Vol. 14, № 1, 2017: 107-116
Miroslav Živković*
1
UDK 342.82(497.11)
originalni naučni rad
Primljen: 27.9.2016.
odobren: 16.12.2016.
IZBORNI SISTEMI I REFORMA IZBORNOG SISTEMA
U REPUBLICI SRBIJI
U radu se iznose osobine i efekti klasičnih izbornih sistema, a to su sistem relativne
većine, sistem apsolutne većine i proporcionalni sistem. Ovi sistemi pored pozitivnih
daju i određene negativne efekte, koje nije lako eliminisati, s obzirom da su oni izazvani
samom prirodom tih sistema. U cilju uklanjanja negativnih efekata izbornog sistema
danas se sve više primenjuju kombinovani sistemi i proporcionalni sistemi umerene pro-
porcionalnosti. Autor predlaže da se buduće promene izbornog sistema u Republici Srbiji
zasnivaju na modelu proporcionalnog izbornog sistema umerene proporcionalnosti i
uvođenju više izbornih jedinica.
Ključne reči:
izborni sistem, većinski izborni sistem, proporcionalni izborni sistem,
izborne jedinice
*
Prof. dr Miroslav Živković, Pravni fakultet, Univerzitet Džon Nezbit, Beograd,
e-mail:[email protected]
Miroslav Živković
Megatrend revija ~ Megatrend Review
108
1. Uvod
Izborni sistem, kako je još Diverže utvrdio, bitno utiče na stranački sistem
u određenoj zemlji, a time i na funkcionisanje parlamentarnog sistema.
1
Većina
izbornih sistema je po svojoj prirodi takva da dozvoljava izvesno prilagođavanje
s obzirom na političke prilike i potrebe određene zemlje. S obzirom na dijapazon
različitih rešenja i modela, može se reći da je proporcionalni sistem najelastičniji
tj. najpogodniji za modeliranje kada je reč o poželjnim efektima. on se može
modelirati tako da daje maksimalnu, srednju ili minimalnu proporcionalnost.
Ukoliko daje efekat minimalne proporcionalnosti, on u praksi deluje kao vari-
janta većinskog sistema.
Kada je reč o evropskim zemljama, nijedna od četiri najveće zemlje ne pri-
hvata čist proporcionalni sistem (V. Britanija, Francuska, Nemačka, Italija). U
Nemačkoj i Italiji postoje mešoviti sistemi koji kombinuju elemente većinskog i
proporcionalnog sistema. čist proporcionalni sistem postoji uglavnom u istoč-
noj i jugoistočnoj Evropi, nekim zemljama severne Evrope i Latinskoj Americi.
Karakter i efekti proporcionalnog sistema veoma su različiti, zavisno od toga da
li u njemu postoji propisani cenzus, kolika je njegova visina (4, 5, 7 ili 10 proce-
nata ) i kolika je veličina izbornih jedinica. U praksi se sreću rešenja od 2 do 250
poslanika u izbornoj jedinici. U Srbiji je posle uvođenja višestranačkog sistema
na prvim slobodnim izborima bio većinski sistem, ali je on posle toga zamenjen
proporcionalnim sistemom koji je od tada neprekidno na snazi. Posle političkih
promena 2000. godine primenjuje se proporcionalni sistem sa jednom izbor-
nom jedinicom u celoj zemlji i propisanim cenzusom od pet procenata. ovakvo
rešenje nije dobro, pošto je omogućilo da u parlament, posle izbora u decem-
bru 2000, uđe dvadesetak stranaka. ovo rešenje pospešuje nekontrolisan raspad
postojećih stranaka i uvođenje novih stranaka u stranački sistem.
Da bi se bolje razumeli predlozi za promenu i poboljšanje postojećeg izbor-
nog sistema u Srbiji, neophodno je prethodno sagledati osobine i efekte postoje-
ćih izbornih sistema, a posebno proporcionalnog sistema.
2. Izborni sistemi
Izborni sistemi su načini raspodele mandata nakon održanih izbora. ovo
pitanje nije samo tehničko ili organizaciono, kako na prvi pogled izgleda, s obzi-
rom da od načina njegovog uređenja zavisi rezultat izbora. Pri istom broju dobi-
jenih glasova jedna stranka može izgubiti ili dobiti izbore, zavisno od sistema ili
načina raspodele mandata koji je primenjen.
1
Duverger Moris (1951):
Les partis politiques,
Paris, 27
