ITS i komunikacione mreže
УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
Предмет: Регулисање и управљање саобраћајним токовима
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
ИТС и комуникационе мреже
Наставник: Студент:
Проф. Нена Томовић Александра Станојевић СА 456/18
Нови Сад, мај. 2021.
САДРЖАЈ
1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ЗАДАЦИ ИНТЕГРАЛНИХ ТРАНСПОРТНИХ СИСТЕМА..................................................4
2. ПОДЕЛА И ДЕФИНИЦИЈА ИНТЕГРАЛНИХ ТРАНСПОРТА..................................................................................7
3. КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ У ИТС-У...............................................................................................................10
4.ИНТЕРФЕЈСОВИ И КОМУНИКАЦИОНИ ПРОТОКОЛИ......................................................................................11
5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА.............................................................................................................................12
2

1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ЗАДАЦИ ИНТЕГРАЛНИХ ТРАНСПОРТНИХ
СИСТЕМА
1.1 ТЕНДЕНЦИЈЕ РАЗВОЈА
У првој фази, тј. шездесетих и седамдесетих година овог века, највише се развијао
најнижи облик
окрупњених транспортних јединица-палетизација, након тога се релативно брже развијала
контејнеризација, а затим хуцкепацк и Ро-Ро технологија.
Контејнеризација се најпре интезивније развијала на копну, али већ након неколико
година дошло је
до промене, тј. до интезивнијег развоја контејнеризације на мору. Таквим кретањима била
су
узрок два разлога:
1. транспорт робе било којом врстом савременог превоза на копненом и поморском делу
пута
захтева јединствени, технолошки непрекидни транспортни ланац у превозу робе„од врата
до врата“,
2. врло развијена поморска трговина која се осим транспорта комбинованог с копненим
транспортима добрим делом одвија искључиво између појединих поморских трговачких
средишта.
Познато је, наиме да се светским морима транспортује готово 80% укупне међународне
трговине, односно око 70% по вредности робе. Стога су морско бродарство и луке један
од
основних услова за величину, структуру и вредност међународне и националне робне
размене,
они су врло значајни генератори националног дохотка с адекватним одразом на платни
биланс
земље. Међутим, с обзиром на технолошко-економске законитости о потреби што
складнијег
развоја свих чинилаца у процесу производње и промета, те с обзиром на убрзанији развој
капацитета савременог поморског транспорта у поређењу са споријим развојем копненог
транспорта, те би диспропорције могле имати негативне последице. Оне су присутне у
појединим
регионалним подручијима света, али ми те диспропорције, тај „јаз“ између релативно
развијених
капацитета савременог транспорта на копну у односу према заосталом развоју таквих
капацитета на нашој обали (сада обали Црне Горе) најбоље осећамо и због тога имамо
знатних
потешкоћа. Рационализација промета робе уз употребу разних савремених транспортних
система
једино се успешно и оптимално остварује сарадњом свих учесника у транспорту робе „од
врата
до врата“. У томе су највећи потенцијали даљњег синхронизованог развоја интегралног,
мултимодалног транспорта у свету и у нашој земљи.
2.1. ЦИЉЕВИ ПРИМЕНЕ ИНТЕГРАЛНИХ ТРАНСПОРТНИХ СИСТЕМА
Нове технологије транспорта интегралних транспортних система у укупном транспортном
ланцу у
превозу робе од произвођача до потрошача постављају нужност рационализације у
укупној привреди
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti