1
Pravni fakultet
Univerzitet u Beogradu
SEMINARSKI RAD IZ MEĐUNARODNOG JAVNOG PRAVA
IUS COGENS NORME, POJAM I IZVORI
Professor: dr
Student: Ivana Š.
Beograd, 2014.
4
IUS COGENS U DOKTRINI MEĐUNARODNOG PRAVA
PRIRODNOPRAVNI PRISTUP
Dve struje mišljenja, prirodnopravne i pozitivnopravne škole, lomile su koplja i po pitanju ius
cogens normi. Ističe se da je samo prihvatanje koncepta ovih normi predstavljalo krizu
pravnog pozitivizma. Smatra se i da postojanje ius cogensa nije dovođeno u pitanje pre
pozitivističkog doktrinarnog preuzimanja te koncepcije.
Kao prednosti teorije prirodnog prava se ističe da one lako mogu objasniti nastanak
peremptornih normi
1
, i da je više verovatno da će peremptorne norme obuhvatiti pravila
bazirana na moralnosti i prirodnom pravu, nego ona bazirana na tradicionalnim
pozitivističkim shvatanjima da pravila međunarodnog prava izviru iz volje država
2
.
Najpoznatiji klasični predstavnici škole prirodnog prava- Hugo Grocijus, Vatel i Volf, svojim
učenjem o nepromenljivosti prirodnog prava uticali su na koncepciju ius cogens. Volf poznaje
kategoriju
ius necessarium
preuzetu od Grocijusa, za koju Vatel potvrđuje da nije podložna
promenama. Kod Grocijusa postoji podela na
ius necessarium i ius voluntarium
, gde
dispozitivno pravo (ius voluntarium) biva podređeno prethodnom (nepromenljivom,
božanskom pravu).
O’Konel smatra da u 21.veku ne postoji dobro razrađena teorija prirodnog prava koja
objašnjava pitanje ius cogensa, već da postoje samo indikacije o tome.
Ipak, ističe se da prirodnopravno učenje nije u potpunosti izgubilo značaj i da se u
pozitivističke koncepcije pokušava ugraditi elemenat pravednog, koji prevazilazi prostor i
vreme, koji je imanentan samoj ideji prava i da je to posebno vidljivo u učenju o normama
višeg reda, pravilima ius cogens.
3
Kao primer uticaja prirodnog prava na peremptorne norme, navodimo pravo na samoodbranu
iz člana 51.Povelje o UN u kome se navodi da je to pravo “urođeno”, što je svakako jasna
indikacija njegovoh prirodnopravnog porekla.
1
Danilenko G.,Law-Making in the International Community,Kluwer Academic Publishers,Netherlands,1993,
str.218
2
Dixon M., Textbook on International Law, Oxford University Press Inc., New York, Sixth Edition, 2007, str.77
3
Kreća M.,Apsolutno obavezne norme (IUS COGENS) u međunarodnom pravu, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
str.17.
5
I Krivični tribunal bivše Jugoslavije je isticao da su određena ljudska prava peremptorna zbog
vrednosti koje štite.
4
Često se ističe da peremptorne norme štite najvažnije interese i vrednosti međunarodne
zajednice ili da štite osnovne vrednosti međunarodnog pravnog poretka.
5
Samo postojanje ius cogensa se, kao što je već navedeno, pokušava objasniti upravo uticajem
prirodnog prava. Ističe se da neki od zastupnika prirodnopravne škole u tome vide
progresivnu integraciju prirodnog prava u pozitivno pravo.
Istaći ćemo nekoliko prigovora teoriji prirodnog prava:
● U Bečkoj konvenciji u čl.53.stoji da može doći do derogiranja peremptorne norme
nastankom naknadne peremptorne norme. Istovremeno, prirodno pravo zastupa stav o
nepromenljivosti pravnih pravila.
●Prirodno pravo se tiče stvaranja i modifikovanja prava, a ius cogens se odnosi na derogaciju
(odstupanje) od opšteg pravnog režima. Možemo reći i da je prirodno pravo blisko ius
cogensu samo utoliko što objašnjava da peremptorne norme nisu produkt volje pojedinačnih
država.
● Uticaj faktora moralnosti kod stvaranja peremptorne norme otvara nova pitanja.
Međunarodni sud pravde je istakao da se po pitanju prava moralni principi mogu uzeti u obzir
samo ukoliko im je kao takvima dato dovoljno izraza u odgovarajućoj pravnoj formi.
6
●Radbruh ističe da ideju prava čine pravda, pravna sigurnost i svrsishodnost.
7
Pravda nam
pokazuje šta bi trebalo da bude pravo, a pravna sigurnost se odnosi na važeće propise, te bi
pravda i pravna sigurnost trebalo da budu u skladu, što nije uvek tako, jer se sudije uglavnom
drže samo pozitivnog prava koje nije uvek u skladu sa pravdom. Po prirodnom učenju, pravda
je elemenat koji stvara pravo. U pozitivnom međunarodnom pravu može se izdvojiti puno
pravila koja zaslužuju peremptorni status i ako pretpostavimo da će u nekom trenutku ovakav
status i dobiti, to neće biti iz razloga pravde već iz razloga što su dostigla stepen
prepoznavanja kao peremptorne norme. Primer za to je zabrana mučenja, koje je peremptorna
norma koja se najčešće krši, što nam pokazuje da ideja pravde ne dobija uvek svoj potpuni
izraz.
Na kraju, napominjemo da prirodnom pravu svakako ne treba odricati značaj u konstituisanju
peremptornih pravila.
4
Furundžija, 38 IML 1999, 349.
5
Orakelashvili A., Peremptory Norms In International Law, Oxford University Press Inc., New York, 2006, str. 7.
6
Danilenko, str. 218.
7
Radbruh G., Filozofija prava, prevela Dušica Guteša, Pravni fakultet- Centar za publikaciju, Beograd, 1998,
str.3.
