Филозофски факултет
Универзитет у Београду
Одељење за социологију
Курс
Увод у социологију 2
Семинарски рад
Иван Илич,
Доле школе
Проф. др Владимир Вулетић
Јелисавета Фотић
СО14/8
1
Уводна разматрања
Иван Илич био је аустријски филозоф, католички теолог, свештеник и критичар
модерног друштва. Бавио се мисионарским радом и обучавањем америчких мисионара
у Латинској Америци, где је основао Центар за међукултурну документацију (CIDOC).
Због бунтовног понашања избачен је из католичке цркве. У социолошки критички свет
ступио је 1970. године књигом
Доле школе
(
Deschooling Society
) где је указао на
репресивну улогу школе као инстистуције залажући се за алтернативне облике
образовања.
Иако је његова књига сматрана револуционарном, убрзо је заборављена. Ипак,
Илич је за собом оставио групу следбеника. То су Барбара Дуден, Волфганг Сах
,
Ли
Хојнацки, Дејвид Шварц, Уве Порксен и Густаво Естева. Друга Иличева утицајна дела
су:
Celebration of Awareness
(
Прослава свести
, 1971),
Tools of Conviviality
(
Aлати
дружељубивости
, 1973),
Energy and Equality
(
Енергија и једнакост
, 1974),
Медицинска
Немезис
(
Medical Nemesis
, 1974),
Toward a History of Needs
(
Ка историји потреба
,
1978),
Shadow Work
(
Рад из сенке
, 1981),
Gender
(
Пол
(1982),
In the Mirror of the Past
(
У
огледалу прошлости
, 1992) и друга (Мitcham, 2002: 9-10).
Иако написана пре више од пола века, књигу многи и данас сматрају актуелном.
Школа је, као и болнице и конзумеризам у потпуности променила своју сврху у
модерном друштву у односу на своје корене.
Илич критикује етаблирано школство тврдећи да дехуманизује друштво. Његова
борба против институција састоји се из четири аспекта: критика процеса
институционализације ‒ која урушава сваку врсту индивидуалности; критика експерата
и професионализације ‒ по којој експерти контролишу продуктивност знања; критика
комодификације ‒ по којој је једино право знање оно које се стиче у оквиру школског
система, а друштво устаје против сваког самоуког појединца и одбацује га; принцип
контрапродуктивности ‒ по којем након одређеног времена уместо да оплемењује,
школа ради супротно тј. заглупљује.
Мреже учења су његова алтернатива школама. По Иличу, добра едукативна
установа треба да има три сврхе: да пружи знање у било којем животном добу, да буде
свима доступна и да нађе оне који су заинтересовани за ову врсту учења. Мрежа учења
2
