УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

Семинарски рад на тему:

ИЗМЕЊЕНА СТАЊА СВЕСТИ У РЕЛИГИЈИ

СЕВЕРНОАМЕРИЧКИХ ИНДИЈАНАЦА И

VOODOO РЕЛИГИЈИ

Ментор:

Студент:

Др Миодраг Вуковић

Марјана Јовић

VI 2011/299

ПОЖАРЕВАЦ, 2012.

О ВРТИЋУ

Историјски извори показују да предшколско васпитање и образовање у Пожаревцу

има дугу традицију. Тачније, 1911. године наша суграђанка Даница Радосављевић,
учитељица у пензији отворила је приватно дечије забавиште. Забавиште је похађало 13-оро
деце угледних пожаревачких породица.

Знатно ширење дечијих објеката, а тиме и развоја организованог облика рада са

децом предшколског узраста почело је у Пожаревцу 1969. године, а од септембра 1971.
године установа је добила назив „Љубица Вребалов“ (по народном хероју која је стрељана
у овом крају).

Данас наша установа спада у ред већих предшколских установа у Србији са укупно

планираних 95 васпитних група целодневног и четворочасовног програма и близу 2000
уписане деце узраста од 1 до 7 година. Вртић „Невен“ је саграђен 1982. године. То је
највећи објекат који има 14 група у којима је уписано 385 малишана од узраста беба до
најстaријих предшколаца. Прецизније, постоји 6 јаслених група и 8 вртићких смештених на
приземљу и спрату. Вртић „Невен“ налази се у улици Сопотска 2. Површина објекта
износи 1550 м

, док је површина дворишта 1150 м

Вртић поседује: радне собе, хол са дечијим гардероберима, собе за посебне облике

рада, салу, кухињу, санитарне чворове, вешерај и двориште са два пешчаника и старим и
оштећеним справама. Васпитно образовни рад обавља се у радним собама, по потреби и у
сали вртића.

Старија васпитна група (група у којој тренутно радим) има своји радну собу и у њој

простор за игру, простор за ручавање и санитарни чвор. У време одмора радна соба постаје
простор за спавање (када се спусте креветићи).

Радна соба је недовољно опремљена и осветљена. Простор у њој је структуиран тако

да је деци све доступно. Играчке су распоређене по кутићима – грађевински,
конструкторски, ликовни, драмски ... Остали кутићи ће бити формирани према потреби и
интересовању деце. У соби се налази и кутак за музику и одмор – TV, DVD, музички CD.
Испред собе на располагању нам је сала у којој се налазе справе неопходне за васпитно –
образовни рад.

Када је у питању дидактички материјал има коцака, слагалица и пузлица, али су се

временом изгубили или оштетили поједини делови. Зато често тражимо помоћ или
донацију од родитеља.

Двориште вртића опремљено је са два пешчаника, два тобогана, две љуљашке, две

клацкалице и пењалицом. Оно што нам недостаје су нове и сигурне справе у њему.
Двориште се користи свакодневно у зависности од временских прилика.

У објекту „Невен“ реализују се и посебни облици рада: плес, спортико, шах и

енглески језик. Програме реализују васпитачи који су прошли одређену обуку.

ИЗАБРАНО ДЕТЕ

Родитељи често причају својој деци да их воле, али њихови поступци говоре

супротно. Показатељ родитељске љубави је време проведено са децом, брижност, физички
контакт, чињеница да ли родитељи уживају у друштву своје деце или су нервозни и
одсутни. Огромна је услуга коју деци пружамо посвећујући им време. Овај текст је пример
развоја детета у здравој породици.

Дете које ћу вам описати у овом раду потиче из једне складне породице пуне

љубави и разумевања. Његово име за Вас и није много важно па су довољни иницијали
В.К. Има 6 година. Живи у породици са мамом, татом, два старија брата и баком. Његов
развој пратим од млађе групе тако да је у мојој групи 3 године. Тешко је остати
непристрасан и дати објективно мишљење.

На први поглед као свако дете овог узраста, а после три године посматрања и

васпитно-образовног рада може се сигурно рећи – психички, социјално и емоционално
напреднији   у   односу   на   своје   вршњаке.   Весео,   ведар,   насмејан,   увек   отворен   за
комуникацију. Има изграђено самопоуздање на високом нивоу са изграђеним „ја“. Омиљен
је   у   групи   како     дечака   тако   и   девојчица.   Показује   изузетну   самосталност,   зрелост   и
спремност за овај узраст. Има став према својим могућностима другачији од остале деце.
Показује веће интересовање за догађаје око себе, а интезивније га интересују дешавања у
вртићу,   граду   па   чак   и   земљи.   У   решавању   различитих   проблем   ситуација   врло   је
домишљат. Уме да препозна опасност у игри. Истиче се у говорном, ликовном и музичком
изражавању као и физичким активностима. У свим играма жели да је главни и први када
његов такмичарски дух долази до изражаја. Пажња му је развијена и потпуно одржана у
свим   активностима.   Поштује   правила   игре   са   вршњацима   и   показује   заштитничко
понашање према млађој деци. Препознаје своја осећања љубави и среће, беса и разочарења.
За разлику од друге деце не показује никакав страх, чак ни онај који прати дечији развој.
Своје мишљење често изражава процењујући рад друге деце. Покушава да развије веру у
своје сопствене снаге тако што се труди да успешно обави неке дужности које му дају
одрасли.   Уз   подршку   браће,   родитеља   и   васпитача   развија   морална,   естетска   и
интелектуална осећања.

УВОД

Читајући књигу „Измењена стања свести у религији“ сусрела сам се са много

чињеница, појмова и цитата који су ме навели на размишљање о много питања. Колико ми
стварно познајемо нашу религију? Колико су у праву они који верују у Христа а колико
греше они који верују у Буду или Мухамеда? Да ли су можда у праву и једни и други? Да
ли је сама религија и веровање у нешто што је оку невидљиво и руци неопипљиво неки вид
измењенег стања свести?

Књига нам даје опширну рекапитулацију великог броја религија, веровања и начина

на који се та вера исказује. Нисам довољно компетентна да на критички начин разматрам
ову тему јер сам се целог живота дистанцирала од сваког вољног облика промене свести.
Читајући ову књигу подстакнута сам на дубоко размишљање.

Од најранијих дана људске историје смртници који су ходали земљом гледали су

високо и ширили руке ка небу не би ли им се одозгоре обратио „свевишњи“ и молили га за
помоћ.

У овом семинарском раду покушаћу да обрадим две религије које су за разлику од

хришћанства, ислама и јудеизма мање распрострањене, али много загонетније и
мистичније.

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ЖИВОТУ СЕВЕРНОАМЕРИЧКИХ
ИНДИЈАНАЦА

„

Када се последња река затрује

И када се последњи бизон убије,

И када се последње дрво посече ,

Схватићеш да се ваздух не може јести“

Изрека поглавице племена Сијукс

Индијанци је заједнички назив за велику групу племена и народа који су насељавали

подручје   данашњих   Сједињених   Америчких   Држава,   од   границе   са   Канадом     све   до
јужног Мексика. Њихово име је настало грешком Кристофера Колумба који је аутохтоно
становништво прозвао индијанцима мислећи да је стигао до обала Индије.   Индијанска
племена се разликују по језицима, кутури и физичком изгледу. Претпоставља се да је на
тлу САД живело преко 30 милиона индијанаца и да је након масовног геноцида белих
људи   остала   само   5%   ове  популације.   Индијанци   који  су   данас   настањени   у   САД   су
углавном   припојени   и   социјализовани   са   белим   становништвом   док   свој   идентитет,
раскошну ношњу и верске обреде упражњавају веома ретко. Данас има највише Дакота
индијанаца и Навахо  индијанаца  док су  нека велика племена као  на пример  Сијукси,
Чејени, Апачи, Мохави, Сошони, Чироки и многа друга заувек угашена. Индијанци су
протерани у северне пределе Америке зато што су белци савременим оружјем и тежњом