Дарко
Голић
/
Војкан
Теодоровић
,
Изборни
систем
у
Србији
:
изборна
геометрија
и
...
354
кружни
систем
са
два
кандидата
1992.
године
,
а
1996.
и
2000.
са
три
кандидата
у
другом
кругу
.
Последице
су
углавном
значиле
изразиту
натпредстављеност
победника
.
5
Пропорционални
модел
расподеле
мандата
су
пратиле
затворене
,
неблокиране
изборне
листе
.
Данас
у
Србији
на
свим
нивоима
власти
постоји
исти
тип
изборног
сис
-
тема
.
Републички
и
локални
изборни
систем
се
уређује
законом
,
а
покрајински
покрајинском
скупштинском
олуком
,
јер
то
спада
у
изворну
надлежност
ауто
-
номних
покрајина
.
6
Закон
о
локалним
изборима
(
чл
. 7),
7
Закон
о
избору
народ
-
них
посланика
(
чл
. 4),
8
као
Покрајинска
скупштинска
одлука
(
чл
. 6)
9
у
основ
-
ним
одредбама
опредељују
пропорционални
изборни
систем
,
коригујући
га
са
неколико
елемената
који
одступају
од
његових
изворних
форми
и
представља
-
ју
резултат
његовог
еволутивног
развоја
,
с
циљем
да
се
ублаже
његови
кла
-
сични
недостаци
.
10
Уз
то
,
питање
цензуса
,
јединствена
изборна
јединица
,
ви
-
сина
законског
цензуса
,
третман
мањинских
листа
,
положај
и
улога
изборних
органа
итд
.
уређени
су
идентично
.
Неопходно
је
напоменути
,
не
доводећи
при
-
том
оправданост
оваквих
решења
,
која
најчешће
није
ни
спорна
,
да
законода
-
вац
није
у
обавези
да
обезбеди
овакву
једнообразност
,
јер
се
суштински
разли
-
кују
уставни
концепти
организације
власти
републичког
,
са
једне
,
и
локалног
и
покрајинског
нивоа
власти
са
друге
стране
.
Републички
ниво
је
уређен
на
принципима
парламентарног
(
са
минималним
елементима
председничког
мо
-
дела
),
а
локални
и
покрајински
на
принципу
скупштинског
(
са
елементима
парламентарног
система
).
11
Уосталом
,
уставни
концепт
аутономне
покрајине
и
локалне
самоуправе
(
право
грађана
којим
се
ограничава
државна
власт
,
са
за
-
коном
утврђеним
надлежностима
у
Уставом
датом
оквиру
)
може
да
имплици
-
ра
различит
модел
изборног
система
,
али
и
не
онемогућава
његову
иден
-
––––––––––––
5
Више
о
томе
у
:
Милан
Јовановић
,
Редизајнирање
изборног
система
Србије
–
један
неуспео
покушај
,
у
:
Зоран
Стојиљковић
,
Душан
Спасојевић
(
ур
.),
Препоруке
за
измену
изборног
законо
-
давства
у
Србији
, National Democratic Institute for International Affairs,
Београд
2011,
стр
. 21-30;
и
Милан
Јовановић
,
Изборни
системи
посткомунистичких
држава
,
Службени
лист
СРЈ
,
Факултет
политичких
наука
и
Институт
за
политичке
студије
,
Београд
2004.
6
При
уређивању
овог
питања
би
се
морало
имати
у
виду
ограничење
које
се
тиче
сразмерне
заступљености
националних
мањина
у
скупштини
аутономне
покрајине
,
која
се
уређује
законом
.
(
Више
о
томе
у
:
Маријана
Пајванчић
,
Коментар
Устава
Републике
Србије
,
Фондација
Конрад
Аденауер
,
Београд
, 2009,
стр
. 231).
7
Закон
о
локалним
изборима
, "
Сл
.
Гласник
РС
",
бр
. 129/2007, 34/2010 –
одлука
УС
и
54/201.
8
Закон
о
избору
народних
посланика
, "
Службени
гласник
РС
",
бр
. 35/00, 57/03 -
одлука
УСРС
,
72/03 -
др
.
закон
, 75/03 -
испр
.
др
.
закона
, 18/04, 85/05 -
др
.
закон
и
101/05 -
др
.
Закон
.
9
Покрајинска
скупштинска
одлука
о
избору
посланика
у
Скупштину
Аутономне
Покрајине
Војводине
, "
Сл
.
лист
АП
Војводине
",
бр
. 23/2014
10
Пропорционални
изборни
систем
на
републичком
нивоу
је
опредељен
и
самим
Уставом
.
Устав
(
чл
. 102,
ст
. 2)
наводи
: „
Народни
посланик
је
слободан
да
,
под
условима
одређеним
законом
,
неопозиво
стави
свој
мандат
на
располагање
политичкој
странци
на
чији
предлог
је
изабран
за
народног
посланика
.“
На
овај
начин
је
искључен
већински
систем
избора
,
у
коме
би
оставка
налагала
нове
изборе
,
а
не
могућност
странке
да
посланика
замени
другим
кандидатом
.
11
Марковић
наводи
да
је
Устав
овом
одредбом
обавезао
статут
аутономне
покрајине
да
њену
организацију
изгради
на
начелу
скупштинског
система
.
Исто
се
може
рећи
и
за
организацију
локалне
самоуправе
. (
Ратко
Марковић
,
Уставно
право
,
Правни
факултет
у
Београду
, 2015,
стр
.
455
и
422).
Култура
полиса
,
год
. XIII (2016),
бр
. 29,
стр
. 351-367
355
тичност
.
Ипак
,
политички
односи
,
недостатак
традиције
,
потребе
за
еконо
-
мичношћу
и
усклађеном
праксом
,
избегавање
правних
празнина
,
и
симплифи
-
кација
изборног
система
детерминишу
усклађена
,
а
често
и
идентична
решења
.
Компликованост
изборног
система
увек
наилази
на
подозрење
код
грађана
,
а
неретко
погодује
апстиненцији
и
одсуству
свести
о
значају
избора
и
права
која
у
вези
са
њима
постоје
,
као
што
погодује
и
компликацији
политичких
односа
.
Имајући
у
виду
неуједначеност
величине
и
броја
становника
међу
опш
-
тинама
и
градовима
у
Србији
,
и
унутар
њих
,
односно
чињеницу
да
постоје
бројне
општине
са
мање
од
10 000
становника
,
са
изразито
неравномерним
размештајем
становника
,
избор
већинског
или
мешовитог
система
на
локалном
нивоу
,
иако
отежава
„
метрополизацију
“,
чини
се
компликованим
,
скупим
,
по
-
тенцијално
манипулативним
(
кандидовање
,
промене
пребивалишта
зарад
из
-
борног
„
инжењеринга
“,
остваривање
бирачког
права
,
једнакост
),
нерационал
-
ним
,
нарочито
имајући
у
виду
изразиту
прекобројност
чланова
локалних
скупштина
и
сходно
томе
потребан
број
изборних
јединица
.
12
На
нивоу
АПВ
тој
чињеници
се
може
додати
и
етнички
састав
становништва
,
тј
.
да
у
њој
живи
велики
број
етничких
заједница
које
су
(
неравномерно
)
распрострањене
на
целокупној
територији
Покрајине
,
те
би
омеђавање
изборних
јединица
у
ве
-
ћинском
систему
нужно
отежавало
њихову
адекватну
представљеност
,
која
се
најбоље
обезбеђује
пропорционалним
моделом
.
Уосталом
,
миграциони
токови
на
њеној
територији
,
те
социјална
и
економска
обележја
становништва
и
неп
-
равилна
метрополизација
имају
посебан
значај
унутар
АПВ
.
Ако
се
као
основ
-
но
оправдање
пропорционалног
система
узме
намера
за
што
репрезентативни
-
јим
представничким
органом
,
односно
обезбећењем
политичког
састава
пар
-
ламента
према
стварној
вољи
исказаној
на
изборима
,
приговори
о
„
фрагмента
-
цији
“,
непринципијелним
коалицијама
, „
трговини
мандатима
“
исл
.
скоро
идентично
се
могу
приписати
и
већинском
систему
.
Персонализација
мандата
и
равномерна
територијална
заступљеност
,
као
вредности
којима
савремени
изборни
систем
мора
да
тежи
,
нису
својство
само
већинског
система
.
13
Стога
,
пропорционални
систем
може
бити
коригован
другим
елементима
у
правцу
––––––––––––
12
У
већини
европских
држава
је
на
локалном
нивоу
заступљен
пропорционални
изборни
систем
.
У
некима
(
нпр
.
Француска
)
на
различитим
нивоима
локалне
самоуправе
су
заступљени
раз
-
личити
модели
(
мешовити
на
првом
,
већински
на
другом
и
пропорционални
на
трећем
),
што
се
правда
посебним
потребама
и
природом
различитих
нивоа
,
али
традиционалној
укорењености
неких
решења
.
У
Швајцарској
су
присутни
различити
системи
,
с
тим
што
је
далеко
најзаступље
-
нији
облик
непосредног
одлучивања
грађана
уместо
изборно
конституисаног
представничког
органа
у
општинама
.
У
Мађарској
се
негује
традиција
мешовитог
изборног
система
,
али
се
он
коригује
цензусом
који
се
тиче
излазности
(50%
у
првом
и
25%
у
другом
кругу
). (
Више
о
томе
у
:
Дарко
Голић
,
Компаративни
преглед
избора
локалних
представничких
органа
у
европским
држа
-
вама
,
Европско
законодавство
,
бр
. 54,
стр
. 9-31).
13
У
компаративном
праву
се
могу
уочити
случајеви
различитог
изборног
система
за
различите
јединице
,
тако
нпр
.
У
Пољској
се
за
избор
одборника
у
општинама
испод
20 000
примењује
већински
,
а
преко
тог
броја
пропорционални
изборни
систем
. (
Више
о
томе
у
: Mateja Crnkovi
ć
,
Lokalna samouprava u Poljskoj,
Hrvatska javna uprava
, br. 4, 2010, str. 1059–1080).
Слично
је
и
са
Словенијом
и
Мађарском
(
већински
за
мање
и
мешовити
за
општине
са
више
становника
).
Више
о
томе
у
:
Дарко
Голић
,
Компаративни
преглед
избора
локалних
представничких
органа
у
европ
-
ским
државама
,
Европско
законодавство
,
бр
. 54,
стр
. 11-30.
