Izbor iz poezije Duška Trifunović
ДИПЛОМСКИ РАД
из
Методике развоја говора
Тема:
Избор из поезије Душка Трифуновића
Избор из поезије Душка Трифуновића
2
САДРЖАЈ
ПЕСМА КАО ЈЕДАН ОД ОСНОВНИХ ОБЛИКА РАЗВОЈА ГОВОРА КОД ДЕЦЕ
...........................................................................................5
...............................................................................................5
II. ПРИМЕНА ПЕСМЕ У РАЗВОЈУ ГОВОРА КОД ДЕТЕТА
...................................................7
Предшколско дете као специфичан прималац књижевног текста
................................9
Васпитач као посредник између књижевног дела и детета
..........................................10
Изражавање непосредног доживљаја књижевног текста
.............................................11
............................................................................................12
ДУШКО ТРИФУНОВИЋ У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ
.......................................................................................23
...........................................................................................31

Избор из поезије Душка Трифуновића
4
I.
ПЕСМА КАО ЈЕДАН ОД ОСНОВНИХ ОБЛИКА
РАЗВОЈА ГОВОРА КОД ДЕЦЕ
1.1. Структура песме
Лирска песма се одликује специфичном садржином, структуром и
композицијом. Њена садржина је чисто осећање, а носилац тог осећања је лирски
субјекат, који се исказује у првом лицу. У лирској песми нема радње, нема ликова
који би били носиоци радње у развоју, или посредници између света песме и читаоца.
Казивање у лирској песми је непосредно, субјективно, емотивно обојено.
Спољашњу композицију лирске песме чине строфа, стих, полустих,
акценатска целина. Сваки од ових елемената има одређене карактеристике и
специфична својства. Од разноврсности и броја тих својстава зависе ритам, звучање
и значење песме. Сва ова својства проучава версификација, наука о ритму и
стиховима.
Унутрашњу композицију лирске песме карактерише троделна мотивска
структура:
I мотив – увод, тема песме, обраћање;
II мотив – развијање теме новим детаљима;
III мотив – емотивни и мисаони закључак, суштина, порука.
Елементи у II мотиву песме могу имати различит распоред:
1) напоредни распоред – низање детаља и елементарних слика, који стоје
напоредо једни према другима;
2) градацијски распоред, који има два смера:
узлазни смер – низање појединости од слабијих ка јачим, од
апстрактних ка конкретним, од мањих ка већим;
Избор из поезије Душка Трифуновића
5
силазни смер – низање појединости од јачих ка слабијим, од
конкретних ка апстрактним, од већих ка мањим;
контрастни распоред, који има три положаја:
искључни положај – један детаљ искључује други;
закључни положај – једна слика произилази из друге;
супротни положај – једна слика контрастира другој.
1.2. Настанак и преношење песми
Поезија је посебан књижевни род где је песникова порука изречена
кроз стихове. Песма обично садржи низ стилских фигура,
укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Сматра се да је
поезија најстарија врста књижевности. Рани примери су сумерски „Еп о Гилгамешу“,
делови Библије и радови Хомера.
Преносећи се усменим путем песма, временом, постаје колективна народна
својина. Преношењем од певача до певача, песма се донекле мења и на тај начин
долази до стварања варијанти (варирање). Временом, неке песме заувек нестају из
народне праксе (селекција).
1.3. Песма као књижевна врста
Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе
заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници,
културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је
дело намењено; да ли је аутор познат или не.
Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и
врсте. Широко је усвојена подела књижевности на три рода:
епски и

Избор из поезије Душка Трифуновића
7
II.
ПРИМЕНА ПЕСМЕ У РАЗВОЈУ ГОВОРА КОД ДЕТЕТА
2.1. Појам књижевности
Дете језик користи у поетској функцији. Таква употреба његовог говора може
бити инспирисана подстицајима који се налазе у књижевном тексту. Употреба говора
у поетској функцији обухвата експресивну функцију говора ( када говор служи за
изражавање доживљаја, осећања) и имагитативну функцију (стваралачка функција
која почива на уображењу и машти).
За књижевност можемо рећи да је посебна врста језичке делатности која се
остварује у језику, односно језик јој је средство изражавања као нпр. у икарству што
је боја. Књижевност је дакле уметност и то уметност речи.
Уз појам књижевност имамо и појам литература што је изведеница латинске
ријечи литтера – слово, тако књижевност можемо дефинисати да је она све оно што
је написано. Но књижевно дело не мора увек бити само оно што је записано у
књигама јер књижевности придају и она дела која су се преносила и која се преносе
усменим путем током људске историје – усмена књижевност.
Књижевност нису само књижевна дела , јер она не постоје без читатељске
публике па би се могло рећи да је књижевно дело нека врста посредника између
читатеља и аутора.
2.2. Дечија поезија
Деца се са поезијом сусрећу од најранијих дана (успаванка). Питање је што
подразумијевамо под дечјом песмом, шта сврстати у дечју поезију, а шта у ''поезију
одраслих''. У антологијама дечјег песништва, обично се налазе следеће песме:
1) Песме настале кроз игру (нпр. бројалице, ругалице)
2) Песме које су аутори свесно наменили деци
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti