
L
(
elle
)
M
(
emme
)
N
(
enne
)
O
(
o
)
P
(
pi
)
Q
(
ku
)
R
(
erre
)
S
(
esse
)
T
(
ti
)
U
(
u
)
V
(
vu
)
W
(
vu doppja
)
X
(
iks
)
Y
(
i greka
)
Z
(
ceta
)
U pregledu abecede uokvirena su ona slova (glasovi) koji ne pripadaju originalno
italijanskoj fonetici već su naknadno uvrštena sa pojavom nekih intenacionalizama koja
su za sobom povukla i upotrebu ovih slova. S tim u vezi treba reći da Italijani, za razliku
od nas, ne transkribuju pozajmljene pojmove (ne prilagođavaju ih sopstvenom pismu i
gramatici), već ih koriste u originalnom obliku poštujući pravila pisanja i čitanja u
matičnom jeziku. Otuda u it. jeziku pojmovi kao npr: jugoslavo, killer, leader, kiwi,
yogurt, week-end, xilofono, souvenir, drink...
Odatle: colore (
kolore-boja
), gatto (
gatto-mačak
), gusto (
gusto-ukus
), caro (
karo-drag,
skup
)...
Isto je i kada se umesto ova tri vokala nađe neki suglasnik:
C + cons.=
K + cons
.
Tj.
G + cons.=
G + cons
.
Odatle: Claudio (
Klaudio
), cristallo (
kristall-kristal
), gratitudine (
gratitudine-zahvalnost
)...
Postavlja se, međutim, pitanje kojom ćemo to kombinacijom dobiti reči za koje, igrom
slučaja, znamo da se izgovaraju kao:
čao(ćao), kalčo (fudbal), đovane (mlad)
...Znamo
takođe da, ako iza slova C ili G direktno stavimo „tvrde vokale“ (a,o,u), dobijamo „tvrd“
izgovor (kao, kalko, govane...). Prema tome, potrebna nam je pomoć jednog od „mekih“
vokala kako bismo dobili umekšanu vrednost glasa. Za to će nam poslužiti vokal I.
C + I + A=
ća
kao i:
G + I + A=
đa
C + I + O=
ćo
G + I + O=
đo
C + I + U=
ću
G + I + U=
đu
Odatle nam: calcio (
kalćo-fudbal
), ciao (
ćao
), giorno (
đorno-dan
), Giorgio (
Đorđo
), Giulia
(
Đulija
)...Kao i: faccio (
faćo-radim, činim
), pioggia (
pjođđa-kiša
), oggi (
ođđi-danas
), kada
su u pitanju udvojene vrednosti.
Sa druge strane, javiće se potreba za upravo suprotnim procesom, kada ćemo morati
na neki način da sprečimo umekšavanje izgovora. Naime, postoje reči koje čitamo kao:
makina, amike, okjo
...kod kojim imamo spoj glasova C i G i mekog vokala a nemamo
umekšan izgovor. Ovde nam je od presudnog značaja uloga slova H za koje smo već
napomenuli da nema svoju glasovnu vrednost. Ono će nam poslužiti kao „barijera“ ili
„zid“ i sprečiće meke vokale I i E da dovedu do palatalizacije.
C + H + I= ki
kao i.
G + H + I=gi
C + H + E= ke
G + H + E=ge
Odatle: amiche (
amike-drugarice
), Lamborghini (
Lamborgini
), Moschino (
Moskino
),
chimico (kimiko-hemijski)...ako i: macchina (
makkina-kola,auto
), occhio (
okkjo-oko
),
ghiaccio (
gjaććo-led
)...
Jasno je da nam je H neophodno jedino ispred I i E jer su ostala tri vokala sama po sebi
„tvrda“ i čitaće se sa „tvrdim“ izgovorom.
Sledeći glasovi koji su nam bitni su glasovi koji su dobijeni spajanjem dva ili tri slova
(kao LJ i NJ u latiničnom pismu). Kada stoje samostalno ta slova imaju svoju
autonomnu vrednost (L i J ili N i J), međutim, kada se nađu u spoju, stvaraju novi glas.
Ova dva glasa ne postoje u abecedi ali se javljaju i u pisanju i u izgovoru.
Italijansko NJ dobija se spojem slova G i slova N i taj spoj se uvek čita kao Nj bez
obzira na prirodu vokala koji sledi: lasagne (
lazanje
), cognome (
konjome
), gnocche
(
njokke
)...
Sledeći glas je glas LJ koji se dobija spajanjem tri slova G, L i I ispred A,O,U i E, dok je
ispred vokala I dovoljno samo GL.. Ono će se uvek naći u vidu sloga spojeno sa nekim
od pet vokala: gli=lji, glie= lje, glio=ljo, gliu-lju i glia=lja.
Figli (filji-sinovi), famiglia (
familja-porodica
), luglio (
luljo-juli
), meglio (
meljo-bolje
),
fogliame (
foljame-lišće
)...
Sledeće je slovo S koje se u italijanskom čita kao naše S samo kada je udvjeno između
dva vokala, dok ga, kada stoji samo na toj poziciji, čitamo kao naše Z (3 ćir.).
Odatle imamo: possibile (
posibile-moguće
), Massimo (
Masimo
), cassa (
kasa-kasa
)...Ali
zato: mese (
meze-mesec vrem.
), casa (
kaza-kuća
), chiuso (
kjuzo-zatvoren
), causa
(
kauza-razlog, spor
)...
Kada je, međutim, samo na početku reči a ne između dva vokala, uglavnom ga čitamo
kao naše S: studente (
studente-student
), scrittore (
skrittore-pisac
), specchio (
spekkjo-
ogledalo
)...
Slovo Z će se i kao samo i kao udvojeno čitati kao naše C ili Dz: pezzo (peco-komad),
pizza (pica), lezione (lecione-lekcija, predavanje), emozione (emocione-emocija),
organizzazione (organidzacione-organizacija)...
Za slovo Q postoje dva pravila koja su dosledna u svim situacijama. Prvo pravilo glasi
da iza slova Q uvek ide vokal U: quando (
kuando-kada
), questo (
kuesto-ovaj
), aquila
(
akuila-orao
)...
Drugo pravilo je da ovo slovo nikada neće imati svoju dopju kao ostala slova već će je
pozajmiti od slova K. Dakle, nemoguć je spoj QQ, već je u upotrebi spoj CQ: acqua
(akkua-voda), acquistare (akkuistare-nabaviti, kupiti)...
Zadnje među pravilima čitanja tiše se slova Š. Ni ono ne postoji u abecedi kao ni Lj i NJ,
jer se zapravo ne može naći u spoju sa nekim suglasnikom već samo u spoju sa
vokalima tako da zapravo pričamo o slogovima ša, šo, šu. ši i še. Te slogove dobijamo
na sledeći način:
S + C + I= ši
fascino (fašino
-šarm
), scimmia (
šimmja-majmun
)
S + C + E= še
scena (
šen-scena
), miscela (
mišela-vilica
)
S + C + I + O= šo
sciopero(
šopero-štrajk
), sciogliere(šoljere
-odvezati
)
S + C + I + U= šu
pastasciutta (
pastašutta
),asciugare (
ašugare-osušiti
)
S + C + I + A= ša
sciabola (
šabola
), sciarpa (
šarpa-marama, ešarpa
)
1. О ČLANU
